Za američkog predsednika Džozefa Bajdena napad na Izrael pokrenut sa iranskog tla predstavlja scenario koji je u velikoj meri nastojao da izbegne od početka bliskoistočnog sukoba. Bajden se u Americi suočava sa sve većim kritikama i slabljenjem podrške, naročito pred predsedničke izbore u novembru. Kada je reč o međunarodnoj sceni, takođe nije u dobrom položaju zbog optužbi da ne može da iskontroliše akcije izraelskog premijera Benjamina Netanjahua.
Odmazde povećavaju rizik od šireg regionalnog sukoba koji bi mogao direktno da privuče Sjedinjene Države, zajedno sa drugim zemljama.
I ovo opet stavlja Bajdena u slabu poziciju, gde mora da obećava čvrstu podršku Izraelu, istovremeno pokušavajući da spreči da eksplodira novi požar.
Neposredno nakon iranskih napada, američki zvaničnici su priznali da ulaze na nepoznatu teritoriju. Pošto se planovi Izraela za odgovor još uvek formiraju, očekuje se da će zvaničnici Bajdenove administracije nastaviti da savetuju svoje izraelske kolege da ne sme doći do dodatne eskalacije.
U razgovoru sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom u subotu uveče, u kojem je Bajden rekao da smatra subotu pobedom jer su SAD ocenile da su napadi Irana uglavnom bili neuspešni i demonstrirali superiornu vojnu sposobnost Izraela, američki predsednik je jasno stavio do znanja da SAD neće učestvovati u bilo kakvim ofanzivnim operacijma protiv Irana, rekao je visoki zvaničnik administracije za CNN.
Ali u nekoliko sati nakon iranskog napada, postalo je jasno da se Bajden suočava sa ozbiljnim izazovom – da zaustavi rasplamsavanje tenzija između Irana i Izraela i izbijanje velikog regionalnog rata.
Izrael će odgovoriti na napad Irana, ali obim tog odgovora tek treba da se utvrdi, rekao je izraelski zvaničnik za CNN.
On je istakao da Izrael tek treba da odluči da li da pokuša vojnu intervenciju protiv Irana ili diplomatske udare.
Izraelski ministar odbrane Joav Galan upozorio je da konfrontacija sa Iranom „još nije završena“. Očekuje se da će opcije odgovora zemlje biti detaljno razmotrene tokom sastanka izraelskog Ratnog kabineta.
Komandant iranske Islamske revolucionarne garde Hosein Salami upozorio je da će Teheran direktno odgovoriti ako Izrael uzvrati, rekavši da je stvorena „nova jednačina“.
Bajden se takođe nalazi usred napete izborne godine, što daje na značaju svim njegovim aktuelnim i budućim odlukama. Erupcija rata između Izraela i Hamasa 7. oktobra nanela je udarce Bajdenu kod kuće, urušavajući podršku njegovih ključnih birača, pošto je odbio da pozove na trajni prekid vatre u Gazi.
Neposredno nakon izraelskih napada u Siriji, u kojima su ubijeni najviši iranski komandanti, američki zvaničnici su pratili kako se Iran spremao za pokretanje velikog napada na Izrael, smatrajući ga neizbežnim. Dok su SAD, u bliskoj konsultaciji sa Izraelom, pokušavale da shvate kako će tačno, kada i gde tačno Iran uzvratiti, zvaničnici administracije nikada nisu u potpunosti isključili opciju da Iran pokuša da napadne unutar Izraela, kao i američko osoblje i sredstva u regionu.
„Najgori scenario“, rekao je jedan visoki zvaničnik administracije u danima koji su prethodili iranskim napadima u subotu, bio bi direktan napad Irana na Izrael i izbijanje sukoba između država koji bi mogao da podstakne početak šireg regionalnog sukoba, na čijem sprečavanju SAD rade od Hamasovih napada 7. oktobra.
Uprkos njegovim trenutnim tenzijama sa Netanjahuom oko rata u Gazi, Bajden i njegovi najviši zvaničnici su protekle nedelje nastojali da umanje sve tenzije između SAD i Izraela, kada je u pitanju odbrana Izraela od Irana.
U satima pre nego što je Iran započeo napad, američki sekretar za odbranu i savetnik za nacionalnu bezbednost razgovarali su sa svojim kolegama u Izraelu kako bi ponovili tu podršku. A prošle nedelje, general Erik Kurila, komandant američke Centralne komande, bio je u Izraelu i razgovarao sa zvaničnicima o nepredviđenim situacijama uoči očekivanog napada.
Bajden je održao obećanje od petka da su „SAD posvećene odbrani Izraela“, a zvaničnici odbrane su rekli za CNN da je američka vojska uspešno presrela neke iranske rakete u subotu.
POGLEDAJTE JOŠ:
SAD su takođe javno i privatno poslale poruke Iranu sa upozorenjem o daljoj eskalaciji i pritiskale evropske i arapske saveznike da iskoriste sopstvenu vezu sa Teheranom za isporuku sličnih poruka.
Kako su iranski planovi za napad na Izrael postajali jasniji, američki zvaničnici su sve više procenjivali da Teheran ne traži direktan sukob sa Sjedinjenim Državama. Uoči napada dronovima koji je Iran pokrenuo u subotu, američki zvaničnici su rekli da ne očekuju da će mete uključiti američke snage u regionu.
To je promena u odnosu na raniji sukob, kada su milicije koje podržava Iran redovno napadale američke trupe na Bliskom istoku, uključujući i napad u kojem su ubijena tri Amerikanca stacionirana u Jordanu.
BONUS VIDEO Posledice napada Irana na Izrael
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare