0
Proširenje Evropske unije na Zapadni Balkan je "ponovo na stolu" i do 2030. godine i zemlje kandidati i Evropska unija trebalo bi da sprovedu reforme kako bi svi bili spremni za to, izjavio je šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuel Žiofre.
Žiofre je, gostujući na televiziji Insajder, rekao da ima mnogo elemenata koji spajaju Srbiju i Evropsku uniju, jer dele zajedničku prošlost, imaju zajedničku istoriju i zajedničko kulturno nasleđe.
„Zajedno smo prošli kroz nemirne vekove, a pored toga članice Unije su mesta gde građani Srbije odlaze da rade i da studiraju. Srpske kompanije izvoze robu u Evropsku uniju i iz nje dosta uvoze, a Unija mnogo ulaže u Srbiju. Ima mnogo stvari koje nas ujedinjuju i to je veoma čvrsta veza koja će nas odvesti dalje“, rekao je Žiofre.
On je istakao da postoje i stvari koje Srbija i Evropske unija posmatraju drugačije, ali je ocenio da je te razlike moguće prevazići.
„Kada je reč, na primer, o agresiji Rusije na Ukrajinu, Srbija je jasno pokazala da poštuje teritorijalni integritet Ukrajine i zajedno sa Evropskom unijom i mnogim zemljama osudila je rusku agresiju, ali nije uvela sankcije Rusiji i pozivamo je da to uradi“, kazao je Žiofre.
Podsetio je i da je Evropska komisija kritikovala izmene Zakona o državljanstvu Srbije, koje stranim radnicima olakšavaju dobijanje srpskog državljanstva, jer građani trećih zemalja, koji moraju da dobiju vizu za putovanje u Evropsku uniju, mogu da postanu građani Srbije i da slobodno putuju u Uniju.
„Zato smo istakli da te ubrzane procedure mogu da budu potencijalni bezbednosni rizik za Uniju i o tome se razgovara sa srpskim vlastima, a diskusije su otvorene i konstruktivne“, naveo je ambasador.
Komentarišući izjavu predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela o proširenju Evropske unije, Žiofre je kazao da ona jasno ukazuje na to da je proširenje ponovo na stolu.
„Proširenje je uvek bilo tu, ali je napredovalo veoma sporo i zbog toga se na Balkanu osećala frustracija. Ono što se desilo u poslednje dve godine potpuno je promenilo geopolitičko razmišljanje u Evropi i sada je proširenje nešto čime hitno moramo da se pozabavimo“, rekao je Žiofre.
Naglasio je da su sada važne reforme koje su neophodne da bi i kandidati i Unija bili spremni do 2030. godine, dodavši da misli da će tempo članstva zavisiti od političkog momentuma koji budemo u stanju da postignemo u ovom procesu.
Žiofre je naveo da unutar Evropske unije postoji jedinstven stav o proširenju na Zapadni Balkan, što se vidi u mnogim dokumentima sa samita EU-Zapadni Balkan ili Evropskog saveta.
Na pitanje kako ubrzati proces evrointegracija Srbije, koja je za skoro 10 godina zatvorila samo dva od 35 poglavlja, Žiofre je odgovorio je prvo potrebno rešiti fundamentalna pitanja.
„Osnove su, kao što znamo, vezane za vladavinu prava, borbu protiv korupcije, borbu protiv organizovanog kriminala i pluralizam u medijima, a potrebno je i da javne nabavke budu transparentne, na tim pitanjima svakako treba raditi što je više moguće“, naveo je Žiofre.
BONUS VIDEO
