Foto: EPA-EFE/MARCO DE SWART/Jean-Pierre Geusens/ANP/Piroschka van de Wouw/KOEN VAN WEEL

Već danima Holanđani frustrirani epidemiološkim merama i tempom vakcinacije protestuju ulicama većih gradova, uništavajući radnje i sukobljavajući se sa policijom, a sve su veće šanse da se njihovo nezadovoljstvo prelije i na druge zemlje Evropske unije.

Proteklih nekoliko noći, demonstranti izlaze na ulice 10 holandskih gradova revoltirani restrikcijama uvedenim zbog koronavirusa. Nasilje, najgore u poslednje četiri decenije, može se objasniti opuštenom i liberalnom kulturom Holandije ili jednostavnim skokom stope kriminala ali i vrlo indikativnom činjenicom da je Holandija poslednja EU članica koja je počela program vakcinacije stanovništva.

Pročitajte još:

Realnost je da Holanđani nisu jedini u EU kojima je muka od korone i vakcinacije i mera. Cela Evropska unija letargično je krenula sa vakcinacijom stanovnika od čijih je para kupila vakcine. Najbolja je Malta sa četiri doze na 100 ljudi. Prosek u EU je dve doze na 100 osoba.

Britanski Gardijan prognozira, uzevši u obzir prizvodnju vakcina, kašnjenje u isporukama i brzinu vakcinacije, da će Velika Britanija vakcinisati 75 odsto stanovnika do 14. jula. Sjedinjene Američke Države će takozvani „imunitet krda“ steći 9. avgusta, a EU tek 21. oktobra.

„Izazov sa kojim se EU suočava je vezan za snabdevanje“, rekao je Rasmus Beh Hansen, direktor analitičarske kompanije Erfiniti. „Kasne sa vakcinacijom za Britanijom jer je EU kasnije odobrila vakcine, kasnila sa naručivanjem doza i do nedavno je kupovala manje vakcina od Ujedinjenog Kraljevstva“, dodao je on.

Isto tako, navodi Hansen, proizvodnja vakcina, naročito AstraZenekine u EU je mnogo manja nego drugde, a manje su ulagali u istraživanje i proizvodnju što je sve dovelo do kašnjenja, nestašica i nedovoljnog broja doza. Na sve to, svaka članica EU ima svoj program imunizacije čija brzina varira od zemlje do zemlje.

Britanski premijer Boris Džonson dodatno je utrljao so na ranu hvaleći se trijumfom Britanije kada je reč o broju vakcinisanih. Stoga ne iznenađuje strah koji se rađa u Briselu i frustracije koje demonstranti „leče“ u Roterdamu, Ejndhovenu, Amsterdamu…

Ako Brisel ne može da pruži Evropljanima nadu da će policijski časovi i zatvaranja barova, restorana biti neprijatna uspomena do leta, onda je za očekivati da će se bes, nezadovoljstvo i frustracije građana okrenuti kako prema vladama tako i prema projektu zvanom EU.

Iz sveta i regiona čitajte:

Teškoće u vakcinisanju u EU nisu se pojavile tek tako, navodi britanski list. Italija je sa punim pravom kritikovala Uniju zbog manjka solidarnosti u prvom talasu koronavirusa, kada su grcali pod teretom bolesnika u bolnicama, bez zaštitne opreme i lekova.

Plan oporavka EU vredan 750 milijardi evra kasnio je zbog pokušaja da se Mađarska i Poljska nateraju da poštuju vladavinu prava. Taj sukob samo je izazvao nove sumnje u zajedničke vrednosti EU članica.

U tom kontekstu je Evropska unija dobila „iznenađujuće“ vesti od AstraZeneke koja im je poručila da će za 60 odsto smanjiti isporuke svoje vakcine u prvom kvartalu 2021. godine. Unija je od kompanije, čija vakcina još nije odobrena u EU, očekivala 400 miliona doza.

Komesarka EU za zdravlje Stela Kirijakides besno je kritikovala AstraZeneku najavivši da će proizvođači vakcina morati da obaveste komisiju ako planiraju bilo kakav izvoz vakcina van bloka. Nemački ministar zdravlja Jens Špan bio je još konkretniji – svaki izvoz mora da se odobri. Toliko od solidarnosti. EU želi „svoj deo“.

Mnogo toga je na kocki narednih nedelja. Scene iz Holandije treba shvatiti kao upozorenje da iako su ulice Evrope jezivo puste i mirne, ispod površine ključa nezadovoljstvo.

BONUS VIDEO

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar