Portal Nova.rs za praznike svojim čitaocima poklanja 40 autorskih tekstova koji predstavljaju aktuelna i analitična ili intimna i ispovedna zapažanja o godini koja je (skoro u potpunosti) iza nas. Ili o ljubavi. Ima ih i o aktivizmu, savremenicima, društvenoj odgovornosti, strasti. Ili o životu generalno. Temu smo im predstavili kao slobodnu, a pristup je njihov lični. I reči su sasvim njihove. Pišu ih naši sagovornici, saradnici, kolumnisti, prijatelji i urednici portala i novine "Nova". Ovaj konkretno piše narodni poslanik i potpredsednik Narodne stranke, Miroslav Aleksić.
Ne postoji primer u svetu da su predstavnici državne vlasti toliko branili organizatora proizvodnje droge i to pritiskom na institucije i opstrukcijom sudskog procesa kao što su predstavnici režima u Srbiji branili vlasnika imanja „Jovanjica“ Predraga Koluviju, što jasno govori da režim tom odbranom zapravo brane samog sebe.
Pročitajte još...
Prošlo je više od tri godine od kada je „Jovanjici“ otkrivena po optužnici najveća plantaža marihuane u Evropi na kojoj su zaplenjene tone droge, a sudski epilog tog slučaja nije ni na vidiku.
O motivima režima da brani Koluviju možda nam mogu pomoći reči inspektora Slobodana Milenkovića, načelnika Odeljenja za borbu protiv droga u beogradskoj policiji, koji je uhapsio Koluviju.
“U periodu od godinu dana (to bi) možda bila najorganizovanija i najmoćnija finansijska grupa na teritoriji Srbije, to je recimo, po mojim nekim proračunima, između 30 i 40 miliona evra godišnje“, rekao je Milenković u iskazu pred Tužilaštvom za organizovani kriminal. Zanimljivo je da javnost nije obaveštena o rezultatima finansijske istrage protiv Koluvije niti o tome gde su završili silni milioni evra od prodaje droge.
Ono što je, međutim, po mom mišljenju jači motiv vrha režima da brani Koluviju jeste opasnost da gazda „Jovanjice“ detaljno otkrije sve što zna, jer bi onda zapretila velika opasnost od epidemije svedoka okrivljenih, koji bi i u tom slučaju, ali i u nekim budućim predmetima, bili spremni da razvežu jezik u zamenu za manju kaznu, a ta epidemija može biti fatalna po opstanak na vlasti.
U kolikoj je panici režim od saznavanja pune istine govori i euforija povodom izjave jedne novinarke koja je rekla da „nema Vučića u ’Jovanjici’“, koja je tretirana kao neporeciva istina, jača od sudske presude i poligrafa zajedno.
Iz njene izjave jasno je da to nije privatni projekat braće Vučić, ali je to projekat kojim je rukovodila država kojom upravlja Vučić. Nije šija nego vrat. Ona je direktno optužila BIA i direktora te agencije Bratilasva Gašića da je bio u kontaktu sa Koluvijom, što je potvrdio i sam Vučić.
Slučaj „Jovanjica“ je udžbenički primer organizovanog kriminala, a u udžbenicima stoji da takvog kriminala nema bez saradnje sa državom. I zaista, svi su tu – Koluviju pored Vučića javno su branili i Ana Brnabić, Vulin, Miloš Vučević… a prema optužnici, kriminalnu operaciju proizvodnje marihuane su obezbeđivali pripadnici MUP-a, BIA i VOA. Koluvija je sponzorisao Bezbednosno-informativnu agenciju, Vučić ga je vodio po svetu, gde je predstavljan kao uspešan privrednik. Kako je moguće da proizvođač droge bude sponzor bezbednosne službe, šta će službi sponzor i kako će da deluje protiv proizvodnje droge ako zvanično velikodušno prima sponzorstva koja potiču od novca stečenog prodajom droge i šta tek nezvanično prima? To je vrišteće upozorenje na stepen srastanja organizovanog kriminala i vlasti u Srbiji.
Setimo se da su rado viđeni gosti na Koluvijinom imanju bili sadašnji direktor BIA Aleksandar Vulin, direktor Agencije za sprečavanje korupcije Dragan Sikimić, kao i brojni funkcioneri SNS-a, kao i da je Koluvija u opštinskim odborima SNS-a držao predavanja o organskoj proizvodnji hrane.
