3
Većina Evropljana se u nedelju probudila s pomerenim satovima – unapred za jedan sat, u skladu s prelaskom na letnje računanje vremena. Ova promena, koja se dešava dva puta godišnje, dugo je bila predmet rasprava, a čak je i većina učesnika u otvorenoj konsultaciji EU 2018. godine glasala protiv nje.
Letnje računanje vremena u Evropi počinje svake godine poslednje nedelje u martu, kada se satovi pomeraju unapred za jedan sat, dok se poslednje nedelje u oktobru vraćaju unazad za sat vremena.
PROČITAJTE JOŠ:
Tokom letnjih meseci, centralna Evropa prelazi sa srednjoevropskog vremena (CET) na srednjoevropsko letnje vreme (CEST), dok Velika Britanija menja svoje vreme sa Griničkog srednjeg vremena (GMT) na britansko letnje vreme (BST).
Praksa letnjeg računanja vremena prvi put je uvedena u Nemačkoj tokom Prvog svetskog rata kako bi se obezbedio dodatni sat dnevnog svetla u večernjim satima, a ubrzo se proširila na ostatak Evrope. Ponovo je uvedena tokom Drugog svetskog rata, a zatim privremeno ukinuta sve do naftne krize 1970-ih, kada je vraćena kao mera za uštedu energije.
Od tada, Evropa pomera satove dva puta godišnje, ali se pitanje opravdanosti ove prakse sve češće postavlja.
Ova praksa deli mišljenja – zagovornici ističu prednost dodatnog sata svetlosti u večernjim satima, dok protivnici upozoravaju na negativne posledice po zdravlje i ekonomiju. Istraživanja sugerišu da bi promena vremena mogla negativno uticati na ljudski bioritam, produktivnost i čak povećati broj saobraćajnih nesreća neposredno nakon pomeranja sata.
Godine 2018, Evropska unija je organizovala otvorenu konsultaciju među tadašnjih 28 članica (pre izlaska Velike Britanije iz EU), u kojoj su skoro četiri miliona građana podržali ukidanje letnjeg računanja vremena. Evropski parlament je naredne godine podržao predlog da se sistem ukine, ali je plan naišao na otpor nekih država članica i od tada je ostao po strani.
Poljska, koja predsedava Savetom EU do jula, planira da ponovo pokrene ovo pitanje, uprkos otporu unutar sadašnje 27-člane Unije.
„Planiramo da neformalno konsultujemo države članice kako bismo procenili da li je još uvek moguće sprovesti ovu reformu“, saopštilo je poljsko predsedništvo. „Kako vreme ističe, uzimamo ga da pažljivo procenimo situaciju.“
Protivnici ukidanja letnjeg računanja vremena tvrde da bi fokusiranje na ovu reformu bilo gubljenje vremena, s obzirom na to da EU trenutno mora da rešava veće izazove, poput rata u Ukrajini i mogućeg trgovinskog sukoba sa Sjedinjenim Državama.
Međutim, nekoliko zemalja već je odlučilo da ukine ovu praksu. Prema podacima Pew Research Centra, u poslednjih deset godina letnje računanje vremena su ukinuli Azerbejdžan, Iran, Rusija, Sirija, Turska i Urugvaj. U svetu ga danas primenjuje samo trećina država, većinom u Evropi.
Egipat je, na primer, ukinuo letnje računanje vremena 2014. godine, ali ga je ponovo uveo 2023. kako bi smanjio potrošnju energije. Ovakvi primeri pokazuju da pitanje letnjeg računanja vremena ostaje kompleksno i da će o njegovoj sudbini u Evropi odlučivati i politički i ekonomski faktori.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare