Da li sukob Evrope i Amerike otvara prostor za jači prodor Kine u EU?

Na prvi pogled, odgovor deluje potvrdno. Svaki poremećaj u transatlantskim odnosima, koji su decenijama bili temelj evropske bezbednosti i ekonomskog poretka, stvara vakuum koji druge globalne sile pokušavaju da popune. Kina, kao druga najveća svetska ekonomija i sve samouvereniji geopolitički akter, u takvim okolnostima vidi priliku da se predstavi kao stabilniji, predvidljiviji i dugoročniji partner od sve nepredvidljivije Amerike.

Kineska prilika i evropska dilema

Peking već godinama pažljivo prati odnose između Brisela i Vašingtona. Kada su oni stabilni, Kina je pod snažnim pritiskom koordinisanog Zapada. Kada se naruše, kineska diplomatija ubrzava kontakte s evropskim prestonicama, naglašava zajedničke interese, od klimatskih promena do trgovine, i nudi ekonomske aranžmane koji pojedinim članicama EU deluju primamljivo.

U trenutku kada se deo evropskih lidera pita koliko je pouzdano oslanjati se na američke bezbednosne garancije i tržište, Kina bi zapravo mogla da pokuša da se nametne kao alternativni stub stabilnosti. To se posebno odnosi na trgovinu, investicije i lance snabdevanja, gde Peking može da ponudi obim, brzinu i kapital koji EU često teško može sama da mobiliše.

Međutim, ta „kineska prilika“ dolazi sa ozbiljnim upozorenjima.

EU između strateške autonomije i nove zavisnosti

Evropska unija je poslednjih godina značajno promenila svoj odnos prema Kini. Brisel Peking više ne vidi samo kao partnera, već i kao ekonomskog konkurenta i sistemskog rivala. Politika takozvanog „de-riskinga“, smanjenja rizičnih zavisnosti, upravo je odgovor na strah da bi preveliko oslanjanje na Kinu u ključnim sektorima moglo ugroziti evropsku bezbednost i političku autonomiju.

U tom kontekstu, pogoršanje odnosa sa SAD ne znači automatsko približavanje Kini. Naprotiv, za mnoge evropske lidere sadašnje tenzije predstavljaju podsticaj da EU postane samostalniji akter, a ne da zameni jednu zavisnost drugom. Strateška autonomija, o kojoj se godinama govorilo uglavnom teorijski, sada dobija konkretniji oblik, kroz jačanje sopstvene industrije, odbrane i energetskih kapaciteta.

Gde Kina može, a gde ne može da dobije više prostora

Najrealniji prostor za jači kineski uticaj leži u ekonomiji, pre svega u trgovini i investicijama. Ukoliko se odnosi EU i SAD dodatno pogoršaju, Kina bi mogla da poveća izvoz ka evropskom tržištu i da pokuša da ublaži postojeće trgovinske barijere.

S druge strane, u oblasti bezbednosti, tehnologije i kritične infrastrukture prostor za kineski prodor ostaje veoma ograničen. Evropske vlade su daleko opreznije nego pre deset godina, a mehanizmi kontrole stranih investicija i zaštite strateških sektora znatno su ojačani.