Duško Todorović za Nova.rs o događaju koji će postati centar svega, prisetio se početka karijere i poručio: "To je za mene nestvarna stvar"

Među njima se posebno izdvaja Duško Todorović, momak koji već godinama dostojno reprezentuje Srbiju na najvećoj sceni. Jedan od naših najboljih MMA boraca nedavno je nagrađen novim, četvrtim po redu ugovorom sa elitnom promocijom, a prvu borbu u okviru te saradnje imaće upravo pred beogradskom publikom.

Njegov rival biće opasni Švajcarac Robert Valentin 1. avgusta, a Todorović je u razgovoru za Nova.rs izneo prve utiske o predstojećem meču karijere na domaćem terenu, pripremama i pritisku koji donosi nastup pred svojim navijačima.

Pre svega, želeo bih da Vam se zahvalim na izdvojenom vremenu za ovaj razgovor. Kako je protekao današnji trening i možemo li konstatovati da je povreda o kojoj se govorilo sada u potpunosti prošlost?

"Tako je, povreda je sada iza mene i nadam se da će tako ostati do same borbe. Na treningu smo radili malo klinča, rvanja i na kraju front head lock poziciju. Uglavnom se trudimo da prođemo kroz situacije koje se dešavaju u samoj borbi, tako da je bilo dinamično, zanimljivo i teško", počeo je Todorović za Nova.rs.

Posmatrajući sa strane, trenažni proces deluje izuzetno iscrpljujuće. Primetno je da su pauze između rundi svedene na minimum?

"Da, u principu nama i u borbi pauza između rundi traje jedan minut, tako da je i ovde isti slučaj. Pauza traje taman toliko da Nemanja objasni šta je sledeći zadatak i odmah nastavljamo dalje."

Ovaj kompleks Thunder Top Team-a zaista izgleda svetski i sjajno. Da li je ideja o izgradnji ovakvog prostora začeta tokom Vašeg boravka u Sjedinjenim Američkim Državama?

"Da, takav prostor smo prvi put imali priliku da vidimo kada smo otišli u Las Vegas, kada sam radio Contender Series. Kada sam video kako izgleda UFC Performance Institute, ostao sam nem. Nakon toga sam bio tamo mnogo puta. Moj kum, koji mi je bio u uglu na dosta mečeva, i ja smo posle nekoliko odlazaka počeli da razmišljamo kako bi bilo sjajno da tako nešto postoji u Beogradu. Uspeli smo da realizujemo bar jedan mali deo toga. Potpuno kopiranje na naše prilike je u ovom trenutku neizvodljivo, ali mislim da smo uspeli da prenesemo deo te priče i damo joj naš lični pečat. Sastavili smo sve pod jednim krovom i mislim da je ispalo odlično."

Iz ugla profesionalnog sportiste, u kojoj meri ambijent i dostupnost pratećih sadržaja olakšavaju same pripreme za meč?

"Veoma je zgodno kada na jednom mestu imaš sve – od terapija, treninga, do odmora i hrane. To je izuzetno bitno za borca. Pogotovo sada, jer naši amaterski i profesionalni borci ovde imaju i smeštaj. Mogu da spavaju, dobijaju hranu, treniraju, imaju terapije, saunu i spa zonu. Prvi put imaju sve uslove za uspeh i nema izgovora. Sve što treba da urade jeste da se pojave na treningu. Uslovi su stvarno bolji nego ikada."

Smatrate li da bi Vam postojanje ovakvih uslova i infrastrukture značajno pomoglo na samom početku Vaše karijere?

"To sada ne mogu da znam, ali svakako bi značilo. Ja sam ponikao iz suterena i podruma, tako da ne bih rekao da su uslovi ključni za uspeh sportiste. Na prvom mestu moraju da budu ljubav, želja i volja, a uslovi su samo bonus koji možete, a i ne morate da imate. Definitivno je mnogo lepše kada posle treninga možeš da sedneš, popiješ nešto, pojedeš i odradiš terapiju ako te nešto boli. U današnje doba je to mnogo bolje."

Osvrćući se na pomenute skromne početke, danas iza sebe imate potpisan četvrti ugovor sa UFC organizacijom, na čemu Vam čestitam. Da li su Vaši rani snovi dosezali do ovog nivoa profesionalnog uspeha?

"Kada sam krenuo da treniram, imao sam dečački san i maštao sam o borbi u UFC-u. Međutim, nisam mogao ni da zamislim da ću četvrti ugovor potpisati pred prvi dolazak UFC-a u Beograd. To je za mene stvarno nestvarna stvar. Da mi je neko rekao da napišem scenario šta će se desiti, ne bih mogao ovako nešto da zamislim. Sve se odigralo na savršen način. Imam vrhunsku priliku i daću sve od sebe da je iskoristim na najbolji mogući način."

