0
Nakon što je Vladimir Vasiljev, šef parlementarne grupe vladajuće Jedinstvene Rusije, javno zatražio od Moskve da naoruža ukrajinske regione u kojima vlast drže proruski separatisti, iz Donjecka se oglasio Denis Pušilin, lider samoproglašene Donjecke Narodne Republike (DNR). Pušilin je praktično ponovio reči Vasiljeva, što ne treba da čudi jer je Pušilin već godinama unazad jedan od glavnih, ako ne i glavni adut Kremlja u Donjecku.
„Prvo i najvažnije, moramo da se suprotstavimo Bajraktarima“, rekao je Pušilin u intervjuu spin doktoru Vladimiru Solovjovu, misleći na dronove turske proizvodnje koje poseduje Ukrajina.
Solovjov je rekao da je Rusija sposobna da snabdeva separatiste oružjem sledeće generacije umesto jurišnim puškama i mitraljezima iz sovjetske ere.
„Moramo da razgovaramo o tome na koje oružje mislite“, dodao je Pušilin koji je nekoliko dana kasnije optužio kijevske vlasti da nastavljaju da se pripremaju za ofanzivu i skladište municiju i gorivo.
Od septembra 2018. godine, Denis Vladimirovič Pušilin na čelu je Donjecke Narodne Republike (DNR), samoproglašene države u ukrajinskom regionu Donbas na istoku zemlje. U ovom delu Ukrajine sukobi ukrajinske vojske i proruskih separatista buknuli su 2014. godine i od tada povremeno se dešavaju ozbiljniji incidenti.
Ovaj region, uz Lugansk gde su proruski separatisti takođe proglasili nezavisnu državu, pod lupom je svetske javnosti i sada, s obzirom na tenzije koje već nedeljama traju na granici ukrajinsko-ruskoj granici.
Pušilin je u DNR obavljao niz visokih funkcija od 2014. godine kada je proglašena Donjecka Narodna Republika, koju priznaje samo Rusija i dve sporne teritorije bliske Rusiji – susedna Luganska Narodna Republika, region Lugansk u Ukrajini koje je takođe 2014. godine proglasio nezavisnost i Južna Osetija, teritorija koja je 1991. godine proglasila nezavisnost od Gruzije, ali koju većina zemalja sveta nije priznao kao državu.
Od novembra 2018. godine je drugi predsednik DNR. Njegov prethodnik Aleksandar Zaharčenko ubijen je avgustu 2018. godine u eksploziji u restoranu u centru Donjecka, koju je prema tvrdnjama iz DNR, organizovala Služba za bezbednost Ukrajine.
U mesecima nakon Zahračenkovog ubistva, tokom vanrednog stanja u DNR, Pušilin je bio na funkciji vršioca dužnosti predsednika, da bi tu funkciju trajno pruzeo nakon pobede na izborima 11. novembra iste godine.
Pre nego što je postao jedan od ključnih ljudi na koje Kremlj može da računa u Donjecku, Pušilin je upisao nekoliko zanimljivih stavki u CV – uključujući vojni rok u uniformi ukrajinske vojske gde je služio kao pripadnik bataljona za specijalne zadatke na Krimu, ali i rad u poslastičarnici.
PROČITAJTE JOŠ:
Njegov obrazovanje je upitno. Pušilin, sin radnika Makijevske metalurške fabrike Vladimira Pušilina i Valentine Hasanove, tvrdio je da je nakon završenog vojnog roka diplomirao 2002. godine na Donbas Nacionalnoj akademiji građevinarstva i arhitekture, međutim u dokumentima koje je kasnije dostavio Centralnoj izbornoj komisiji Ukrajine naveo je da ima samo završenu srednju školu.
U slučaju da je zaista diplomirao 2002. godine, posao u struci nije našao jer se iste godine zaposlio u poslastičarnici „Slatki život“ gde je radio do 2006. godine. Pet godina kasnije, 2011, počeo je da volontira u kontroverznoj ruskoj kompaniji MMM, koja je bila deo Ponzi šeme ili piramidalne prevare koja je devedesetih godina svoje klijente koštala miliona dolara.
Pušilin nikada nije negirao umešanost u rad kompanije, čak osnovao je stranku sa nazivom MMM, čiju je registraciju, uprkos kontroverzama, dozvolilo Ministarstvo pravde Ukrajine. Međutim, u prvom izlasku na političku scenu na izborima 2013 godine, nije zabeležio značajan rezultat. Međutim, godinu dana kasnije nakon Majdana i rata na istoku, počinje njegov put ka vrhu.
Pušilin se ne zalaže za potpunu nezavisnost Donjecke Narodne Republike već da ta teritorija postane deo „obnovljene Ruske imperije“, slično kao što je to uradilo poluostrvo Krim na kojem je organizovan refrendum o pripojenju te teritorije Rusiji. Nijedna zemlja sveta zvanično nije priznala rezultate rederenduma, ali Rusija od tada smatra Krim svojom teritorijom.
Inače, Pušilin je do sada preživeo dva pokušaja atentata 2014. godine. Oba su se dogodila u roku od nedelju dana.
Iako Moskva zvanično negira da naoružava ili podržava proruske separatiste sa istoka Ukrajina, sa većinom održava vrlo bliske odnose. Pušilin je upravo primer za to – od decembra prošle godine kada je postao član Jedinstvene Rusije,vladajuće stranke u Rusiji. Kakav značaj ima Pušilin za Kremlj najbolje ilustruje činjenica da mu je lično Dimitri Medvedev uručio člansku kartu tokom godišnjeg kongresa stranke u Moskvi.
BONUS VIDEO: Rusija i Ukrajina: Ide li Evropa ka ratu?
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
