Još dva dana i spavaćemo sat vremena duže, ali se nećemo osećati dobro: Evo kad se pomera sat i koje su posledice

Studije sprovedene uglavnom su se fokusirale na negativne aspekte prolećne tranzicije, kao što su uticaj na san i kognitivno funkcionisanje.

Međutim, mnogo se manje zna o zimskom kretanju kazaljki, kao i o uticaju obe promene kazaljki na našu percepciju vremena.

„Zanima nas šta se dešava kada se uspostavljeni osećaj za vreme naglo prekine spoljnim sredstvima: da li se ljudi osećaju kao da imaju manje ili više vremena, da li to utiče na njih pozitivno ili negativno?“, pita profesorka Rut Ogden, šef studije, sa Univerziteta u Liverpulu.

Vreme kao psihološki element

„Vreme kao psihološki element se često zanemaruje. Naše živote oblikuju satovi i svi se oslanjamo na svoju unutrašnju percepciju vremena. Ali mi prilično slabo razumemo kako to utiče na nas i šta se može učiniti da se poboljšaju životi ljudi“, piše The Guardian.

Ogden se zainteresovala za ovu oblast nakon što je doživela saobraćajnu nesreću tokom koje je iskusila usporavanje vremena.

Od tada, ona istražuje kako emocionalni naboj usled određenih događaja, kao što je recimo bio kovid, mogu imati iskrivljeni efekat na percepciju vremena.

„Saznao sam da su ljudi koji su se dobro nosili sa pandemijom i koji su imali niži nivo anksioznosti, depresije i stresa prilično brzo doživeli zatvaranje, dok su ljudi koji su to doživljavali polako bili izolovaniji od društva, depresivni i generalno nezadovoljniji postignutim nivoom interakcija sa drugima“, rekla je Ogen.

Studija je otvorena za sve odrasle osobe u Velikoj Britaniji i uključuje popunjavanje onlajn ankete o njihovom svakodnevnom životu i vremenskim pritiscima sa kojima se suočavaju. Učesnici su ga popunjavali tokom nedelje pre ili posle promene razreda, ili oboje.

Različite grupe

Jedno pitanje na koje se Ogen i njene kolege nadaju da odgovore jeste da li društveno marginalizovane grupe ili oni koji se bore sa vremenskim pritiskom, kao što su roditelji koji rade, doživljavaju promenu sata drugačije od ljudi koji imaju više kontrole nad svojim vremenom.

„Posebno nas zanima odnos vremena i moći i kako kada drugi ljudi kontrolišu vreme, to može da stvori razne vrste nepravde za određene grupe“, rekla je prof. Patricija Kingori, sociolog na Univerzitetu u Oksfordu, koja upravlja celim projektom.

Na primer, Kingori i njene brazilske kolege rade sa ženama čija deca imaju dugotrajne probleme kao rezultat infekcije virusom Zika.

Prema međunarodnom pravu, postoji samo kratak vremenski period tokom kojeg takvi pojedinci mogu podneti tužbu protiv države, „ipak kada ljudi dožive traumu, često nisu u stanju da prikupe resurse da urade stvari na vreme kako bi ispoštovali ovaj rok , iako se osećaju kao da je vreme usporilo“, rekla je ona.

Kontrola vremena je neka vrsta moći

Drugi primer je društveni pritisak koje mnoge žene osećaju da imaju decu tokom veoma kratkog perioda svog plodnog života – uglavnom između svojih srednjih 20-ih i sredine 30-ih.

„Radila sam i sa majkama tinejdžerkama i sa starijim ženama koje su posećivale klinike za neplodnost, a jedna od zanimljivih stvari je da su u oba slučaja žene često osećale da su uhvaćene u ‘pogrešnom trenutku’, iako su biološki gledano mogle da imaju decu.“ rekla je Kingori.

Ona je dodala da je „kontrola vremena neka vrsta moći koja deluje na nas na način koji nam često može naterati da se osećamo kao da kasnimo i da moramo da ‘stignemo’, a ipak često se na to ne gleda kao na oblik moći“.

Dugoročni cilj projekta je da se identifikuju strategije koje bi mogle da pomognu u rešavanju takvih nejednakosti, što potencijalno vodi ka poboljšanju individualnog i društvenog blagostanja.

„Za mene, pomeranje kazaljki sata daje mali uvid u to šta se dešava kada se vreme promeni za sve ostale, ali se nije promenilo na isti način za vas, ili kada društvo nametne neka ograničenja vašem vremenu. To takođe pokreće zanimljive ideje, poput toga da li treba da imamo ljudsko pravo na vreme“, rekla je Ogen.