Dodik najavio glasanje o nezavisnosti, a to nije prvi put: Ovo su svi njegovi fantomski referendumi

Sam Dodik, međutim, ne ostaje samo na pretnjama. Na konferenciji za novinare u Banjaluci najavio je da će do kraja godine biti održan referendum o samostalnosti RS, ukoliko u Bosni i Hercegovini ne bude postignut politički dogovor. Prema njegovim rečima, građani će se najpre krajem septembra izjašnjavati o presudi Suda BiH protiv njega, a ukoliko i posle toga ne dođe do „vraćanja Dejtonskom sporazumu“, u roku od 90 dana biće raspisan referendum o nezavisnosti RS. Dodik poručuje da je BiH „nepostojeća država“ i da je Dejtonski sporazum „srušen“, te najavljuje da se stavlja na čelo „nacionalnog i narodnog pokreta za oslobođenje RS od BiH“.

„Imam podršku iz SAD“

Gostujući na Radio-televiziji RS, Dodik je izjavio da su mu određeni američki zvaničnici preneli poruku da će se politika Vašingtona prema BiH i RS promeniti. “Rekli su mi da sačekamo još malo, da ne odustajemo od borbe, jer je sve što se radilo proteklih trideset godina bilo pogrešno. Amerika, kažu, ima obavezu da menja svoj stav”, naveo je Dodik. Dodao je da je predsednik SAD Donald Tramp „gotovo preuzeo potpunu kontrolu nad procesima u Americi“, iako, kako tvrdi, „duboka država“ još uvek pruža otpor. Dodik je naglasio da Tramp odustaje od politike stvaranja „neuspešnih država i nacija poput BiH“.

Referendumi kao odgovor na CIK

Umesto da prihvati odluku CIK-a i eventualne prevremene izbore, Dodik insistira da će Narodna skupština RS raspisati referendum. Njime će se, kako kaže, građani pitati da li podržavaju da „neizabrani stranci odlučuju o RS i urušavaju njen ustavni poredak“. “Očekujem veliko ‘ne’. Oni će, naravno, ignorisati rezultate, ali mi ćemo upravo na osnovu tog ignorisanja graditi svoje političke poteze. Zato sam najavio seriju referenduma”, rekao je Dodik. On je otišao i korak dalje – najavio je izmene zakona koje bi omogućile da se učešće u sprovođenju izbora koje raspiše CIK tretira kao krivična odgovornost. “Nijedna škola, dom kulture ili javna ustanova neće moći da se koristi za te izbore. Biće zabranjeni dok sam ja predsednik”, poručio je.

Istorija „fantomskih“ referenduma

Ovo nije prvi put da Dodik poseže za referendumima kao političkim oružjem. Od 2006. godine i dolaska SNSD-a na vlast, najavljeno ih je više desetina – o samostalnosti RS, o Sudu i Tužilaštvu BiH, NATO-u, Danu RS – ali sproveden je samo jedan, 2016. godine. Referendum o Danu RS poništio je Ustavni sud BiH, nakon čega ga je vlast proglasila tek „anketom“. Iste godine, Narodna skupština RS odustala je od referenduma o državnom pravosuđu nakon što je tadašnja šefica evropske diplomatije Ketrin Ešton posetila Banjaluku, piše Dojče Vele. Pravni stručnjaci naglašavaju da referendumi u RS nemaju pravnu snagu kada se odnose na državne nadležnosti. – Ustav RS predviđa mogućnost referenduma, ali on je samo konsultativnog karaktera. Ustavni sud će sigurno reagovati na svaku odluku koja je suprotna važećem ustavnom okviru – kaže dr Milan Blagojević, pravnik iz Banjaluke.

Opozicija između jedinstva i raskola

Dok vlast koristi referendumsku retoriku za homogenizaciju biračkog tela, opozicija u RS nalazi se u nezavidnoj situaciji. U Partiji demokratskog progresa (PDP) smatraju da im je ovo prilika koju „ne smeju propustiti“. Potpredsednik stranke Igor Crnadak zalaže se za zajedničkog opozicionog kandidata na prevremenim izborima, ali lider PDP-a Draško Stanivuković ocenjuje da izbori nisu najbolje rešenje. Takav stav izazvao je oštre reakcije drugih opozicionara. – Stanivuković mora da igra kako Vučić i Dodik kažu. Radi na štetu opozicije i sprečava jedinstvo – poručio je poslanik Nebojša Vukanović iz Liste za pravdu i red. Pitanje je, međutim, da li će opozicija uspeti da se konsoliduje u trenutku kada vlast preti da izbora neće ni biti.

„RS exit“ kao stalna pretnja

Dodikova retorika o referendumu često se svodi na dugoročnu pretnju „RS exitom“. Još 2020. godine, nakon odluke Ustavnog suda BiH da entitetsko poljoprivredno zemljište pripada državi, Dodik je rekao: – Goodbye BiH, welcome RS exit. To je označilo početak najdublje političke krize u zemlji od potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Poslednjih pet godina kriza se samo produbljivala – od blokada državnih institucija, do otvorenih sukoba sa visokim predstavnikom i međunarodnom zajednicom.

Politika pretnji bez pravnog dejstva

Iako referendumi u RS nemaju pravnu snagu, oni i dalje ostaju snažan politički alat. Dodik ih koristi kao instrument unutrašnje mobilizacije i pritiska na međunarodnu zajednicu, iako rezultati nikada nisu promenili realni odnos snaga u zemlji. Za mnoge posmatrače, ova taktika predstavlja samo produžetak političke igre koja traje godinama – serija najava, odustajanja i pretnji, bez stvarnog ishoda. Ali za građane, svaka nova runda sukoba donosi dublju neizvesnost i potvrđuje da se Republika Srpska nalazi u začaranom krugu „fantomskih referenduma“ i političkih blokada.