0
Oporavak Evropske unije od pandemije korona virusa biće glavna tema predsedavanja Slovenije Savetom EU, a Unija bi 2022. mogla prvi put od 2008. dobiti priliku da se posle niza cikličnih kriza opet posveti svojoj budućnosti i strateškim izazovima, procenio je u ponedeljak premijer Janez Janša.
POGLEDAJTE JOŠ:
Govoreći u Skupštini Sovenije o programu predsedavanja , Janša je kazao da je EU danas drukčija od one koju je upoznao u prvoj polovini 2008. godine kada je kao tadašnji predsednik Vlade vodio Sloveniju u prvoj ulozi rotacione predsadavajuće, jer su su usledile godine krize – od konflikata u istočnom evropskom susedstvu, finansijske krize, talas migracije, Bregzit, a onda i pandemije kovida-19, prenela je agencija HINA.
Pokazalo se da je na te krize EU bila slabo pripremljena i da nisu funkcionisali ni zajednički mehanizmi da se odgovori na strateške i bezbednsne izazove, kazao je Janša.
Ako savlada pandemijsku krizu i završi raspravu o svojoj budućnosti na pravi način, EU bi iduće godine mogla imati priliku da se pripremi na buduće strateške i bezbednosne izazove i da se vrati u ulogu globalnog aktera, ocenio je u govoru Janša.
Za takvu svoju ulogu, rekao je Janša, EU je potrebna „kombinacija meke i čvrste moći, jer samo meka moć nije dovoljna“, i dodao da su nedovršene rasprave kakva je da li EU treba da ima svoju vojsku ili ne.
To konferencije o budućnosti Europe najesen, u vreme slovenačkog predsedavanja, Janša da u raspravu uključi regione i uticajne evropske institute, a rasprava treba da bude sveobuhvatna, i da ne isključuje različita mišljenja.
U okviru te rasprave bi trebalo razmeniti mišljenja o otvorenim spoljnopolitičkim i pitanjima bezbednosti, koja su ključna za EU da bi ona postala regionalni faktor u Europi, u susedstvu EU i na Sredozemlju, i postala i globalni faktor, smatra Janša.
Upozorio je da će se EU opet naći pred izazovom migracija i svojih demografskih problema.
Subsaharska Afrika po njegovim rečima sve više je plen terorističkih organizacija, a iz Afrike koja ima „populacionu eksploziju“ mogu krenuti novi talasi izbeglica.
To, prema Janši, Evropsku uniju postavlja pred jasnu dilemu da li će prema Africi i tamošnjim narodima „graditi zidove“ i postavljati pomorske blokade, ili će im pomagati da bi mogli ostati kod kuće i napredovati.
Janša je kazao da EU više nije dovoljna njena „meka moć“ zbog koje je privlačna drugima, nego joj treba i „tvrda moć“ i mehanizmi odgovora na strateške i bezbednsne izazove.
U okviru odgovora na strateške izazove on vidi i postupno uključivanje Zapadnog Balkana da „taj prostor ne bi osvojili strateški rivali poput Rusije i Kine“, a založio se i za ponovno pokretanje dijaloga s državama istočnog evropskog susedstva – Moldavijom, Gruzijom i Ukrajinom o njihovoj perspektivi u EU.
O prioritetima slovenačkog predsedavanja Savetom EU Janša će u utorak govoriti u Evropskom parlamentu u Strazburu i odgovarati na pitanja poslanika.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
