"Pravi štetu i Amerikancima i nama": Tramp pokrenuo novi talas carinskog rata, a ovo su posledice

Nove carine i njihov uticaj

Tramp je 27. marta objavio da će SAD uvesti carine od 25% na sve automobile koji nisu proizvedeni na teritoriji Sjedinjenih Država. Prema njegovim rečima, ove mere imaju za cilj da zaštite američku industriju i radna mesta, ali analitičari upozoravaju da bi mogle imati suprotan efekat – povećanje cena automobila, narušavanje globalnih lanaca snabdevanja i eskalaciju trgovinskog sukoba između SAD i njenih najbližih saveznika.

Carine će stupiti na snagu 2. aprila, dok će američke vlasti početi da ih sprovode već sledećeg dana. Do sada je važeća carina na uvozna vozila iznosila 2,5%, što znači da će novi namet praktično povećati ukupne troškove na 27,5% od vrednosti automobila.

SAD su prošle godine uvezle oko osam miliona automobila, što je činilo trgovinsku vrednost od oko 240 milijardi dolara. Među najvećim izvoznicima automobila u SAD su Meksiko, Japan, Južna Koreja, Kanada i Nemačka, a upravo su ove zemlje najviše pogođene novim carinskim režimom.

Reakcije iz sveta: Kanada, EU i Japan osudili Trampovu odluku

Nove carine izazvale su žestoke reakcije širom sveta. Kanadski premijer Mark Karni osudio je Trampov potez kao „direktan napad“ na kanadske radnike i industriju, obećavši da će njegova zemlja preduzeti mere kako bi zaštitila svoje ekonomske interese.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ocenila je da će ove mere naneti štetu i američkim i evropskim potrošačima. „Carine su loše za poslovanje, a još gore za potrošače. Evropska unija će pažljivo razmotriti sve opcije pre nego što preduzme odgovarajuće korake“, poručila je Ursula fon der Lajen.

Tramp je, međutim, dodatno zaoštrio retoriku, zapretivši još višim carinama ukoliko Evropska unija i Kanada budu koordinisano odgovorile na njegove mere. „Ako Evropska unija radi sa Kanadom da ekonomski naškodi SAD-u, opsežne carine, mnogo veće od onih sada predviđenih, biće uvedene za oboje“, napisao je Tramp na svojoj društvenoj mreži Truth Social.

Japanski premijer Šigeru Išiba takođe je kritikovao Trampov potez, upozorivši da će Japan preduzeti „odgovarajuće kontramere“. Automobilska industrija igra ključnu ulogu u japanskoj ekonomiji, pri čemu vozila čine čak trećinu ukupnog izvoza Japana u SAD.

Posledice za američko tržište i globalne proizvođače

Odluka o povećanju carina izazvala je paniku na berzama. Akcije američkih proizvođača automobila, uključujući General Motors i Stelantis, pale su za oko 3%, dok su japanski proizvođači Tojota, Nisan i Honda zabeležili pad od 3-4%.

Južnokorejski proizvođač Hjundai Motor izgubio je preko 4% svoje vrednosti na berzi, dok je Kia pretrpela pad od preko 3%. U Indiji, akcije Tata Motors-a su pale za 5%, dok je Teslin najveći indijski dobavljač, Sona Comstar, pretrpeo gubitak od preko 4%.

Ilon Mask, vlasnik Tesle, izjavio je da će nova carinska politika imati „značajan uticaj“ na njegovu kompaniju, uprkos Trampovom pokušaju da umanji potencijalne negativne posledice za američke proizvođače električnih vozila.

Ekonomski analitičari upozoravaju da bi ove carine mogle povećati cenu automobila u SAD-u za 4.000 do čak 12.000 dolara, zavisno od modela i porekla delova. Osim toga, ove mere bi mogle privremeno zatvoriti pojedine fabrike u SAD-u koje zavise od uvoznih delova, što bi moglo dovesti do gubitka radnih mesta umesto njihovog povećanja.

Šta dalje? Eskalacija trgovinskog sukoba ili kompromis?

Trampova politika protekcionizma nije novost – još tokom svog prethodnog mandata, on je uveo slične carinske mere na čelik i aluminijum, što je dovelo do ozbiljnih tenzija sa globalnim trgovinskim partnerima. Međutim, ekonomisti upozoravaju da bi nastavak ovakve politike mogao dodatno destabilizovati američku i svetsku ekonomiju, posebno ako pogođene zemlje odluče da uzvrate sopstvenim carinama na američke proizvode.

Iako pojedini američki proizvođači, poput Junajted Autovorkers sindikata, podržavaju Trampove mere kao način da se „zaštite američki radnici od nesigurnih trgovinskih praksi“, većina analitičara smatra da će dugoročne posledice ovih carina biti negativne.

U međuvremenu, Hjundai je najavio investiciju od 21 milijarde dolara u SAD, uključujući izgradnju nove čeličane u Luizijani, što Tramp vidi kao dokaz da njegova politika „snažno funkcioniše“. Međutim, pitanje ostaje da li će ovakve investicije biti dovoljne da nadomeste štetu koju bi eskalacija trgovinskog rata mogla izazvati.

Trgovinski sukob između SAD i ostatka sveta tek počinje da se razvija, a naredni potezi Kanade, EU, Japana i drugih pogođenih zemalja odrediće dalji tok događaja. Ako ove zemlje odluče da uvedu sopstvene kontramere, globalno tržište automobila moglo bi se suočiti sa periodom nestabilnosti i neizvesnosti kakav nije viđen decenijama.

Podsetimo, Tramp je za 2. april najavio i carine na uvoz prehrambenih proizvoda. Dosadašnje carine Trampa ostavile su velike posledice na ekonomije pojedinih zemalja, a poslednja u nizu koja se tiče carina od 25% na aluminijum i čelik koja je usmerena na sve zemlje, uzrokovala je takođe reakciju i EU koja je najavila kontramere protiv Amerike. Ono što će međutim za stanovnike Srbije biti još važnije, jesu najavljene carine za 2. april koje bi se ticale uvoza svih prehrambenih proizvoda uključujući i pšenicu i kukuruz čiji je Srbija jedan od najvećih proizvođača. Trampove carine na ove proizvode mogle bi izbaciti proizvođače u Srbiji u prvi plan, što bi uticalo na cenu ovih proizvoda, a to bi ujedno bilo primamljivo i za mnoge investitore.