Finska se priprema za najgori scenario: Milion vojnika, baze duboko pod zemljom, tuneli ispod Helsinkija

Upravo zato zvanični Helsinki ne čeka da problemi eskaliraju, već se priprema za najgori scenario. Osim što se Finska, od Drugog svetskog rata neutralna zemlja, u aprilu 2023. godine pridružila NATO-u, ozbiljno je pristupila pripremi građana i vojske za slučaj ruskog napada.

„Međutim, pretnja koja visi u vazduhu nije nužno dobra za njenu ekonomiju", primećuje Elizabet Bro, stručnjak iz Atlantskog saveta, međunarodne organizacije koja se bavi globalnim izazovima sa sedištem u Vašingtonu.

Finska će morati da radi još jače kako bi zadržala interes investitora i izbegla štetu koju negativan publicitet zbog geopolitičkih pretnji može imati, a već ima, po njenu ekonomiju.

Naime, upravo tu, ističe Bro, leži problem za Finsku, uprkos svim preventivama i sveobuhvatnim pripremama. Iz ovoga se mogu izvući i pouke za druge zemlje.

Šta će se dogoditi, niko sa sigurnošću ne može znati. Međutim, Finska svojim primerom pokazuje kako se pametne i promišljene države postavljaju u trenucima geopolitičke krize. Finska, piše Bro u članku za Politiko, mora javno govoriti o pretnjama sa kojima se suočava i upozoravati svet na moguće turbulencije. Takođe, mora uložiti sve napore da se pripremi za najgori scenario, što je već u velikoj meri i učinila.

Finska ima obavezni vojni rok za muškarce, što joj omogućava kontinuiranu vojnu obuku novih kadrova. Ima 280.000 vojnika i 900.000 obučenih rezervista, a reč je o zemlji sa 5,6 miliona stanovnika. Naručuje novu opremu, modernizujući svoju vojsku. Vojne baze i strateški objekti često su smešteni duboko pod zemljom, raspoređeni u obliku švajcarskog sira, sa složenom mrežom tunela ispod Helsinkija. Njihova Nacionalna agencija za hitne zalihe obezbedila je strateške rezerve ključnih resursa, uključujući žitarice i gorivo, koje mogu zadovoljiti šestomesečne potrebe zemlje.

Ipak, suočava se sa strahovima investitora i trenutno traži način da svoju ekonomiju učini „otpornom,“ kao što je učinila sa stanovništvom i vojskom. Bro piše da bi Finska mogla izvući pouku iz ponašanja Švedske tokom Hladnog rata. Švedska je tada, navodi autorka, u ratnu pripravnost uključila celu zemlju, uključujući i njen ekonomski sektor.

Oko 11.000 kompanija ocenjenih kao „ključne“ za ekonomiju zemlje imale su posebne odnose sa vladom, što im je omogućilo da nastave rad čak i u slučaju invazije. Poruka je bila jasna: možete imati ogromnu vojsku, ali naše društvo i ekonomija nastaviće da funkcionišu uprkos svemu.

„Bila je to snažna poruka i delovala je. Švedska ekonomija, uprkos ruskoj pretnji, nastavila je da funkcioniše. Čak je i rasla“, kaže Bro.