129
Dok evropski lideri pokušavaju da usaglase stavove o budućnosti Ukrajine na hitno sazvanom sastanku u Parizu, u Rijadu se paralelno odvijaju mirovni pregovori između SAD i Rusije – bez prisustva evropskih predstavnika. Ovaj diplomatski manevar Vašingtona i Moskve izazvao je zabrinutost među evropskim liderima, koji se sada nalaze u situaciji da reaguju na odluke donete izvan njihovog uticaja.
Visoki zvaničnici vlada Sjedinjenih Američkih Država i Rusije održaće sastanak u Rijadu, Saudijska Arabija, u utorak kako bi razgovarali o obnovi bilateralnih odnosa i okončanju rata u Ukrajini, potvrdio je Kremlj u ponedeljak. Ova vest dolazi samo nekoliko dana nakon što je predsednik Donald Tramp saopštio da je razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o toj temi.
PROČITAJTE JOŠ:
Podsetimo, Tramp je najavio da će se on i Putin lično sastati u Rijadu, te ostaje nejasno da li su ipak odlučili da se sastanu drugi visoki zvaničnici dve zemlje umesto njih ili će se dva predsednika ipak u nekom trenutku i videti uživo.
Francuski predsednik Emanuel Makron sazvao je neformalni sastanak evropskih lidera kako bi definisali zajedničku strategiju prema Ukrajini i transatlantskim odnosima, posebno u kontekstu promena u američkoj politici pod administracijom Donalda Trampa.
Među učesnicima sastanka su lideri Nemačke, Italije, Poljske, Španije, Holandije, Danske (koja predstavlja baltičke i skandinavske zemlje), Velike Britanije, kao i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Sastanku će prisustvovati i generalni sekretar NATO-a Mark Rute.
Ovaj sastanak sazvan je u žurbi nakon što je Tramp bez prethodnih konsultacija sa evropskim saveznicima i Ukrajinom telefonski razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i najavio početak mirovnih pregovora u Saudijskoj Arabiji. Ovaj potez izazvao je šok na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, gde su evropski lideri očekivali da će imati značajnu ulogu u raspravama o budućnosti Ukrajine.
Međutim, ne samo da su SAD iznele minimalne informacije o svojim planovima, već su i demonstrirale distancu prema evropskim saveznicima. Američki potpredsednik Džej Di Vens iskoristio je svoj nastup da kritikuje Evropu zbog nedostataka u demokratiji, dok američki ministar odbrane Pit Hegset uopšte nije prisustvovao konferenciji, ocenivši da je članstvo Ukrajine u NATO-u nerealno.
Dok se evropski lideri osećaju isključenima iz ključnih pregovora, analitičari ističu da je Vašington jedini pravi posrednik u dijalogu sa Moskvom.
„SAD imaju svu pregovaračku moć. Rusija želi da razgovara sa Amerikom, ne sa Evropom“, rekao je Metju Karnitšig, glavni urednik Euractiva za CNN. „Za Evropu je ovo loša vest, jer će upravo ona morati da se nosi sa posledicama bilo kakvog dogovora“.
To bi moglo značiti i slanje evropskih mirovnih snaga u Ukrajinu ako se postigne dogovor – opcija koju je britanski premijer Kir Starmer već prihvatio kao moguću.
Iako su evropske zemlje pružile značajnu vojnu pomoć Ukrajini, ključna uloga i dalje pripada Vašingtonu. „Bez američke pomoći, Ukrajina ne bi mogla da izdrži“, istakao je Karnitšig.
Evropski lideri sada se osećaju „zaključanima van pregovaračke sobe“, iako su, pored samih Ukrajinaca, oni ti koji će najviše osetiti posledice bilo kakvog mirovnog sporazuma. „Verovatno u Vašingtonu smatraju da bi sporazum sa Putinom bio mnogo lakše i brže postignut bez uključivanja Evrope,“ dodao je Karnitšig.
Dok Evropa traži način da povrati svoj uticaj, u Saudijskoj Arabiji se iza zatvorenih vrata odvijaju ključni pregovori između SAD i Rusije.
Američki državni sekretar Marko Rubio otputovao je iz Izraela u Rijad kako bi se sastao sa ruskim zvaničnicima, u pratnji specijalnog američkog izaslanika Stiva Vitkofa i savetnika za nacionalnu bezbednost Majka Volca. Međutim, detalji sastanka ostaju nepoznati.
Ni Ukrajina nije jasno potvrdila svoje učešće u pregovorima, iako se u Rijadu trenutno nalazi ukrajinska delegacija. Prema rečima ukrajinske ministarke privrede Julije Sviridenko, cilj posete je priprema mogućeg dolaska predsednika Volodimira Zelenskog, ali nije precizirano da li bi to imalo veze sa mirovnim pregovorima.
U međuvremenu, Makron je telefonom razgovarao sa saudijskim prestolonaslednikom Mohamedom bin Salmanom o ulozi Saudijske Arabije u eventualnom mirovnom sporazumu, naglašavajući da Evropa mora igrati ključnu ulogu.
S obzirom na sve veću političku distancu SAD-a, Evropa sada razmatra sopstvenu bezbednosnu strategiju. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je na stvaranje evropske vojske, tvrdeći da kontinent više ne može da računa na podršku Vašingtona.
Britanski premijer Kir Starmer izrazio je spremnost da pošalje vojne trupe u Ukrajinu kako bi garantovao mir u okviru potencijalnog mirovnog sporazuma.
Međutim, ne dele svi evropski lideri isti stav. Poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski odbacio je mogućnost formiranja evropske vojske, naglašavajući da je zadatak Poljske zaštita istočnog krila NATO-a, a ne direktno angažovanje u Ukrajini. „Treba biti oprezan s pojmom evropske vojske, jer se može različito tumačiti,“ rekao je Sikorski.
Iako je odbacio ideju ujedinjavanja nacionalnih armija, Sikorski podržava jačanje evropskih odbrambenih kapaciteta, uključujući subvencije EU za vojnu industriju i razvoj zajedničkih vojnih snaga koje bi mogle reagovati u kriznim situacijama.
Dok se ključni pregovori o budućnosti Ukrajine odvijaju u Rijadu, jasno je da Vašington ima presudnu ulogu u ovom procesu, dok se evropski lideri suočavaju s realnošću da im je uloga svedena na posmatrače.
Evropa sada stoji pred izborom: da li će pronaći način da povrati uticaj u mirovnom procesu, ili će biti prinuđena da prihvati odluke koje donose SAD i Rusija.
Kako se diplomatski pritisak povećava, biće ključno videti da li će Evropa uspeti da preokrene situaciju u svoju korist – ili će njena politička i vojna zavisnost od Vašingtona postati još izraženija.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