Pred Specijalnim sudom je u toku suđenje neposrednim izvršiocima, odnosno izvođačima radova, ali to suđenje ide traljavo, što zbog poslovične neefikasnosti i sporosti srpskih sudova, što zbog očiglednih pritisaka na pravosuđe sa samog vrha države.
Čujmo Vučića: „Taj čovek (Koluvija) je proveo dve godine u pritvoru, ne postoji takav primer i da se još vodi hajka zašto nije i dalje u pritvoru, vrlo čudno, jer on nije ubio nikoga ili ne postoji optužnica da je nekoga ubio, nije imao 10 tona kokaina ili nešto slično, već, koliko sam razumeo, tonu marihuane koju su pola okruženja, Nemci i ostali, legalizovali – što on, takođe, negira da je imao, ali nije ni važno, čak i da je imao, ali dve godine da provedete u pritvoru za tako nešto – očigledno se neko plašio nečega što bi mogao da čuje“.
Poruka porobljenom pravosuđu ne može biti jasnija. Koluvijin advokat je pritom Vladimir Đukanović, jedna od Vučićevih uzdanica, koja je istovremeno i predsednik Odbora Skupštine Srbije za pravosuđe, član Visokog saveta sudstva, koje učestvuje u izboru sudija, i član skupštinskog odbora za kontrolu službi bezbednosti.
U međuvremenu je pokrenut postupak „Jovanjica 2“ u kojem su okrivljeni pripadnici bezbednosnih službi za koje tužilaštvo tvrdi da su upleteni u proizvodnju marihuane. Suđenje po toj optužnici, međutim, nikako ni da počne, jer je i pripremno ročište u poslednjih 20 meseci odloženo čak 18 puta, što je očigledna opstrukcija postupka iza koje stoji strah od mogućih iskaza optuženih pripadnika BIA, MUP i VOA. „U Srbiji nema suda za Udbu“, izreka je koja se često može čuti među advokatima i upućenima u srpsko pravosuđe, i izgleda da je predmet „Jovanjica 2“ još jedna potvrda njene istinitosti.
Pored odugovlačenja suđenja, režim predano radi i na progonu inspektora Milenkovića i njegovih kolega koji su otkrili „Jovanjicu“, pa njih mediji bliski vlasti prikazuju kao kriminalce, a Koluviju kao uglednog biznismena.
U pravosudnom progonu Milenkovića jedna od glavnih uloga dodeljena je beogradskom višem tužiocu Nenadu Stefanoviću. Njegova ambicija je verovatno da postane tužilac za organizovani kriminal i zarad tog cilja spreman je da pokaže režimu koliko prljavo može da igra i koliko ponizno da služi – pored progona Milenkovića, Stefanović istovremeno proganja i tužioce koji profesionalno postupaju u slučajevima neprijatnim za vlast, poput tužioca Predaraga Milovanovića, postupajućeg u slučaju paljenja kuće novinara Milana Jovanovića.
Do koje mere je vlast upletena u „Jovanjicu“ svedoči i telefonski kontakt Koluvije tadašnjim direktorom BIA Bratislavom Gašićem.
Opet Vučić: „Bata Gašić nije želeo da sakrije kontakt (sa Koluvijom) iako mu je to ponuđeno iz MUP-a“. Izjava značajna ne samo zbog potvrde kontakta šefa tajne službe i optuženog za proizvodnju marihuane, nego zato što smo saznali da policija proverenim kadrovima režima nudi uslugu „sakrivanja kontakta“, pa možemo samo da nagađamo koliko je ljudi iz vlasti poželelo da im kontakti budu „sakriveni“, sa kakvim su tipovima kontaktirali i šta je sadržina tih kontakata.
Koluvija je ubeđen da uživa podršku vlasti, pa je toliko bahat da mene i druge iz opozicije poziva na duel, ali ja sa kriminalcima nemam šta da razgovaram, osim u sudnici.
BONUS VIDEO Miroslav Aleksić: Bojite se Savamale, Jovanjice, Krušika…
„Jovanjica“ je Ahilova peta Vučićevog režima i pre ili kasnije saznaće se puna istina i o onima koji do sada nisu procesuirani, ali su i te kako bili uključeni u tu kriminalnu operaciju, pa i onima koji su sve organizovali i bili „politički kišobran“ za taj poduhvat, i svi će završiti pred govornicom u Specijalnom sudu na kojoj ovih dana govore članovi Belivukovog klana.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare