Disciplinski tužilac Visokog saveta tužilaštva (VST) pokreće postupak: Tužiteljki Bojani Savović "sude" zbog Stefanovićevog zamenika

Odluka disciplinskih organa VST da započnu sa „suđenjem“ tužiteljki Savović na osnovu ovakve prijave, dodatno je skandalozna imajući u vidu da je isti disciplinski tužilac dosad morao da pokrene postupak upravo protiv Markovića zbog više teških disciplinskih prekršaja, a protiv kog je nedavno prijavu podneo i Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS) uz podršku više od 200 tužilaca i sudija iz neformalne grupe „Odbranimo struku“.

Takođe, Marković je dosad morao da se nađe i pod lupom istražnih organa zbog kršenja zakona i opravdane sumnje da je u pojedinim postupcima zloupotrebio kako svoj položaj, tako i institut sporazuma o priznanju krivice koji je mimo zakona potpisivao sa pojedinim okrivljenim.

Osim njega, na disciplinsku odgovornost dosad je nebrojano puta morao da bude pozvan i glavni tužilac Stefanović, protiv kog su takođe podnošene prijave po različitim osnovama, a činjenica da će umesto njih dvojice , pred komisiju biti izvedena tužiteljka Savović, koja se već dve i po godine nalazi na listi nepodobnih zbog javnih istupa, te konstantno trpi nezabeležen mobing i šikanu, izazvala je bes i revolt, kako stručne, tako i laičke javnosti.

Ovakav potez mahom ocenjuju kao nastavak obesmišljavanja čitave javnotužilačke organizacije, koja se sada stavlja i u službu odbrane pojedinaca koji su označeni kao produžene ruke režima u pravosuđu i koji postupaju isključivo u interesu vladajuće većine, a ne javnosti, na šta ih obavezuje Ustav. Protiv Savovićeve je, podsetimo, u režiji i organizaciji istih aktera, dosad podneto više desetina neosnovanih prijava, a činjenica da je postupak otvoren baš po onoj koja se odnosi na „nepoštovanje Markovića“, dodatno je problematična i u najmanju ruku indikativna.

Upućeni tvrde da je ovaj postupak naišao na odobravanje i glavne tužiteljke Zagorke Dolovac, koja je mesecima unazad, kako su više puta za „Novu“ otkrivali različiti izbori, prinuđena da dokazuje svoju lojalnost režimu, na šta je neprekidno izaziva drugi dokazani lojalista – Nenad Stefanović. U konkretnom slučaju, zauzimanje za odbranu „ugleda“ tužioca Markovića koji je „narušila“ tužiteljka Savović, zasigurno je problematično čak i za Dolovčevu, imajući u vidu u čemu je sve pomenuti učestvovao u prethodnom periodu, kao i njegov istaknuti doprinos urušavanju ugleda javnotužilačke organizacije i nepopravljivom gubitku poverenja građana u rad čitave organizacije.

Ko je Miodrag Marković

Tužilac Marković jedan je od najbližih saradnika glavnog tužioca VJT i njegov prvi zamenik, a uspon njegove karijere koju sve vreme prate brojne kontroverze, beleži se upravo od trenutka kada je Stefanović došao na čelo jednog od najbitnijih i najvećih tužilaštava u državi. O ugledu i profesionalizmu Markovića verovatno najbolje svedoči poslednji slučaj zbog kojeg se našao u fokusu javnosti, a zbog kog je zaradio disciplinsku prijavu koju je podneo CEPRIS, a potpisalo više od 200 sudija i tužilaca.

U pitanju je slučaj nasilnice Milice Stojanović (26) iz Jakova, koja je krajem januara, svojim automobilom pokušala da probije blokadu na studentskom protestu u Ulici Jurija Gagarina na Novom Beogradu. Tom prilikom, vozilom je pokosila dvoje studenata, među kojima i studentkinju Kristinu Vasiljević (25) koja je od udarca pala na kolovoz, udarila glavom u betonski ivičnjak i zaradila prelom lobanje i nagnječenje mozga.

Nasilnica je odmah pritvorena, a tužiteljka koja je prvobitno,  od dana hapšenja protiv nje vodila istragu, Jelena Belopalović, optužila ju je naposletku za pokušaj teškog ubistva. Stefanović je potom nezakonito oduzeo predmet tužiteljki, koja su istovremeno i organizovano targetirali režimski mediji, nazivajući je blokaderkom zbog odavanja petnaestominutne počasti stradalim u novosadskoj tragediji.

Stefanović potom, u dosluhu s advokatima okrivljene, ovaj predmet daje u rad upravo Markoviću, koji najpre menja optužnicu, stavlja na teret mnogo lakše delo i nasilnici automatski omogućava da bude puštena iz pritvora.

Potom odlazi na režimsku televiziju sa koje direktno i otvoreno poziva predsednika republike da Stojanovićevu pomiluje, čime čini nezabeležen presedan da javni tužilac poziva na pomilovanje osobe koju sam goni, kršeći na taj način načelo nepristrasnosti, a što je jedan od najtežih prekršaja koji može da učini jedan javni tužilac.

Progon Savovićeve

Marković je takođe bio jedan od glavnih aktera progona tužiteljki Bojane Savović i Jasmine Paunović koja je u međuvremenu penzionisana, od trenutka kada su javno istupile i progovorile o svim nezakonitistima koje se događaju u VJT. Premeštaji iz odeljenja, oduzimanje predmeta i „uvaljivanje koski“ pred zastarom, kontrola dolaska i odlaska, ali i prekopavanje po starim predmetima u bezuspešnoj potrazi za bilo kakvim propustom u radu najpre Savovićeve i Paunovićeve, a potom i tužiteljke Milene Božović koja je pokrenula peticiju podrške koleginicama „delatnost“ je u kojoj se Marković najviše istakao.

