Italija na ivici energetske krize: Meloni u tajnoj misiji, aerodromi bez goriva

Putovanje, obavijeno velom tajne i sprovedeno uz stroge bezbednosne mere, počelo je u Džedi, gde se Meloni sastala sa saudijskim prestolonaslednikom Mohamedom bin Salmanom. Već narednog dana nastavila je ka Kataru i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. O razmerama zabrinutosti govori i činjenica da je poseta bila skrivena čak i od većine političkog vrha, dok su italijanske obaveštajne službe snažno savetovale protiv puta, čak su uspele da iz plana izbace i posetu Kuvajtu, piše Politiko.

Energetska zavisnost kao slaba tačka

Iza diplomatskih osmeha i reči o „solidarnosti sa saveznicima“, krije se surova realnost: Italija je energetski ranjiva. Zatvaranje Ormuskog moreuza, ključne arterije kroz koju protiče oko 20 odsto svetske nafte i gasa, već sada ostavlja duboke posledice.

Oko 15 procenata nafte koju Italija troši dolazi upravo iz zemalja Zaliva, a cene goriva su u proteklim nedeljama naglo porasle. Vlada je bila primorana da izdvoji gotovo 900 miliona evra kako bi ublažila udar na građane i privredu.

Meloni, očigledno nespremna da čeka sporu reakciju Brisela, poručila je da će Italija delovati samostalno kako bi osigurala stabilno snabdevanje energijom.

Kriza stiže na aerodrome

Dok se politička borba vodi na međunarodnoj sceni, posledice krize već se osećaju na domaćem terenu.

Čak četiri velika italijanska aerodroma, Bolonja, Milano Linate, Trevizo i Venecija, suočavaju se sa mogućim ograničenjima u snabdevanju avionskim gorivom. Upozorenje koje je stiglo govori o smanjenim zalihama kod kompanije Air BP Italia, ključnog dobavljača goriva.

Prema dostupnim informacijama, prioritet će imati hitni medicinski letovi, državni avioni i dugolinijski letovi koji traju više od tri sata. Ostali letovi mogli bi se suočiti sa restrikcijama barem do 9. aprila.

Evropa pred novim izazovom

Ono što dodatno zabrinjava jeste činjenica da Italija možda nije jedina. Na udaru bi se mogli naći i drugi evropski aerodromi, uključujući londonski Hitrou, dok su Francuska i Portugal takođe označeni kao potencijalno ranjivi.

Evropa, suočena sa novim energetskim izazovom, ponovo se nalazi na raskršću, između zavisnosti od spoljnog sveta i potrebe za sopstvenom stabilnošću.