Gde ste se nalazili u trenutku kada je zvanično objavljeno da UFC dolazi u prestonicu Srbije i kakva je bila Vaša neposredna reakcija, uzimajući u obzir da ste verovatno imali preliminarne informacije?

"Znao sam, o tome se već dugo pričalo i termini su se pomerali. Prvo je trebalo da bude u martu, pa u maju, spominjao se i septembar, ali sada je prvi avgust zvaničan datum. Drago mi je što je to napokon obelodanjeno. Pošto sam znao znatno ranije, nisam bio šokiran kada je potvrđeno, ali mi je bilo izuzetno drago što se to konačno desilo i što ćemo imati priliku da nastupamo pred domaćom publikom."

S obzirom na to da pripadate krugu boraca koji su trasirali put ovom sportu na našim prostorima, smatrate li sebe jednim od najzaslužnijih za dolakaz elite u Beograd? Kako ocenjujete svoj doprinos?

"Ne bih mogao to da kažem za sebe. Nisam pionir, prvi čovek iz Srbije koji je potpisao za UFC bio je Bojan Mihajlović, koji je ujedno i moj menadžer. Posle njega je potpisao Bojan Veličković, koji je ujedno i prvi Srbin koji je nastupao u UFC-u. Bilo je tu još ljudi – od Darka Stošića, pa do Stefana Sekulića i Aleksandra Rakića koji je napravio sjajne rezultate. Sada je tu i Medić, a bio je i Aleksa Kamur. Bilo je dosta ljudi i pre i posle mene, tako da ne mogu da kažem da je to isključivo moja zasluga. Drago mi je što sam dao svoj doprinos, koliki god on bio. Takođe, ne smemo zaboraviti ljude iz Saveza koji godinama rade vrhunski posao. Uspeli su da organizuju brojna evropska i svetska amaterska MMA prvenstva kod nas. UFC je prepoznao da ovde imamo strukturu i ozbiljan sistem rada. Dolazak UFC-a je plod zajedničkog truda svih nas."

Javnost se opravdano nada da ovo neće biti jedinstven događaj. Kakva su Vaša predviđanja u pogledu reakcije čelnika UFC-a na beogradsku publiku i postoji li dugoročniji plan za povratak ove organizacije u Srbiju?

"Iskreno, sve osim potpunog oduševljenja publike bi me iznenadilo. Koliko ja znam, navodno je potpisan ugovor na dve ili tri godine, tako da verujem da će dolaziti i narednih godina. Naša publika je poznata po vatrenom navijanju i mislim da će atmosfera prvog avgusta biti vrhunska. Karte su rasprodate za svega nekoliko minuta. Svi me zovu i pitaju za karte, ali sve je planulo. Mislim da će nakon tog drugog avgusta MMA scena, ne samo u Srbiji nego na celom Balkanu, eksplodirati i preći na potpuno viši nivo."

Da li su pripreme za predstojeći meč protiv Roberta Valentina već ušle u najintenzivniju fazu ili se pik opterećenja očekuje u narednom periodu? Kako analizirate svog protivnika?

"Treninzi još uvek nisu na maksimalnom intenzitetu, ali postepeno postaju sve teži. Polako uvodimo telo u proces i tempiramo formu za prvi avgust. Moj protivnik, Švajcarac Robert Valentin, jeste dobar borac. Nešto je viši i krupniji od mene. Trenira u timu Xtreme Couture, sa kojim imam dosta iskustva odranije. Dobar je protivnik, nema priče, i ne potcenjujem ga. Mislim da sam bolji, ali spremam se maksimalno i daću sve od sebe da pobedim."

Koliko vremenski, u standardnim okolnostima, traje Vaš kompletan kamp i pripremni period pred jednu borbu?

"Idealno je između osam i dvanaest nedelja, u zavisnosti od toga kada saznamo za meč. Ovog puta sam saznao ranije, tako da imam sasvim dovoljno vremena da se pripremim. Nema nikakvih izgovora da sve ne prođe u najboljem redu."

Tokom karijere ste uglavnom nastupali na gostujućem terenu, dok Vas sada očekuje meč pred domaćom publikom. Smatrate li to olakšavajućom okolnošću i u kojoj meri unutar oktagona uopšte registrujete huk i podršku sa tribina?

"Imao sam priliku da se borim u praznoj areni tokom korone kada nije bilo žive duše, a borio sam se i u O2 areni u Londonu protiv domaćeg borca, gde su Britanci bili izuzetno glasni. Ipak, nikada nisam osetio negativnu emociju ili animozitet od strane publike. Istina je da u trenutku kada izlazim iz svlačionice i idem ka oktagonu, uopšte ne primećujem publiku niti se fokusiram na nju. Tada sam fokusiran isključivo na oktagon, protivnika i pobedu. Sve ostalo me ne zanima. Čak i kada se borba završi, sve se odigrava toliko brzo da nemam vremena da posmatram atmosferu. Tek kasnije, kada se vratim da gledam ostatak mečeva, imam priliku da budem deo te publike. UFC definitivno ima taj "faktor X" u odnosu na druge organizacije. Bio sam na mnogim događajima, ali jedino mi se na UFC-u naježe dlake na rukama. Imaju nešto posebno što drugi nemaju."

Od kojih faktora najviše zavisi dužina procesa oporavka nakon meča i koliko Vam je vremena okvirno potrebno za povratak redovnim treninzima?

"To zavisi od samog meča – da li je bio težak i da li je bilo povreda. Ako je bilo dosta primljenih udaraca i štete, UFC-ovi doktori prepisuju obavezno mirovanje i pauzu od treninga koja može trajati od nekoliko dana, preko nekoliko meseci, pa do pola godine. Ja sam do sada uglavnom imao oko 45 do 60 dana mirovanja. Trudim se da se što pre vratim u salu, makar da radim sa tegovima i lagane tehničke stvari, kako ne bih ispao iz forme. Što si stariji, to je povratak u formu teži i naporniji, zato izbegavam duge pauze."

Kako ocenjujete trenutno potvrđeni sastav borbi (fight card) za predstojeći beogradski događaj?

"Ovo što je do sada potvrđeno izgleda vrhunski. S obzirom na to da je ovo prvi UFC događaj u Srbiji, mislim da karta nije mogla bolje da se sklopi. Fight card je idealan, a čekamo da vidimo koga će još zvanično potvrditi."

Koji je Vaš primarni, a koji krajnji profesionalni cilj u ovoj fazi karijere – da li je to pozicioniranje u top 15 boraca ili napad na samu šampionsku titulu?

"Titula je ultimativni cilj, ali ja idem korak po korak. Sledeći korak je pobeda prvog avgusta, a onda idemo dalje – prvo ulakaz u top 15, pa lagano penjanje ka vrhu. To mi je trenutni fokus."

Ako se osvrnemo na Vaše UFC početke, svedočili smo situacijama u kojima Vam je debi meč otkazivan dva puta zbog restrikcija izazvanih pandemijom. Kako sa ove vremenske distance posmatrate taj prilično specifičan period?

"Sve što se dešavalo tokom korone sada deluje prilično nerealno. Prvobitno je trebalo da se borim u martu 2020. godine. Pošto ne gledam televiziju, nisam pratio šta se dešava i kako se situacija zakuvava. Kako se borba približavala, trener mi je rekao: "Valjda neće otkazati zbog ove korone". Pitao sam ga o čemu uopšte priča, ništa mi nije bilo jasno. Iz dana u dan situacija je postajala sve gora. Na kraju me je pozvao menadžer Bojan i rekao da moram da odlučim da li putujemo. UFC je taj događaj prebacio iz Londona u Mančester, na priredbu partnerske promocije Cage Warriors. To je značilo da iz Londona moramo autobusom da se vozimo nekoliko sati do Mančestera. Bilo je previše promena, a putujem ja sa celim svojim timom. Nismo znali da li će se aerodromi zatvoriti i šta nas čeka. Pitao sam Bojana i trenera za mišljenje, ali oni su rekli da je odluka isključivo moja. Savetovali su mi da je možda najbolje da preskočim ovo i sačekam sledeću priliku. Odlučili smo da otkažemo nastup i meč je pomeren. Ispostavilo se da smo doneli dobru odluku, jer su aerodromi odmah zatvoreni i pitanje je kada bismo i kako mogli da se vratimo kući. Sledeći put kada je meč zakazan, bio sam pozitivan na koronu na testiranju pred sam let, iako sam se osećao odlično i radio najteže treninge bez ikakvih simptoma. Taj meč u junu je odložen, a umesto mene je uskočio Hamzat Čimajev, koji je odatle započeo svoju veliku UFC priču. Ja sam svoj debi konačno odradio u oktobru na Fight Island-u."

Kakve impresije i uspomene nosite sa tog dugo iščekivanog debitantskog nastupa?