Takođe je samoinicijativno i napismeno priznao da je on lično podnosio VST brojene prijave protiv Savovićeve, pokušavajući da je, zbog učestvovanja na tribinama "Proglasa", optuži za nedozvoljeno političko delovanje, iako bi trebalo da mu je dobro poznato da posredi nije politička partija, već aktivistička grupa građana. Upravo sve gore navedeno bilo je povod za jednu raspravu koju su Savovićeva i Marković imali decembra 2023, a zbog koje je on i podneo prijavu po kojoj sad postupaju disciplinski organi.

Sumnjivi sporazumi

Takođe, Markovićev potpis nalazi se na više sumnjivih sporazuma o priznanju krivice koje je u ime VJT sklapao sa okrivljenima, a kojim bi hitno morali da se pozabave istražni organi, upravo zbog indicija na moguću korupciju. „Nova“ je pre nekoliko dana otkrila da je Marković, po sličnom scenariju kao u slučaju Milice Stojanović, najpre mimo postupajuće tužiteljke prekvalifikovao optužnicu i optuženog narko-dilera, posle šest i po godina postupka, optužio za lakše delo, a potom s njim sklopio sporazum o uslovnoj osudi.

Takođe, „Nova“ je pre nekoliko meseci pisala o sporazumu koji je sklopio sa majkom dve stralete iz Slovenije, a koje su u Beogradu uhapšene sa tovarom droge, koja je pronađena u njihovom automobilu. Osim što je bez ikakvog dokaza i samo na osnovu priznanja majke koja je tvrdila da je droga njena, odustao od progona njenih ćerki, slučaj je okončao sporazumom s tom ženom za skromnu kaznu, a koji je tek iz drugog pokušaja uspeo da „progura“ pred sudom, i to u trenutku kada je dežurao „podobni sudija“.

Inače, na svako pitanje u vezi sa Markovićevim, ali i drugim spornim sporazuma, iz VJT, u svoju odbranu, odgovaraju da uvezi sa istim nema ničeg spornog jer su potvrđeni od strane suda. To međutim, nipošto ne znači da su zakoniti, niti umanjuje odgovornost tužilaca koji su ih sastavljali, posebno ako se ima u vidu da u ovakvim očiglednim malverzacijama obavezno učestvuju i uvek iste sudije, o čemu je "Nova" takođe ranije pisala,

Slučaj Lovrić

Ipak, dosad najveća mrlja u karijeri tužioca Markovića, a zbog koje iz nekog razloga nikad nije pozvan na odgovornost, jeste slučaj ubistva Olge Lovrić, koju je suprug ubio pred njihovom decom ispred Centra za socijlani rad na Novom Beogradu, a potom izvršio samoubistvo skokom pod voz u Tošinom bunaru.

Naime, uoči zločina koji se dogodio jula 2017. policija je obavestila Markovića, tada dežurnog tužioca Trećeg osnovnog tužilaštva, da je muškarac protiv kog se u tom trenutku vodio postupak za nasilje u porodici u tom tužilaštvu i koji se nalazio na uslovnoj slobodi, prekršio zabranu prilaska supruzi, koja ga je prijavila da je prati da joj preti gestikulacijom rezanja vrata.

Marković tada, kako su ranije otkrili izvori „Nove“, policajcima nije izdao bilo kakvu naredbu za reagovanje ili privođenje pomenutog muškarca koji je potom izvršio nezapamćen zločin, a potom samoubistvo, uz komentar da ubijena žena nije imala dokaz svojih tvrdnji iz prijave, te da je pravno gledano, njena reč protiv njegove. O svemu tome svedoči i službena beleška koju su policajci, srećom po njih, blagovremeno sastavili, navodeći da od dežurnog tužioca, to jest Markovića, nisu dobili naredbu da reaguju i izvesno spreče ono što se u narednim danima dogodilo.

Iako Marković nije vodio postupak protiv ubice za nasilje u porodici, osporeno mu je što je učestvovao o odlučivanju o njegovom uslovnom otpustu, te da su mu zbog toga, ime ubice, ali i druge okolnosti slučaja morale da budu poznate nakon što je dobio obaveštenje od policije. Javnost o svim ovim informacijama, nakon zločina nije ni bila precizno informisana, kao ni o činjenici da se Marković, upravo zbog toga nalazio pred razrešenjem.

Ipak, sve je naposletku uspešno zataškano, a upućeni tvrde da je baš u to vreme kada se stvari nisu odvijale povoljno po Markovića, otpočela njegova bliska saradnja sa Nenadom Stefanovićem, koji je takođe potekao iz Trećeg osnovnog tužilaštva. Navodno je upravo  Stefanović odigrao tada ključnu ulogu u zaštiti Markovića, koji je potom postao i istaknuti član i funkcioner njegovog GONGO Udruženja sudija i tužilaca (UST).

Nakon što je posle nepune tri godine postupanja u VJT i angažovanosti na predmetima osetljivim po vlast, Stefanović postao glavni tužilac, zahvaljujući tome što ga je isglasala režimska većina u Narodnoj skupštini, svoje mesto i to rukovodeće dobio je i Marković, kao osoba od poverenja.

Zanimljivo je da je iz Trećeg osnovnog tužilaštva potekla i tužiteljka Bojana Savović, ali je za razliku od pomenute dvojice, njeno napredovanje u VJT, a potom i raspoređivanje u Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije, bilo zasnovano isključivo na rezultatima njenog pređašnjeg rada, koji je uvek ocenjivan najvišom ocenom.