"Crna Gora bi mogla najviše da profitira od eventualnog pada Vučićevog režima"

On je rekao da su odnosi na Balkanu postali “prilično oštri i teški”, navodeći da Vučić nije jedini krivac za to, ali da jeste glavni uzrok tome.

“Crna Gora ima sve mogućnosti, ima dobre odnose sa svim susednim zemljama, ali to se otežava zbog Vučića. Bez njega na vlasti, bilo bi mnogo lakše imati dobre susedske odnose, a to bi dosta olakšalo i pitanje unutrašnjih tenzija u Crnoj Gori. Ako bi u Srbiji došla neka više progresivna i više demokratska vlast, to bi, takođe, olakšavalo saradnju s vlašću u Crnoj Gori”, ocenio je Biber.

On je za “Vijesti” govorio o petogodišnjici od prve promene vlasti na izborima u Crnoj Gori, trenutnim političkim prilikama u zemlji, bivšem Demokratskom frontu (DF) i do 30. avgusta 2020. godine vladajućoj Demokratskoj partiji socijalista, pregovorima Crne Gore s Evropskom unijom (EU), odnosima Podgorice i Zagreba...

Gde je Crna Gora pola decenije posle pada tridesetogodišnje vladavine DPS-a Mila Đukanovića, odnosno nakon prve smene vlasti na izborima u svojoj istoriji?

S jedne strane, može se reći da je promena koja je došla kroz te izbore postala normalna, a bila je neobična pre pet godina. Znači, ideja da se vlast menja na izborima postala je normalna. Imali ste nekoliko vlasti od 2020, i to je dobro zato što je znak neke demokratizacije.

Mana je nestabilnost političkog sistema. Sistem u kom je bila dominantna jedna stranka, nije se pretvorio u sistem za koji je jasno kako izgleda. To se vidi kroz nestabilnost u Vladi i nesaglasnost (njenih konstituenata) oko nekih ključnih pitanja. Na primer, iako svi govore da žele evropske integracije, znamo da ta saglasnost suštinski ne postoji i da postoje različita tumačenja i različiti uticaji u tom pogledu - dosta nekih koji su nacionalistički i jako negativni, a jači su nego što su bili prije pet godina.

Promene iz 2020. bile su potrebne za zemlju. Promena vlasti kroz izbore neophodna je za demokratiju. Ali, nije samo došlo do pozitivnih rezultata, nego ima i mana. To je normalno. Ljudi koji su pozdravili tu promenu tada, kao ja, nisu mislili da će sve biti super. Ali, promena je bila neki normalni, prvi korak.

Kažete da u vlasti postoji nesaglasje oko nekih važnih pitanja. U kom pravcu onda mislite da ide Crna Gora - ka Briselu, kako poručuje vlast, ili ka “srpskom svetu”, kako tvrde opozicija i neki međunarodni i regionalni politički akteri?

Mislim da ide u pravcu evropskih integracija. To je jasno. Postoji prilika da Crna Gora postane članica EU, i za mene nema sumnje da je to moguće.

Međutim, to ne znači da ne postoji srpski uticaj u Crnoj Gori, koji je negativan. On ne mora da bude negativan. Jasno je da su veze (sa Srbijom) bliske, da one postoje istorijski... Nesporno je da to može da bude u skladu s procesima evropskih integracija i evropskim vrednostima. Ali, nažalost, imamo situaciju da je vlast u Srbiji nedemokratska i jako negativno utiče ne samo na Crnu Goru, nego na mnoge susedne zemlje - da ne govorim o Bosni i Hercegovini, Kosovu, Severnoj Makedoniji... Ima negativnu ulogu jer gura taj koncept “srpskog sveta”. To, naravno, ne ide u korist ni građanima Crne Gore koji se identifikuju kao Srbi. Onda se to pretvara u priču o “produženoj ruci Srbije” i o “autentičnom glasu Srba u Crnoj Gori”. To je dosta vezano sa sadašnjom vlašću u Srbiji...

Koliko je režim u Srbiji, predvođen Vučićem, pretnja prilikama u Crnoj Gori?

Mislim da postoji pretnja. Svi su saglasni da je ta vlast nedemokratska, da podržava istorijski revizionizam i da je uglavnom zainteresovana za zaoštravanje odnosa u regionu... Nema sumnje da taj srpski interes nije dobronameran prema Crnoj Gori. Ako bi Crna Gora ušla u EU kao uspešna zemlja, koja poruka bi time bila poslata Srbiji pod Vučićevom vlašću? Bila bi poslata poruka da zemlja Zapadnog Balkana može da uđe u EU i da je razlog zašto Srbija nije ušla - sadašnja vlast. To nije poželjno za Vučića. U tom smislu, on će raditi sve što može da sabotira put Crne Gore ka EU.

Da li bi eventualni Vučićev “pad” s vlasti relaksirao političku situaciju u Crnoj Gori, odnosno “umirio” neke političke aktere bliske njemu?

Da. Prvi korak bila bi nesigurnost u Srbiji. To (Vučićev “pad”) bi otvorilo puno vrata u regionu. A odnosi u regionu postali su prilično oštri i teški. Ne bih rekao da je samo Vučić kriv, ali on je glavni uzrok za to. Crna Gora je zemlja koja najviše može da profitira od toga... Crna Gora ima sve mogućnosti, ima dobre odnose sa svim susednim zemljama, ali to se otežava zbog Vučića. Bez njega na vlasti, bilo bi mnogo lakše imati dobre susedske odnose, a to bi dosta olakšalo i pitanje unutrašnjih tenzija u Crnoj Gori. Ako bi u Srbiji došla neka više progresivna i više demokratska vlast, to bi, takođe, olakšavalo saradnju s vlašću u Crnoj Gori.

Hipotetički, kuda će ići Crna Gora ako propadne plan o ulasku u EU za tri godine? Šta sledi - “srpski svet”, povratak DPS-a na vlast, nastavak trenutnog stanja...?

Ne znam da li taj “srpski svet” ima neku budućnost. To je dosta vezano za jednog političara čiji se politički život približava kraju. Ne znam kad - da li ove godine - ali mislim da nema dugoročne mogućnosti i kapacitete da ostane na vlasti. Možda će ostati neke veze između srpskih stranaka i tako dalje, ali neće ostati “srpski svet” o kom se sad priča.

Ako se članstvo ne ostvari, zavisi ko će biti odgovoran za to. Ako je u Crnoj Gori osećaj da je Unija odgovorna, onda će to voditi u ogorčenje i to da će građani Crne Gore biti razočarani Evropskom unijom. To možda vodi do toga da građani postanu mnogo skeptičniji ili čak protiv EU. To bi bio najgori scenario - i za Crnu Goru i za EU. Bilo bi kao u Turskoj - osećaj da niste poželjni. To bi ohrabrilo revizionističke političke aktere, a ne one koji su zainteresovani za evropske i demokratske vrednosti.

Ostatak čitajte na N1.