Gotovo pola Kanađana želi da uđe u EU. Da li je to uopšte moguće?

Šta kaže Ugovor o Evropskoj uniji?

Polazna tačka bio bi član 49. Ugovora o Evropskoj uniji – odredba koja je pandan poznatijem članu 50, osnovu za Brexit. Član 49. propisuje:

"Svaka evropska država koja poštuje vrednosti iz člana 2. i obaveže se da ih promoviše može podneti zahtev za članstvo u Uniji. O zahtevu se obaveštava Evropski parlament i nacionalni parlamenti. Država kandidat upućuje zahtev Savetu, koji odlučuje jednoglasno nakon konsultacija sa Komisijom i uz saglasnost Evropskog parlamenta."

Član se poziva na vrednosti iz člana 2, koji ističe:

"Unija se zasniva na vrednostima poštovanja ljudskog dostojanstva, slobode, demokratije, jednakosti, vladavine prava i ljudskih prava, uključujući prava manjina."

Spominje se "kontinent Evropa"

Kako podseća profesor Siv Pirs, u preambuli Ugovora o EU dodatno se spominju termini poput „kontinent Evropa“, „evropska integracija“ i „narodi Evrope“. Sve to sugeriše da članstvo u EU pripada samo evropskim državama. Međutim, šta tačno znači biti „evropska država“?

Ako se najpre zapitamo šta je „evropska država“, jasno je da to ne mora nužno značiti državu koja se nalazi isključivo na evropskom kontinentu, piše Index.hr. Primera radi:

Grenland je, preko Danske, bio deo Evropske ekonomske zajednice do 1985. godine, iako se nalazi u Severnoj Americi.
Kipar je punopravna članica EU, iako se geografski često svrstava u zapadnu Aziju.
EU priznaje prekomorske teritorije kao delove Unije, uključujući Sen Pjer i Mikelon, arhipelag blizu obale Kanade.
Dakle, biti „evropski“ možda nije samo geografsko pitanje, već i pitanje identiteta.

Da li bi EU prihvatila Kanadu?

Pokušaj pridruživanja EU nije bez presedana – ali je uglavnom odbijan. Maroko je ranije pokušao da se priključi Evropskoj ekonomskoj zajednici, ali je odbijen uz obrazloženje da nije evropska država. Međutim, Turska je ušla u dugotrajan proces pridruživanja, iako se najveći deo njene teritorije nalazi van Evrope.

Odgovor, dakle, nije pravni, već politički. Kada bi Kanada ozbiljno želela da postane članica EU i ako bi države članice i institucije EU podržale taj potez, put bi se verovatno našao. Pojam „evropska država“ mogao bi se široko tumačiti ili bi se čak mogli promeniti ugovori EU.

Pravi izazovi nisu pravni, već politički i ekonomski

Glavno pitanje nije da li Kanada može ući u EU, već da li bi joj to ekonomski i politički odgovaralo.

Kanada bi morala da ispuni Kopenhaške kriterijume, što uključuje prilagođavanje svog zakonodavstva i institucija pravilima EU.
Morala bi se pridružiti jedinstvenom tržištu i carinskoj uniji i barem načelno prihvatiti evro.
Geografski i ekonomski, SAD je glavni trgovinski partner Kanade, što bi moglo biti prepreka pridruživanju EU.

Moguće alternativno rešenje?

Prospect predlaže alternativu – stvaranje novog političko-ekonomskog entiteta koji bi povezao:

• EU
• Kanadu
• Veliku Britaniju
• Norvešku
• Island
• Grenland

Ovaj blok ne bi bio deo formalnih ugovora EU, ali bi ga nadopunjavao, omogućavajući tesniju ekonomsku i političku saradnju između ovih zemalja. U tom slučaju, više ne bi bilo važno ko se zvanično smatra delom Evrope, a ko ne.