Da li ste znali da se i u Etiopiji Božić slavi 7. januara? Ovo su običaji pravoslavaca širom sveta, jedni će vas najviše iznenaditi

Srbija

Božić je u Srbiji od jula 2001. godine i jednodnevni državni praznik. Simboli ovog praznika kod pravoslavnih Srba su badnjak i česnica, u koju se stavlja novčić, nakon čega se lomi na onoliko delova koliko ima ukućana.

Novčić, koji je od srebra ili zlata, simbolizuje dar novorođenom Hristu, a veruje se da sreća čeka onog u čijem komadu bude novčić.

Božić je porodični praznik i slavi se u kući i u crkvama, a pod kuće se po tradiciji posipa slamom da bi se dočarao skromni ambijent pećine u Vitlejemu u kojoj se, po Bibliji, rodio Hrist.

Ljudi se na Božić pozdravljaju sa „Hristos se rodi“, a odgovor je „Vaistinu se rodi“.

Ukrajina

Kada deca ugledaju istočnu zvezdu, koja podseća na Tri mudraca, tada počinje Sveta večera, piše Nacionalna geografija. Tada se u kuću unosi pšenica što je deo običaja koji se zove "Diduh", odnosno "dedin duh", koji simboliše pretke i želju da godina bude dobra.

Cela Ukrajina je sve do 2023. godine Božić slavila 7. januara. Naime, predsednik Vladimir Zelenski potpisao je u julu Zakon po kojem će se Božić u ovoj zemlji slaviti 25. decembra, kako bi se distancirala od Rusije, zbog rata koji na njenoj teritoriji bukti od februara 2022. godine.

"Ukrajinski narod dugo je bio podložan ruskoj ideologiji u gotovo svim životnim segmentima, pa se i Božić slavio po julijanskom kalendaru. Nastavlja se snažan preporod ukrajinske nacije i da stalna borba za sopstveni identitet doprinosi svesti i želji svakog Ukrajinca da živi u skladu sa tradicijom i svojim praznicima", navedeno je u tekstu pomenutog Zakona.

Rusija

Sve do Badnje večeri, 6. januara, vernici u Rusiji se mole 39 dana. Na Badnje veče počinju liturgije, a na Božić se porodica okuplja oko trpeze na kojoj se nalazi 12 jela koja simbolišu 12 Isusovih apostola.

Glavna jela podrazumevaju svinjsko pečenje, punjenu svinjsku glavu i aspik, odnosno žele od komada mesa, morskih plodova, povrća ili jaja. Na meniju je i guska punjena jabukama. Pite su nezaobilazno jelo na božićnoj trpezi, zatim piroške, razni kolači i palačinke. Neizostavni deo je i božićni hleb.

Na Badnje veče se večera priprema od različitih vrsta žitarica koje simbolizuju nadu, uz dodatak meda i maka i to se smatra „svetom večerom“. Ona se servira na belom stolnjaku koji simbolizuje belo platno u koje je Hrist uvijen po rođenju, a u prostoriju se unese nešto slame kao podsećanje na skromno okruženje u kojem je Isus rođen.

Severna Makedonija

Deca u ovoj zemlji već 5. januara idu od vrata do vrata i pevaju božićne pesme, takozvane kolede, a na Badnje veče sledi unošenje „badnika“ na kućno ognjište. Drvo se pre toga iseče na tri dela, što predstavlja Sveto trojstvo, a sva tri dela u kuću unese otac.

Gruzija

Na Božić, stanovnici ove države održavaju tradicionalnu šetnju "Alilo". Za taj događaj oblače posebnu odeću i ukrašavaju svoju verziju jelke - "Čičilaki". Dan ranije, čeka se da ponoć, kada počinje večera uz tradicionalno vino.

Kako piše Nacionalna geografija, ponekad se umesto jelki koristi grana lešnika koja je oblikovana kao Drvo života i ukrašena slatkišima i voćem.

Deda Mraz je poznat kao "Tovlis papa", što znači "deda sneg". Obično je predstavljen s dugom belom bradom, odeven u narodnu nošnju "čohu" i krzneni ogrtač.

Etiopija

Proslava Božića u ovoj državi naziva se "Gana", a na Badnje veče se posti.

Mnogi hodočasnici za Božić putuju u Lalibelu, grad na severu zemlje, i to kolima ili čak peške. Po uništenim putevima putovanje ponekad traje i danima.

Egipat

Oko 15 odsto stanovništva ove afričke zemlje izjašnjavaju se kao hrišćani, a 90 odsto ovog dela populacije spada u Kopte, koji Božić proslavljaju 7. januara.

Božićni običaji počinju na prvi dan posta, koji je praćen crkvenom službom i gozbom koju čine paprikaš, povrće i hleb od kiselog testa.

Kazahstan

U ovoj državi, za pravoslavne vernike Božić je državni praznik.

I Jerusalimska pravoslavna crkva Božić slavi 7. januara. Vernici za Badnji dan i Božić obilno jedu slatkiše – najčešće kadaif, a za Božić se priprema obrok od jagnjećeg mesa.