0
"Oporavićemo našu domovinu“, rekao je general Huan Hose Zunjiga pred medijima dok je grupa vojnika koju je on predvodio zauzela Plaza Muriljo u gradu La Pazu u Boliviji. Predsednik te zemlje Luis Arce upozorio je da Zunjiga pokušava da izvede državni udar i da je zato izveo vojsku na ulice. Ubrzo je kontroverzni general uhapšen, a puč, zasad, sprečen. Za Boliviju, ovo je scenario koji podseća na mračne demone prošlosti.
Vojnici i oklopna vozila preuzeli su kontrolu nad simboličnim trgom na nekoliko sati i ušli u palatu Kemado, nekadašnje sedište vlade, a predvodio ih je Zunjiga, u, kako je bolivijski predsednik Luis Arce rekao, „pokušaju državnog udara“.
„Ovde su oružane snage sa svojim pristalicama. Slušamo vapaj naroda. Jer dugi niz godina elita je preuzela kontrolu nad zemljom. Vandali su u različitim strukturama države i uništavaju je. Oružane snage nameravaju da restrukturiraju demokratiju“, rekao je general Zunjiga.
Nekoliko sati kasnije, nakon što se vojska povukla sa trga Muriljo, Zunjiga je pred kamerama optužio Arcea, dok je bio u pritvoru, da je izvršio „samopuč“ kako bi povećao svoju popularnost.
General Zunjiga je u utorak smenjen sa položaja šefa bolivijske vojske nakon nekoliko pretećih izjava na televiziji, u kojima se oštro protivio kandidaturi bivšeg predsednika Eva Moralesa – lidera vladajuće stranke MAS, ali Arceovog političkog rivala na sledećim izborima u zemlji.
Zunjiga je potvrdio da bi bio spreman da uhapsi bivšeg predsednika „ako slučaj to zahteva“ i rekao da će vojska braniti „politički ustav i visoke interese zemlje po svaku cenu“.
Posle događaja na trgu Plaza Muriljo, predsednik Luis Arse obratio se građanima.
„Odlučni smo da se suprotstavimo svakom pokušaju državnog udara“, rekao je on u televizijskoj poruci.
Slike na društvenim mrežama kasnije prikazuju Arcea u palati Kemado kako se suprotstavlja Zunjigi i naređuje povlačenje vojske, što se dogodilo nekoliko minuta kasnije.
Huan Hose Zunjiga Masijas imenovan je za generalnog komandanta bolivijske vojske u novembru 2022. godine, a imenovanje je potvrdio predsednik Luis Arse u januaru ove godine.
Pre toga, Zunjiga je obavljao funkciju načelnika Generalštaba. Ima veliko vojno iskustvo i stručnjak je za obaveštajni rad.
Bolivijski list „El Deber“ ga je definisao kao „narodnog generala“, zbog njegove bliskosti sa rudarskim i sindikalnim sektorima.
Međutim, u prošlosti se suočio sa optužbama da je preusmerio 2,7 miliona bolivijana (oko 400.000 američkih dolara) javnih sredstava dok je bio na čelu pešadijskog puka.
Podoficir ga je 2013. optužio da mu je naredio da preusmeri ta sredstva koja su bila namenjena za finansiranje penzija, školarina i putnih troškova za vojsku. Zbog toga je kažnjen sa sedam dana pritvora.
Evo Morales je 2022. godine pomenuo generala Zunjigu kao vođu grupe unutar vojske koja je navodno sprovodila „trajni progon“ političkih lidera poput njega, a koja se zove „Pačajčosi“.
„U svakom trenutku ova grupa, armija Pačajčo, će da izvrši napade, želim da ih preduhitrim, upozorim ljude“, rekao je tada Morales.
Prema bivšim vojnim licima i samom Zunjigi, „Pačajčosi“ su grupa koja je zapravo stvorena tokom poslednje vlade Eva Moralesa i posvećena je vojno-obaveštajnom radu.
U sredu popodne, nakon što je bolivijsko državno tužilaštvo izdalo nalog za hapšenje Huana Hosea Zunjige, on je priveden.
U vreme hapšenja, general je optužio Luisa Arcea da je inscenirao pokušaj puča kako bi „podigao svoju popularnost“.
„U nedelju u školi La Sal sastao sam se sa predsednikom i predsednik mi je rekao da je situacija veoma zeznuta, ova nedelja će biti kritična. Dakle, potrebno je pripremiti nešto da podignem svoju popularnost“, rekao je Zunjiga pred kamerama prilikom hapšenja.
General je nastavio da opisuje svoj navodni razgovor sa Arceom, u kojem ga je pitao da li treba da „izvedu oklopna vozila?“, a on je navodno potvrdno odgovorio.
Prema Zunjigi, te iste noći počele su pripreme, mobilisanje vojnih vozila. Pre nego što je priveden, Zunjiga je uveravao da je to bio „samodržavni udar”.
Posle pokušaja državnog udara, predsednik Luis Arce imenovao je nove vojne komandante.
Arce i Morales, koji su nekada bili saveznici, poslednjih meseci su imali političku konfrontaciju oko budućnosti stranke Pokret ka socijalizmu (MAS) i pokušaja bivšeg predsednika da traži novi mandat.
POGLEDAJTE JOŠ:
U raznim javnim izjavama, Arce je rekao da je bio predmet „mekog udara“ koji ima za cilj „skraćivanje mandata“ i iza kog bi stajali Moralesovi sledbenici.
Bivši predsednik Bolivije je rekao da Arce pokušava da potkopa njegove težnje za novom predsedničkom kandidaturom.
Morales je otišao sa vlasti 2019. godine, nakon vojne pobune u prvom krugu predsedničkih izbora. Zatim je napustio zemlju uz podršku Meksika, ali se vratio kada je Arce vratio MAS na vlast.
Paralelno, Bolivija se suočava sa ozbiljnom ekonomskom krizom zbog nedostatka goriva i nestašice deviza. Ovo je izazvalo sindikalne mobilizacije za koje Arce krivi Moralesa.
