"Čuvaj se Evropo, Tramp dolazi da ti uzme izbore"

To bi "trebalo da prestravi" lidere Velike Britanije, Francuske i Nemačke - Kira Starmera, Emanuela Makrona i Fridriha Merca, ali Politiko pita: "Da li će se iko od njih boriti protiv toga?".

U tekstu iz Londona piše da je predsednik SAD "pokrenuo krstaški rat da bi preokrenuo evropsku politiku u svoju korist, mobilišući punu snagu američke diplomatije za promociju 'patriotskih' stranaka, suzbijanje migracija, uništavanje 'cenzure' i spasavanje evropske 'civilizacije' od propadanja".

U svom nedavno objavljenom dokumentu "Nacionalna strategija bezbednosti", Bela kuća je prvi put sveobuhvatno izložila svoj pristup geopolitičkim izazovima sa kojima se suočavaju SAD i svet.

Zvanični stav SAD je sada da bezbednost Evrope zavisi od odlučnog pomeranja politike tog kontinenta udesno.

Na tri stranice dokument okrivljuje Evropsku uniju za povećanje rizika od "brisanja njene civilizacije" zbog naglog porasta imigranata, pada stope nataliteta i navodne erozije demokratskih sloboda.

U pričama o padu stope nataliteta i porastu imigracije, teško je ignorisati rasnu dimenziju retorike Bele kuće, piše Politiko i nastavlja da će ta dimenzija biti poznata biračima u Mađarskoj, Italiji, Holandiji i Nemačkoj, "gde su krajnje desničarski političari artikulisali takozvanu 'teoriju velike zamene' (stanovništva) - rasističku teoriju koja lažno tvrdi da su elite u zaveri za razblaživanje bele populacije i smanjenje njenog uticaja".

"Želimo da Evropa ostane evropska", piše u američkoj strategiji i upozorava da je "dugoročno gledano, više nego verovatno da će najkasnije u roku od nekoliko decenija određene članice NATO postati većinom neevropske", što otvara pitanje da li će takve zemlje nastaviti da smatraju poželjnim savez sa SAD.

Politički recept koji iz sledi je - piše Politiko - promena režima u Evropi.

"Naš cilj bi trebalo da bude da pomognemo Evropi da ispravi svoju sadašnju putanju", piše u američkom strateškom dokumentu. To će podrazumevati "negovanje otpora" unutar evropskih zemalja, a, prenosi sajt, "u slučaju da postoji bilo kakva sumnja u političku prirodu te poruke, dokument Bele kuće slavi 'rastući uticaj patriotskih evropskih stranaka' kao razlog za američki optimizam".

"Drugim rečima: Podržite krajnju desnicu da biste Evropu ponovo učinili velikom", tumači Politiko.

Od Trampovog povratka u Belu kuću, u januaru, evropski lideri su zadržali izvanredan nastup ostajući mirni usred njegovih provokacija, do sada izbegavajući otvoreni sukob koji bi potpuno prekinuo transatlantske odnose, kaže se dalje.

Ali, za centrističke lidere koji su sada na vlasti - Emanuela Makrona u Parizu, Kira Starmera u Londonu i nemačkog Fridriha Merca - nova Trampova doktrina "predstavlja toliko egzistencijalan izazov da će možda biti primorani da mu se direktno suprotstave".

Ta konfrontacija bi mogla doći uskoro, s obzirom na izbore sa visokim ulozima u delovima Velike Britanije i Nemačke sledeće godine i mogućnost vanrednog opšteg glasanja u Francuskoj.

U svakom slučaju, piše Politiko, stranke povezane sa MAGA - Reformska Ujedinjeno Kraljevstvo, Alternativa za Nemačku i francuski Nacionalni zbor - spremne su da ostvare dobitke na račun centrističkih establišmenta koji su sada na vlasti. Amerika, sada je jasno, može intervenisati da im pomogne, piše u članku.

Na osnovu trenutnih dokaza, evropski zvaničnici, čiji je posao da zaštite svoje izbore od stranog mešanja, nemaju mnogo želje za borbu sa Trampom, ukazuje Politiko.

Evropska komisija je nedavno otkrila plan za "demokratski štit" da bi zaštitila izbore od dezinformacija i stranog mešanja, a Majkl Mekgrat, komesar odgovoran za tu politiku, nedavno je rekao za Politiko da bi taj "štit" trebalo da se široko koristi jer Rusija "nije jedini akter" koji možda ima "lični interes" da utiče na izbore u EU.

U svetlu nove Strategije nacionalne bezbednosti, Trampova Amerika sada sigurno mora biti među njima, ukazuje Politiko.

Čak i pre nego što je strategija objavljena, nastupi Trampove administracije su već pružili dokaz njenog prezira prema evropskom političkom centru, piše dalje.

Ove godine je potpredsednik DŽ. D. Vens pokrenuo žestoku kritiku Evrope zbog slobode govora i demokratije; Ilon Mask je intervenisao na nemačkim izborima da bi podržao krajnje desničarsku Alternativu za Nemačku, a ministar odbrane Pit Hegset je privatno kritikovao "bedne" Evropljane zbog "grebanja" o SAD radi sopstvene bezbednosti.

Razlika je u tome što je Trampova Strategija nacionalne bezbednosti zvanična - politički dokument.

Ono što je gore za lidere poput Makrona, Merca i Starmera, piše Politiko, jeste to što može biti tačna Trampova analiza – da kritična masa birača želi sopstveni evropski MAGA pokret.

Ti lideri su pod ogromnim pritiskom populističke desnice u svojim dvorištima, piše u članku: U Velikoj Britaniji Najdželova Faražova stranka "Reformišimo Veliku Britaniju" je na putu da ostvari značajan napredak na regionalnim i lokalnim izborima sledeće godine, što bi potencijalno moglo da primora Starmera da ode; "Nacionalni zbor" Marin le Pen "muči Makronove administratore koji se bore sa problemima u parlamentu", dok "Alternativa za Nemačku" "diše Mercu za vratom u Berlinu i gura ga da zauzme još čvršći stav o migraciji".

Britanski premijer je u intervjuu za "Ekonomist" ove nedelje otkrio da je na nedavnoj privatnoj večeri u Berlinu razgovarao sa Mercom i Makronom o zajedničkoj pretnji desnice, sa kojom se svi suočavaju.

Ali, ako Amerika sprovede Trampovu novu strategiju, privatni razgovori na večeri među prijateljima možda neće biti dovoljni, zaključuje Politiko.