Partizan na ivici ambisa, loša sezona blizu da postane katastrofalna

U suprotnom, crno-beli će ostati bez još jednog trofeja i na najgori mogući način staviti tačku na aktuelnu takmičarsku godinu.

Sezona koja je u većem delu bila za zaborav, sada preti da bude potpunua katastrofa jer je Partizan predaleko do jedinog trofeja koji mu je ostao u igri- I do k je za Evroligu opravdanje mogao da bue očajan početak i povreda karlika Džonsa, a z aKLS i Kup Radivoja Koraća ograničenje broja stranaca, u ABA ligi izgovor ajednostavno nema. Penjaroja je tim preuzeo u trenuku kada je bio prvi na tabeli, pa je gubitak pol pozicije nešto što njemu i igračima ide na dušu, i ne može biti izgovor za eventualno ne osvajanje titule.

Osim toga, sav dobar posao koji je Penjaroja odradio, odradio je u situacijama bez rezultatskog imperativa. Osim polufinalne serije i izbacivanja Crvene zvezde koja je bila u rasulu, partizan nijedan meč do sada koji je imao rezultatsku težinu nije odigrao na najvišem nivou i malo je vremena ostalo da se to ispravi.

"Mislim da smo odigrali dobru utakmicu, ali to nije bilo dovoljno. Nije dovoljno igrati dobro samo 32, 33 minuta. Na početku poslednje četvrtine smo se diskonektovali. Nismo kontrolisali našu odbranu u 'jedan na jedan' situacijama, nismo koristili faulove i oni su nas kaznili, posebno Mfiondu Kabengele. Na kraju smo u napadu igrali individualno i igrali loše. Za pobedu u ovakvim utakmicama potrebno je 40 minuta dobre igre, i to je bio ključ danas", naveo je Đoan Penjaroja posle meča.

Iako je Partizan uspeo da dobrim delom reši probleme iz prvog meča kao što je užasna odbarana reketa, odbrana tranzicije i ofanzivni skok rivala, pojavili su se neki drugi, a osim toga, kao šo reče španski stručnjak meč se igra 40 minuta.

A sve je počelo obećavajuće. Partizan je u drugoj utakmici taktički i planski izgledao neuporedivo bolje, zrelije i koncentrisanije nego u prvom meču. Penjaroja se odlično prilagodio ritmu protivnika i uspeo da u prvom poluvremenu potpuno ukroti Mfiondua Kabengelea, koji je u prvom meču delovao kao nezaustavljiva zver. Baš kao i u polufinalu protiv Crvene zvezde, Tonje Džekiri i Bruno Fernando pravili su ozbiljnu razliku svojim poenima u reketu, dok je timska odbrana u pojedinim momentima funkcionisala na vrhunskom nivou.

Međutim, mirna i pametna igra koja je donosila rezultat punih 30 minuta, odjednom je nestala. Naznaka katastrofe pojavila se pred kraj treće deonice kada je Dubai počeo da pogađa neke nemoguće šuteve, što je potpuno preokrenulo momentum u korist domaćina. Može se diskutovati o sudijskim odlukama – da li je Kabengele vidno pogurao loptu ka košu posle slobodnog bacanja Fernanda ili da li je Džanan Musa zakačio aut-liniju pre nego što je pogodio trojku na isteku napada. Ipak, te sporne situacije ne menjaju gorku činjenicu da su crno-beli isključivi krivci za svoj poraz.

U poslednjih deset minuta utakmice, Partizan je apsolutno poništio sve dobro što je gradio tokom čitavog meča. Umesto da zadrže smirenost, crno-beli su neobjašnjivo ušli u jurnjavu sa Dubaijem, prihvativši stil igre "trči i pucaj" koji im nikako ne odgovara. Kada je ekipa ušla u nervozu, srljanje i panično traženje individualnih rešenja postali su jedina konstanca. Kao simboličan znak propasti delovalo je klizanje Dvejna Vašingtona u aut, nakon čega su se greške samo nizale jedna za drugom. U momentima kada se jurio rezultat, organizovan napad nije postojao, a srljanje je kulminiralo nerezonskim trojkama Nika Kalatesa koje nisu bile ni blizu obruča. Podatak da je Partizan postigao samo tri poena za šest minuta i 13 sekundi u poslednjoj četvrtini finalnog meča jasno pokazuje zašto se titula ne osvaja na ovaj način.

Pored timskog sloma, kolaps u Dubaiju ogleda se i u katastrofalnim partijama pojedinaca od kojih se očekuje da vuku ekipu napred. Pre svega, to se odnosi na Sterlinga Brauna. Amerikanac je odigrao meč u kojem je njegov govor tela odavao utisak potpune nezainteresovanosti. Izgubio je dve lopte na samom startu, a jedina svetla tačka bila mu je jedna pogođena trojka nakon finte šuta. Meč je završio sa očajnim šutom iz igre 1/6 (0/4 za dva), uz neshvatljive greške i diskutabilne faulove. Uz to je ušao i u konflikt sa Đoanom penjarojom tokom meča što je dodatann problem za nastavak serije u kojoj Partizan nema pravo na grešku.

Ništa bolji učinak nije imao ni Dilan Osetkovski. Kalifornijac, koji je prodisao pod komandom Penjaroje, potpuno je zakazao u velikom finalu. Za 22 minuta na parketu upisao je skromnih šest poena i jedan skok. Osetkovski se transformisao u klasičnog visokog šutera, ispalivši sve šuteve van linije 6,75, dok je igra u reketu potpuno izostala. Da stvar bude gora, Džastin Anderson i ostali spoljni igrači Dubaija su ga u odbrani prelagano probijali i poentirali preko njega, čime je poništen sav defanzivni napredak koji je pokazao u drugom delu sezone.

Do treće utakmice finala u sredu od 19.00 ostala su četiri dana. To je sasvim dovoljno vremena da Đoan Penjaroja konsoliduje redove, probudi svoje zvezde i pronađe način da ekipa odigra smireno kada se meč lomi. Partizan pred svojim navijačima mora da zaigra svoju prepoznatljivu, kontrolisanu košarku, jer u suprotnom – regionalna titula definitivno odlazi na Bliski istok.