0
U prvim mesecima 2025. godine, svet je svedok dramatičnog preokreta u ekonomskoj politici Sjedinjenih Američkih Država. Predsednik Donald Tramp, u svojoj drugoj predsedničkoj administraciji, povukao je niz oštrih poteza koji su ozbiljno uzdrmali globalna tržišta i uznemirili saveznike, ali i američke potrošače. Masovna otpuštanja u državnim službama, nepredvidiva tržišna kretanja, kao i šokantno visoke carine na uvoz, nagoveštavaju zaokret ka ekonomskoj izolaciji i protekcionizmu — strategiji koja se već pokazala pogubnom tokom istorije.
Dok Tramp i njegovi saradnici tvrde da je ovo jedini način da se „Amerika ponovo učini velikom“, sve veći broj stručnjaka upozorava da ova politika opasno podseća na pogrešne korake koji su pre skoro jednog veka gurnuli svet u Veliku depresiju.
PROČITAJTE JOŠ:
Da bismo u potpunosti razumeli ozbiljnost trenutne situacije u SAD i potencijalne posledice Trampove ekonomske politike, moramo se vratiti u burne 1920-e i početak 1930-ih godina — period koji je, po mnogo čemu, zabrinjavajuće sličan današnjem.
Nakon završetka Prvog svetskog rata, Sjedinjene Američke Države doživele su snažnu industrijsku ekspanziju. Usled tehnoloških inovacija, povećane proizvodnje i masovne potrošnje, čitava decenija je dobila nadimak „lude dvadesete“ . Akcije na Volstritu su beležile vrtoglavi rast, gradili su se neboderi, a automobili postajali sveprisutni simbol američkog sna. Međutim, iza te fasade prosperiteta, krila se duboka ekonomska nejednakost.
Većina bogatstva bila je koncentrisana u rukama malog broja ljudi — prema tadašnjim procenama, 1% populacije držalo je više od 40% nacionalnog bogatstva. Istovremeno, više od 60% Amerikanaca živelo je na granici siromaštva, bez zdravstvene zaštite, penzija ili bilo kakve socijalne sigurnosti. Ruralni deo zemlje, naročito farmeri na srednjem Zapadu, bio je suočen sa padom cena poljoprivrednih proizvoda, dugovima i bankrotima, dok je nezaposlenost u nekim industrijskim sektorima bila u porastu još pre kraha tržišta.
Na toj talasnoj dužini nezadovoljstva i nesigurnosti, političari su sve više odgovarali protekcionističkim narativom — tvrdeći da strani proizvodi uništavaju američke poslove i da je rešenje u „ekonomskoj samozaštiti“. U takvoj atmosferi Kongres je 1930. godine, uprkos protivljenju brojnih ekonomista i poslovnih lidera, usvojio “Smut-Holi carine”. Time su značajno povećane carine na preko 20.000 uvoznih proizvoda, uključujući poljoprivredne artikle, industrijsku robu i osnovne sirovine.
Cilj zakona bio je jasan: zaštititi domaće proizvođače, sačuvati radna mesta i oživeti posrnulu poljoprivredu. Međutim, posledice su bile katastrofalne. Kanada je prva odgovorila recipročno, zatim su sledile i druge trgovinske sile tog vremena, uključujući Nemačku, Francusku i Ujedinjeno Kraljevstvo. Na međunarodnom nivou, pokrenut je začarani krug carinskih ratova koji je doslovno ugušio globalnu trgovinu.
Rezultat je bio dramatičan: uvoz u SAD opao je za više od 66%, dok je izvoz pao za skoro isti procenat. Američki farmeri, koje je zakon trebalo da zaštiti, izgubili su ključna inostrana tržišta. Industrija se suočila sa viškovima robe i gubitkom konkurentnosti, a radnici su počeli da dobijaju otkaze. U periodu od samo tri godine, preko 9.000 banaka zatvorilo je svoja vrata, a nezaposlenost je skočila na neverovatnih 25%.
Smut-Holi nije bio jedini uzrok Velike depresije, ali je po mišljenju većine ekonomista bio glavni katalizator njenog pogoršanja i produženja. Milton Fridman, dobitnik Nobelove nagrade, isticao je da je kriza produbljena i zbog grešaka u monetarnoj politici, ali su i on i drugi saglasni da je trgovinski rat dodatno produbio ekonomsku katastrofu i izazvao međunarodnu izolaciju SAD.
Uprkos katastrofalnim rezultatima, senator Rid Smut i predstavnik Vilis Holi su tvrdili da su štitili interese naroda. Ipak, narod je u političkom smislu odgovorio odlučno: na izborima 1932. godine, obojica su izgubila svoje mandate, a Republikanska partija doživela je težak poraz.
U svetlu te istorije, ono što se dešava danas ne samo da zabrinjava, već šokira. Današnji Trampov carinski plan, objavljen početkom aprila 2025. godine, po brojnim procenama nadmašuje Smut-Holi zakon po obimu, intenzitetu i potencijalu za štetu.
Prema analizi uglednih ekonomskih novinara i instituta, Trampova administracija je uvela carine od najmanje 20% na sve ključne izvoznike u SAD. Kina je pogođena sa čak 54%, Vijetnam sa 46%, Tajland sa 36%, dok su zemlje poput Japana, Kanade, Meksika i EU na meti sa carinama od 20–25%. Tramp pravda ove mere tvrdnjama da pomenute zemlje koriste „skrivene trgovinske barijere“ – tehničke standarde, kvote, kursne manipulacije i subvencije – koje navodno stvaraju „efektivnu carinu“ i do 60%.
Međutim, sve to se oslanja na netransparentne i proizvoljne procene. Kancelarija američkog trgovinskog predstavnika objavila je izveštaj o stranim trgovinskim barijerama, ali nigde nije jasno objašnjeno kako su došli do tih procenata. I dok Tramp tvrdi da „samo izjednačava uslove“, stvarnost je da je prosečna carina na američki uvoz porasla sa 3% na gotovo 23% — veći skok nego u vreme Smut-Holija, koji je podigao carine sa 13,5% na ispod 20%.
Ove promene nisu ostale bez posledica. Tržišta su burno reagovala: u jednom danu, najbogatiji ljudi sveta izgubili su preko 200 milijardi dolara, akcije tehnoloških i industrijskih giganata pale su i do 10%. S druge strane, potrošači već osećaju posledice kroz više cene uvoznih proizvoda — od elektronike do hrane.
Prema procenama Taks Fondacije, nove carine bi mogle da smanje američki BDP za 0,4% godišnje. To bi značilo trajno usporavanje rasta u zemlji koja se već suočava sa demografskim izazovima, deficitima i opadajućom produktivnošću. Ukupni godišnji carinski prihod iznosiće preko 930 milijardi dolara, što će gotovo sigurno biti prebačeno na krajnje korisnike — građane.
Pored ekonomskog aspekta, Trampova politika podseća i na političku i društvenu klimu 1920-ih: rastući nativizam, antiimigrantske poruke, strah od „unutrašnjih neprijatelja“. Tada je to dovelo do jačanja Kju Kluks Klana i usvajanja rasističkih zakona o imigraciji. Danas, zabrinjavajuće je što Tramp koristi sličnu retoriku, kriveći migrante, strane radnike i globalizaciju za sve unutrašnje probleme SAD.
U kombinaciji sa ekonomskim protekcionizmom, ova politika vodi ka izolaciji, rastu nejednakosti i slabljenju američkog međunarodnog uticaja.
Zanimljivo je da su autori Smut-Holi zakona platili visoku političku cenu: obojica su izgubili izbore 1932. godine, dok su republikanci doživeli jedan od najtežih poraza u istoriji američkog Senata. Hoće li se ista sudbina zadesiti Trampa i njegovu stranku?
Ekonomski analitičari upozoravaju: istorija se možda ne ponavlja doslovno, ali često rimuje. Politika visokih carina, suzbijanja imigracije i nepoverenja prema međunarodnim savezima već se pokazala kao recept za propast. Ako SAD nastave ovim putem, mogu izgubiti ne samo status globalne ekonomske sile, već i unutrašnju stabilnost i prosperitet koji su gradile decenijama.
Donald Tramp i njegovi savetnici mogu tvrditi da su „prvi koji se usude da štite američku industriju“, ali istina je daleko od toga. Ovo nije inovacija, već ponavljanje istorijske greške. Carinski zidovi nisu učinili Ameriku velikom 1930-ih, a teško da će to uspeti 2025.
