Pre samo nekoliko meseci američki predsednik Džozef Bajden otputovao je u Rijad, kako bi sa princom Mohamedom bin Salmanom između ostalog dogovorio povećanje proizvodnje nafte, kako bi svet mogao da nadomesti nedostatak ruskih energenata. Iako je tada sve delovalo povoljno po Ameriku, ali i međunarodno izolovanog Bin Salmana, prste je u sve umešao Vladimir Putin, što je dovelo do diplomatske, a potencijalno i veće krize između SAD i Saudijske Arabije.
Naime, Grupa zemalja izvoznica nafte (OPEK plus), koja uključuje Rusiju, odlučila je da smanji proizvodnju nafte i time utiče na rast cena, što je potez koji bi globalnoj ekonomiji mogao naneti još jedan udarac i povećati cene goriva na pumpama širom sveta.
Ministri energetike zemalja proizvođača nafte dogovorili su se da počev od novembra smanje proizvodnju za dva miliona barela dnevno, što je više od očekivanog.
Ova odluka, čije je donošenje predvodila upravo Saudijska Arabija, može da pomogne samo Rusiji – članici grupe OPEK. Na taj način, Rusija može da prebrodi sve izvesniju evropsku zabranu najvećeg dela uvoza njene nafte.
Da „slučajnost“ bude veća, neposredno pre objave OPEK-a, saudijski princ Bin Salman susreo se sa ruskim liderom Vladimirom Putinom.
Bes Amerike
Gotovo odmah nakon objave OPEK-a, reagovao je američki predsednik Džozef Bajden, koji je i sam imao sastanak sa Bin Salmanom pre nekoliko meseci.
On je, kako ističe, kratkovidom odlukom OPEK-a da smanji proizvodne kvote dok se globalna ekonomija bori sa neprekidnim negativnim posledicama Putinove invazije na Ukrajinu.
„To što su uradili – zajedno sa Rusijom – neće proći bez posledica“, poručio je Bajden i dodao da će sa Kongresom razmotriti korake koji će biti preduzeti.
Koraci o kojima govori američki predsednik se pre svega odnose na ugovore o isporuci oružja koje SAD imaju sa Saudijskom Arabijom, a koji vrede milijarde dolara.
Predsednik na ispitu
Odluka Saudijske Arabije predstavlja i lični udarac za Bajdena, a trijumf za Putina, i zbog činjenice da je upravo Bajden u Rijadu nedavno pružio ruku Mohamedu bin Salmanu, omraženom lideru Saudijske Arabije.
Bin Salmana je međunarodna zajednica izolovala nakon ubistva novinara i kritičara režima Džamala Kašogija. Iako je Bajdenu donela brojne kritike, ova poseta je za njega bila od velikog značaja, ali i rizika.
U jeku rata u Ukrajini, energetske krize koju je on izazvao, ali i pred „međuizbore“ u SAD, Bajden je uložio sve napore da privoli Saudijce da povećaju proizvodnju nafte.
Umesto toga, iz Rijada je stigao diplomatski šamar, što je verovatno sa oduševljenjem došekao niko drugi do Vladimir Putin.
Bajden se sada, pored teške situacije na međunarodnom nivou, suočava sa krizom i kod kuće. Međuizbori su u novembru, cene energenata rastu, a njegove Demokrate nemaju ni približno veliku podršku kao pred izbore 2020. godine.
Ukoliko posmatramo dugoročne prognoze, odluka OPEK-a mogla bi da izazove probleme na vojnom planu između Amerike i Saudijske Arabije.
Objašnjenje Saudijaca
U jeku glasina o „teškoj odluci“ koja se navodno donosi u američkom Kongresu, Saudijska Arabija je pokušala da umanji značaj odluke o smanjenju proizvodnje nafte, nazvavši je čisto ekonomskom.
„Nafta nije oružje, niti borbeni avion, niti tenk koji može da je ispali“, rekao je saudijski ministar spoljnih poslova Adel al Džubeir za Fox News.
Bajden nije jedini…
Energenti su sada svima potrebni, a jasno je da ih Evropa uskoro neće uopšte dobijati od Rusije. Kako bi za svoje zemlje obezbedili potrebne energente, mnogi lideri su otputovali u doskora izolovani Rijad.
POGLEDAJTE JOŠ:
Među prvima je u posetu Saudijskoj Arabiji otputovao Olaf Šolc, kancelar Nemačke, koja je jedna od evropskih zemalja koja najviše zavisi od ruskih energenata.
Iz Rusije više ne teče gas, jer Nemačka, kao i većina zapadnih zemalja podržava Ukrajinu u odbrani od ruskog napada. Rezultat toga je da Nemačkoj preti velika recesija.
Upravo zato je kancelar otputovao na Bliski istok, gde je razgovarao s partnerima koji imaju ono što je Nemačkoj hitno potrebno – energente.
Problem je u tome što ove zemlje baštine ono što Nemačka u praksi prezire, a to je kršenje ljudskih prava. Ispostaviće se da je strah od hladne zime jači od sumnji prema Saudijskoj Arabiji, pa je tako Šolc uradio ono čega se Angela Merkel godinama gnušala – oformio savez sa ovom zemljom koji je sad pod znakom pitanja upravo zbog Vladimira Putina.
BONUS VIDEO Osam uhapšenih zbog krimskog mosta: Curenje u naftovodu „Družba“
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar