Crno nam se piše: Naučnici su predvideli kolaps društva u 2040, i sve ide u tom smeru

Autori studije – Donela i Denis Medouz, Jurgen Randers i Vilijam Berens III – koristili su za to vreme revolucionarni kompjuterski model World3, kojim su simulirali međusobne odnose između rasta populacije, industrije, potrošnje resursa i zagađenja do 2100. godine.

Knjiga je prevedena na više od 30 jezika i prodata u preko 30 miliona primeraka.

Kolaps sredinom 21. veka

Projekcija je prikazala nekoliko scenarija, u zavisnosti od toga da li i kako će čovečanstvo reagovati na ograničenja rasta.

Najvažniji i najpoznatiji je scenario u kojem se politike i biznisi nastavljaju kao i do sada, tzv. „business as usual“ (BAU). Prema tom modelu, ako se nastavi eksponencijalni rast potrošnje resursa, industrije i populacije, između 2030. i 2050. doći će do naglog kolapsa.

Šta je model World3?

World3, na kojem je bazirana studija, jeste model dinamičkih sistema za kompjutersku simulaciju međudejstva pet varijabli: rasta populacije, industrijalizacije, zagađenja, proizvodnje hrane i potrošnje neobnovljivih resursa. Kombinovanjem ovih podataka naučnici su predvideli da, bez značajnih promena u globalnim politikama i ljudskom ponašanju, civilizacija neizbežno ide ka kolapsu.

Model je kasnije više puta nadograđivan i usavršavan.

Šta je sve studija predvidela?

Studija je identifikovala nekoliko ključnih faktora koji bi mogli dovesti do kolapsa:

Iscrpljivanje neobnovljivih resursa: Neodrživa potrošnja resursa poput fosilnih goriva i minerala može smanjiti industrijsku proizvodnju i ekonomski rast.

Prekomerno zagađenje: Nakupljanje zagađenja, uključujući emisije gasova sa efektom staklene bašte, može izazvati ozbiljne ekološke probleme, poput klimatskih promena koje negativno utiču na poljoprivredu i zdravlje ljudi.

Prenaseljenost: Rast populacije povećava potražnju za resursima i uslugama, opterećujući ekosisteme i infrastrukturu.

Pad poljoprivredne proizvodnje: Degradacija zemljišta, gubitak biodiverziteta i klimatske promene mogu smanjiti kapacitete za proizvodnju hrane, što može izazvati nestašice i rast cena.

Kritike i ismevanja

Iako su autori naglašavali da njihova predviđanja nisu proročanstva, već upozorenja na moguće pravce razvoja ljudskih sistema, studija je izazvala snažne reakcije. Dok su neki naučni i politički krugovi shvatili nalaze ozbiljno, mnogi mediji, privrednici i ekonomisti su je ismevali, naročito tokom 1970-ih.

Kritičari su tvrdili da su modeli previše pojednostavljeni, da zanemaruju ljudsku inovativnost i prilagodljivost, i da se zasnivaju na „katastrofičnom“ pristupu.

Jedan od najglasnijih kritičara bio je ekonomista Džulijan Sajmon, koji je tvrdio da su osnovni koncepti pogrešni jer se definicija resursa menja kroz vreme. Kao ilustraciju je naveo primer drveta koje je bilo ključni materijal za brodove do 1800-ih, kada je zamenjeno gvožđem, i podsetio da je zabrinutost zbog nestašica drveta postojala još u 16. veku.

Pozitivna preispitivanja i potvrde studije

Vremenom su brojne studije potvrdile tačnost originalne analize.

Autori su 1992. objavili ažuriranu verziju Beyond the Limits, koja je pokazala da se mnoge projekcije ostvaruju. Godine 2004. objavljeno je novo izdanje Limits to Growth: The 30-Year Update, koje je pokazalo da stvarni podaci prate najgori scenario – BAU. Donela Medouz i saradnici su tada upozorili:

„Bez značajnih promena, kolaps će se dogoditi oko 2040. godine, a njegovi znaci su svuda oko nas.“

Naveli su porast nivoa mora od 10–20 cm od 1900. godine, povlačenje glečera, smanjenje arktičkog leda, ali i:

Više od 45% svetskog stanovništva živelo je 1998. s manje od 2 dolara dnevno.

Najbogatijih 20% kontrolisalo je 85% svetskog BDP-a.

FAO je 2002. procenio da je 75% svetskih ribolovnih zona bilo prekomerno iskorišćeno.

Prva globalna procena erozije zemljišta pokazala je da je 38% poljoprivrednog zemljišta degradirano.

U 54 zemlje je između 1990. i 2001. zabeležen pad BDP-a po glavi stanovnika.

Godine 2014. Rimski klub je objavio izveštaj pod vođstvom Uga Bardija, koji je takođe potvrdio prethodne nalaze i naglasio važnost prelaska na cirkularnu ekonomiju.

Godine 2020, ekonomistkinja Gaja Herington iz KPMG-a sprovela je nezavisnu analizu i zaključila da su originalna predviđanja „zapanjujuće tačna“ i da se svet i dalje kreće ka BAU scenariju.

Godine 2023. profesor Arjuna Nebel sa Tehničkog univerziteta u Kelnu i član Instituta za obnovljive izvore energije (CIRE), zajedno sa saradnicima, ažurirao je parametre modela World3 empirijskim podacima do 2022. godine. Rezultati su ponovo ukazivali na scenario prekoračenja i kolapsa u narednim decenijama.

Na kraju, 2024. godine MIT i LADbible sproveli su najnovije analize koje su potvrdile: ako se ne dogodi velika promena, do kolapsa će doći oko 2040. godine, uz ozbiljne ekonomske i društvene posledice.

World3 ipak nije proročanstvo

Vedrana Pribičević, viša predavačica na Zagrebačkoj školi ekonomije i menadžmenta, ističe da je model deterministički, a ne stohastički, što znači da ne uzima u obzir neizvesnosti, šokove i spektar mogućih ishoda:

„Na taj način se zanemaruju ključni elementi stvarnog sveta – prilagodljivost, inovacije i tržišni mehanizmi", rekla je ona, prenosi Index.hr.

Podseća i na reči Nobelovca Vilijama Nordhausa, koji je upozoravao da World3 previše pojednostavljuje ekonomske procese i zanemaruje tehnološki napredak.

„Za razliku od toga, savremeni stohastički modeli u klimatologiji i ekonomiji omogućavaju analizu verovatnoće različitih scenarija. World3 je važan kao upozorenje, ali njegove projekcije ne treba tumačiti kao proročanstva“, zaključuje Pribičević.