"Celo to putovanje je bilo čudno zbog maski i strogih protokola na aerodromu. U Abu Dabiju su nam dali specijalne satove preko kojih su nas pratili kako bi bili sigurni da ne napuštamo hotelske sobe tokom karantina. Radili su nam PCR testove i morali smo da budemo izolovani dok ne stignu rezultati. Bili smo zatvoreni u velikom hotelu "W" na Jas ostrvu. Ipak, pošto je to bio moj prvi UFC meč, sve mi je bilo novo i zanimljivo, pa je ceo taj proces lakše prošao. Pobedio sam prekidom u drugoj rundi, uzeo bonus i vratio se kući. Specifično je bilo i to što su se borbe, zbog američke publike i TV prenosa, radile po njihovom vremenu iako nije bilo publike u areni. Ustao sam oko dva sata iza ponoći, oko četiri sam bio u areni, a meč sam radio oko pola sedam ujutru. Sećam se da sam već u deset sati ujutru bio na doručku u hotelu. Bilo je to neobično iskustvo, ali uslovi su bili isti i za mog protivnika koji je takođe morao da ustane usred noći."

Da li intenzivnije pratite regionalna borilačka dešavanja, kao što je regionalna organizacija FNC?

"Iskreno, ja ne pratim detaljno ni svoju kategoriju, a kamoli ostalo. Generalno ne gledam sport na televiziji. Znam za Đokovića u tenisu i Jokića u košarci, to su neke najosnovnije stvari, ali detalje o tome ko kada igra stvarno ne znam. Što se tiče MMA, ispratim samo kada se bori neko od momaka iz mog kluba, ali mimo toga slabo pratim scenu."

Tokom današnjeg treninga demonstrirali ste visok nivo autoriteta i posvećenosti detaljima. Vidite li sebe u trenerskom poslu nakon završetka aktivne borilačke karijere?

"Kao što nema logike da pica-majstor otvori MMA klub, tako nema logike ni da ja nakon karijere otvorim restoran ili kafić i bavim se biznisom koji nema veze sa onim što radim ceo život. Kada okačim rukavice o klin i penzionišem se, mislim da ću se dobro snaći u ulozi trenera. To mi prija i predstavlja potpuno prirodan sledeći korak za mene."

Koji faktor smatrate presudnim za ishod meča – mentalnu snagu, srčanost ili taktičku disciplinu? U kojoj meri se oslanjate na unapred pripremljenu taktiku, a koliko na borilački instinkt kada zakoračite u oktagon?

"Mislim da je osećaj za borbu ono što pravi razliku između boraca. Svi borci su srčani, idu glavom kroz zid i žele pobedu – bez toga ne možete ni doći do ovog nivoa. Međutim, taj individualni osećaj u samom meču je ključan. Moraš da veruješ u svoju sposobnost da ćeš u sekundi pronaći put do pobede. To ne možeš u potpunosti da planiraš pre meča. Ne ide to tako da kažeš sebi: "Sada ću baciti prednji direkt, pa desnu fintu, pa ću mu ići u noge i srušiti ga". Čovek jednostavno mora da ima sposobnost adaptacije. Mislim da to radim prilično dobro; sposoban sam da izdržim teške situacije i preokrenem ih u svoju korist."

Za kraj, na koji način bi, po Vašem mišljenju, trebalo prezentovati MMA sport najmlađima, imajući u vidu da su na našim prostorima dugo opstajale predrasude o borcima kao destruktivnim profilima ličnosti? Kako biste im najjednostavnije definisali suštinu ovog sporta?

"To su pre svega glupe predrasude kojih je bilo mnogo više kada sam ja počinjao nego danas. Sada ljudi imaju veću svest i razlikuju stvari. Veoma je bitno da svi mi koji se bavimo ovim sportom shvatimo da smo njegovi ambasadori. Ta deca su budućnost sporta i moramo im ga predstaviti na pravi način. MMA borci nisu uličari, kriminalci niti pljačkaši. Za te predrasude su jednim delom krivi i mediji, jer kada neko ko je samo jednom prošao pored sale učini neko krivično delo, u naslovima odmah piše "MMA borac uradio to i to", što nema veze sa istinom. Ponašanje svakog borca u javnosti i pred kamerama igra ključnu ulogu. Ja se trudim da svoj sport, klub i zemlju uvek predstavljam na najbolji mogući način. Danas je ljudima sve jasnije šta je MMA. Ovim sportom ne može da se bavi neko ko to istinski ne voli i ko nema ogromnu volju i ljubav prema treniranju. Bez toga nema ničega", završio je Todorović za Nova.rs.