Aleksandar Vučić Foto:Dragan Mujan/Nova.rs

Prošlo je tačno šest meseci od parlamentarnih izbora, a iako je poznato koje stranke će biti deo nove vlasti, Srbija još nije dobila novu vladu. Međutim, sada je izvesno da će formiranje trećeg kabineta Ane Brnabić nadmašiti rekord iz 1998, kada se na vladu Mirka Marjanovića čekalo 184 dana.

Od održavanja parlamentarnih izbora prošlo je 183 dana, a u ovom trenutku se ne može ni pretpostaviti kada će tačno Srbija dobiti novu vladu. Predsednik Aleksandar Vučić i drugi funkcioneri SNS najavljivali su da će ona biti formirana do kraja jula, pa početkom avgusta, zatim početkom septembra i “svakako tokom septembra”…

Ni Vučić više ne otkriva kada će bit izabrana nova vlada. Jasno je da se to mora dogoditi do 30. oktobra, kada je poslednji zakonski rok. U slučaju da se to do tada ne desi, raspisuju se novi izbori.

Ono što znamo je da će predsednica te nove vlade biti Ana Brnabić, kao i da će njeni potpredsednici i ministri sigurno biti Siniša Mali, Miloš Vučević i Ivica Dačić. Njihovo učešće u vladi potvrdio je i sam Aleksandar Vučić, dok se o ostalima nije izjašnjavao.

U Mađarskoj su kao i u Srbiji izbori održani 3. aprila, a nova vlada na čelu sa Viktorom Orbanom izabrana je 24. maja - za 51 dan. U susednoj Sloveniji građani su izašli na birališta 24. aprila, a novu vladu dobili su 1. juna ili za 37 dana.

Zašto predsednik Vučić prolongira izbor nove vlade, imajući u vidu da je poznato sa kojim strankama će je formirati, možemo samo da pretpostavljamo.

Bojan Pajtić, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu i bivši lider DS, navodi za “Novu” da je sa političkog stanovišta poražavajuće što vlada još nije formirana, iako je prošlo šest meseci od izbora. On smatra da nam Vučić na ovaj način govori o tome koliku su vlada i institucije nevažne i koliko sve zavisi samo od jednog jedinog čoveka.

– On je odugovlačio sa formiranjem vlade da bi dao do znanja svima da jedina značajna institucija u Srbiji, jedina adresa koja donosi odluke u Srbiji tamo gde se on nalazi, nebitno da li se nalazi na Andrićevom vencu ili u zgradi Vlade Srbije kao predsednik Vlade. Drugo, tim odugovlačenjen je uvek spuštao cenu koalicionim partnerima, stvarao kod njih nelagodu i nervozu, da bi na kraju kada dođu na nekakve funcije bili srećni što su uopšte u vladi – zaključuje Pajtić.

Bojan Pajtić Foto: Ivan Dinić/Nova S

On kao treći razlog za odugovlačenje formiranja Vlade vidi to što Vučić na taj način disciplinuje i sopstvenu stranku. Kako ocenjuje, tako daje do znanja svim članovima da su i oni, i njihov pritisak i njihova nervoza u odnosu na funkcije koje su zauzimali ili koje misle da treba da zauzmu potpuno nevažni i da zavise samo od njegov volje.

– Imamo još jedan faktor – međunarodni. Vučić realno još nije siguran kom će se carstvu prikloniti – da li će nastaviti makar deklarativno i formalno da se zalaže za evropski put Srbije ili će se definitivno u političkom smislu okrenuti u pravcu Moskve. Zbog toga mu nije svejedno ni ko će se nalaziti u Vladi. Da li će u toj vladi značajnu poziciju imati, primera radi, Vulin koji se doživljava na Zapadu kao eksponent ruskih interesa ili će, primera radi, značajnu ulogu imati Zorana Mihajlović koja se doživljava kao eskponent zapadnih interesa – objašnjava Pajtić.

Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku, smatra da je osnovni razlog za odugovlačenje sa formiranjem vlade to što nam vlada u sistemu koji je Vučić napravio nije neophodna.

– To je jedna poruka građanima da je bukvalno samo on potreban. Najmoćniji organ vlasti u ovoj zemlji po Ustavu je vlada. Zemlja funkciuoniše potpuno isto i sa njom i bez nje. Mislim da je to jako opasna poruka građanima pre svega da nama druge institucije, osim svemoćnog vođe, i ne trebaju – kaže Popović za “Novu”.

Dragan Popović Foto: N1

On navodi da uz to Vučić verovatno ima i neke svoj kalkulacije.

– Verovatno prodaje različite priče što Zapadu što Moskvi oko vlade i da mu je teško da je sastavi. Ali glavna poruka je – ne trebaju nam institucije, ne treba nam vlada, ministarstva… imamo vođu – ističe Popović.

Sudeći po dostupnim informacijama, čekanje treće po redu vlade Ane Brnabić trajaće najduže. Do sada je rekord držala druga vlada Mirka Marjanovića 1998, na koju se čekalo čak 184 dana.

Aleksandar Vučić odugovlačio je i 2020, kada mu je trebalo 129 dana od izbora da formira drugu vladu Ane Brnabić.

Kako je pisao Danas, rekord u brzom formiranju vlade drži Zoran Đinđić 2001. koji je to uradio za 33 dana. Iza Đinđićeve, sa nekoliko dana više, je vlada Dragutina Zelenovića iz 1991. formirana za 37 dana, zatim prva vlada Aleksandra Vučića (2014.) za 42 dana, pa vlada Nikole Šainovića (1993.) kojoj je trebalo 52, dok je kabinet Mirka Cvetkovića (2008.) sastavljen za 57 dana.

BONUS VIDEO Zašto Srbija još nema Vladu

Komentari

Svi komentari (3)