0
Bivša premijerka Hrvatske Jadranka Kosor rekla je da je Aleksandar Vučić je jedini lider ne samo u Evropi već i šire u svetu koji ima ratnu prošlost. Kosor ističe da ne može da zamisli da Vučić jednog dana bude čelnik jedne od država EU.
Jadranka Kosor govorila je povodom 30 godina od opsade Vukovara i istakla da pamti taj užas tada.
„Pamtim Veselina Šljivančanina koji dolazi pred vukovarsku bolnicu i urla na pripadnike Međunarodnog crvenog krsta, organizacije koja nije uspela da zaštiti ranjenike i civile, a naravno ni doktore i ostalo osoblje vukovarske bolnice. Ja sam u to vreme bila novinarka. Bila sam uključena u sve što se događalo. I u vreme opsade Vukovara, ali pre toga sam pratila i vodila emisiju o ljudima koji su i ranije bili prognani iz svojih domova u Hrvatskoj. Iz Vukovara se u moju emisiju javljao i novinar Siniša Glavašević. Pamtim kao da je juče bilo kada se poslednji put javio. Shvatajući da se on javlja poslednji put, naslonila sam se na štok od vrata i rasplakala se…“, priseća se Kosor današnjeg dana, pre tačno 30 godina, kada su JNA i paradržavne oružane snage Srbije ušle u Vukovar i dodaje:
„Bilo je jasno da ako grad padne i ako neprijatelj, Jugoslovenska narodna armija, kao i četnici, uđu u Vukovar, da će među prvima tražiti novinare. Tako se i dogodilo. Siniša Glavašević se sa svojim kolegom sklonio u vukovarsku bolnicu i, naravno, kada se tamo pojavio Šljivančanin, prvo su tražili njih…“
Kako kaže za Danas još pamti te dane kao dane u kojima „nije spavala, kao teskobu i strepnju šta će se dogoditi“.
„Nakon tragedije, bila sam uključena u dočekivanje, uglavnom žena i dece iz Vukovara, a onda je usledila potraga za nestalima. Kasnije, 1995. godine sam otišla u politiku i nastavila da pratim i pomažem porodicama koji su tražili nestale iz Vukovara. Bila sam potpredsednica parlamenta 1998. godine kada je Vukovar vraćen u pravni poredak Hrvatske“, rekla je ona.
Novinarka: Pomenuli ste odmah Veselina Šljivančanina. On je danas, iako osuđeni ratni zločinac, funkcioner vladajućeg SNS i prijatelj Aleksandra Vučića, koji ima privilegiju da često promoviše svoje knjige i pravda ratno zločinačku prošlost.
„Šljivančanin je osuđeni ratni zločinac pa sam bila šokirana, zgrožena jednom političkom činjenicom, jer je u vreme kada je Šljivančanin hodao po skupovima Vučićeve partije, pomažući mu u kampanji za izbore, Srpska napredna stranka je primljena u Evropsku narodnu partiju. Bila sam zgrožena da predstavnica HDZ tada na sastanku Evropske narodne partije, Dubravka Šuica nije rekla nijednu jedinu reč. To je prošlo bez rasprave. Da sam ja sedela na tom mestu i da se govori o ulasku Vučićeve stranke u kojoj Šljivančanin igra neku ulogu, žestoko bih se protivila. To je ismejavanje vladavine prava čitave EU. Ona je danas potpredsednica Evropske komisije za demokratiju… Takođe, danas možemo da vidimo Ursulu fon der Lajen, predsednicu EK, kako hvali Vučića, a isto je radila i radi nemačka kancelarka Angela Merkel i to za vladavinu prava… Nestvarno“, odgovorila je Kosor.
Na pitanje kako ona to razume kao političarka, Kosor ocenjuje to kao krajnju nezainteresovanost, ne samo Evropske narodne partije, Evropske komisije, već i cele EU.
„Radi se i o nekoj vrsti neznanja. Jasno je da EU nema volje da se proširuje na Zapadni Balkan pa se onda tu i tamo neko politički ‘pomiluje po glavi’. To paše Vučiću, paše i EK. Svi su dobro, svi su na svojim pozicijama. To mi je potpuno nezamislivo. Želim da kažem da su se stvari puno promenile od kada sam ja pregovarala da Hrvatska uđe u EU. I tada nije bilo volje za proširenjem, ali su se znala pravila i načela. Danas nema volje ali kao da nema ni načela… Zato to sve tako prolazi ispod radara“, navodi ona.
Novinarka: Osim takvog odnosa EU prema Vučićevoj vlasti, kako vidite unutrašnje prilike u Srbiji koje se prepoznaju i kao signal spremnosti da autokratska vlast silu ispolji i spolja?
„Ne znam kako da objasnim činjenicu da Vučić vlada tako dugo…, a i nije to moj posao. Ne znam kako se jedan deo ljudi još nije probudio. Vučić je jedini lider ne samo u Evropi već i šire u svetu koji ima ratnu prošlost. Ja ne mogu da zamislim da Vučić jednog dana bude čelnik jedne od država EU. Prva asocijacija kada se kaže Vučić meni je slika njega iznad Sarajeva sa puškom, ili kako nosi pivo Šešelju u sanduku, ili on u Glini, u Hrvatskoj, 1995. godine, kako urla na skupu – Ovo nikad neće biti Hrvatska. Njegove veliko-srpske pretenzije su bile javne i zabeležene su. Nije to bilo pre 600 godina… Takvi lideri, po logici stvari, ne bi smeli i mogli da budu dobrodošli u EU. Bila sam svedokinja jednog dobrog razdoblja između Srbije i Hrvatske, kada je predsednik bio Boris Tadić. Tadić je bio u Hrvatskoj, bio je na Ovčari, Vukovaru i izrazio žaljenje u ime Srbije. To je bio veliki korak. U Vukovaru smo zajedno, Tadić, tadašnji hrvatski predsednik Ivo Josipović i ja razgovarali sa porodicama žrtava, nestalih, i Hrvata i Srba. I to je bio sastanak za pamćenje. Pokazali smo da možemo! Od tada je, međutim, počelo sve da se urušava“, rekla je ona i dodala:
„Od vremena Aleksandra Vučića i Kolinde Grabar Kitarović, saradnja je nepostojeća. Oni su se samo fotografisali. Kao bivša premijerka, u vreme kada je Vučić došao u Hrvatsku, govorila sam da ne možemo polemisati o činjenici da je on izabrani predstavnik Srbije, ali da bi, uprkos tome, morao da izrazi lično žaljenje zbog svoje ratne prošlosti, jer je u ime države to već učinio Tadić. Tada nam se u slučaju nestalih osoba, koje je najteže, narugao. I preko toga se prešlo tek tako…“
Novinarka: Verujete li da je moguć novi rat u Bosni?
„Tamo se ništa neće promeniti i poboljšati dok ne dođe nova generacija političara, hrabrih ljudi. Do rata neće doći, ali će stalno biti napetosti i sporadičnog lupanja pojedinaca u ratne bubnjeve. Problem je u nečem drugom, u tome što država ne napreduje, mnogo toga je urušeno, sve institucije, a što se tiče evropska perspektive, ona je za Bosnu i Hercegovinu, u odnosu na druge države Zapadnog Balkana, najneizvesnija“, odgovara Kosor.
Novinarka: U kontekstu rata, sve se češće govori o građanskom ratu u Srbiji, zbog mržnje i posledične podeljenosti društva, koje preko svojih medija plasira vlast. Mislite da to nije povezano i sa regionom? Imamo probleme i hod po ivici širih sukoba i u Crnoj Gori, na Kosovu…
„Baš na ovaj dan, kada se sećamo žrtava Vukovara, međunarodna zajednica bi se trebalo upitati šta se promenilo i koliko se promenilo u poslednjih 30 godina. Da je u tim godinama na adekvatan način reagovala, ne bi bilo ni Srebrenice, ni svog zla devedesetih. Mnogi zapravo nisu mogli da pretpostave da se moglo dogoditi zastrašujuće zlo koje se dogodilo. Prepoznavanje zla bi se moralo dogoditi. Upravo, zbog krize sa koronom a posledično i zbog ekonomske krize, interes međunarodne zajednice je ponovo opao. Sve će ovo jednom proći i zato je jako važno da se ubrzaju demokratski procesi. U tome Zapadnom Balkanu treba pomoći sa strane. Upravo dane sećanja na ovo što se dogodilo pre 30 godina, trebalo bi iskoristiti da se realno i trezveno, ali isključivo sa argumentima, govorimo o tome kakva je situacija danas u regionu“, rekla je ona.
Novinarka: Kako vidite položaj srpske manjine u Hrvatskoj i odnos vladajućeg HDZ prema tom pitanju?
„Srpska manjina nema problema u Hrvatskoj. Ali, pitanje je ko je i kako zastupa. U hrvatskoj javnosti se tumači da je to isključivo Milorad Pupovac i njegova stranka. Međutim, činjenica je da on ljubavlju podupire premijera Andreja Plenkovića. Pupovac je čak i rekao da Plenkovića treba čuvati kao suvo zlato. Pupovac se, naime, svaki čas žali javnosti i kuka da neki ljudi u nekim prilikama upotrebljavaju pozdrav – Za dom spremni, koji je bio ustaški i zločinački pozdrav. Međutim, upravo Plenković je rekao da to jeste neustavni pozdrav, ali da se može upotrebljavati. Ali politička ljubav i divljenje i dalje traju“, odgovorila je Kosor.
Bonus video – Desničari u akciji čišćenja murala Ratka Mladića
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
