Foto: Shutterstock

Zapadni Balkan nakon pandemije je dalje od Evropske unije, jer političke klase regiona nisu posvećene evropskim integracijama, poručio je Dušan Reljić, šef briselske kancelarije Nemačkog instituta za međunarodne odnose i bezbednost (SWB) u Berlinu, na konferenciji Move. Link. Engage, u organizaciji Beograske otvorene škole.

Reljić je istakao da u čitavom regionu postoji ono što su i Evropska komisija i Evropski parlament konstatovali u svojim izveštajima, a to je zarobljena država.

“Društva Zapadnog Balkana zarobljena su već mnogo godina, a vlade u regionu društvu su praktično oduzele participativnost i učešće”, rekao je Reljić, dodajući da društva jesu posvećena evropskim integracijama za razliku od političkih elita.

On je ocenio da su grupe u Evropskom parlamentu, koje su ideološki bliske vladama u regionu, previše slatkorečive i ne govore naglas ono što zaista misle o stanju u Srbiji ili drugim zemljama u regionu.

“Ono što očekujem od Evropske komisije i Evropskog parlamenta je da razgovaraju sa predsednikom Srbije ili bosanskim predsedništvom i jasno im objasne da je ono što oni rade suprotno od onoga što Evropska unija želi. Umesto toga, mi čujemo razne pohvale za neke od lidera regiona”, rekao je Reljić.

On je ocenio da je ključno kako će Evropska unija nakon pandemije komunicirati sa građanima Zapadnog Balkana i šta će građani imati od budućeg tretmana EU prema ovom regionu.

Reljić je istakao da građani regiona nisu zaboravili postupke Evropske unije sa početka pandemije, kada je EU ograničila izvoz na Zapadni Balkan.

“Mislim da će EU drugi put ponoviti tu grešku, kada su u pitanju nabavke vakcina. Možda neko u EU razmišlja o tome da uključi region u tu nabavku, ali javno to u EU nije potvrđeno, dok se na Zapadnom Balkanu uveliko vodi debata da li će Kinezi ili Rusi proizvesti nešto što će region koristiti”, rekao je Reljić, dodajući da bi EU, ukoliko nabavlja vakcine, morala da komunicira i isto obezbedi za zemlje Zapadnog Balkana.

On je zaključio da su poruke koje EU šalje Zapadnom Balkanu često komplikovane, te da se građani ovog regiona još uvek tretiraju kao građani drugog reda.

“Nezavisno od mantre perspektive članstva, moramo razumeti da je proširenje EU na Zapadni Balkan veliki korak ka zaokruživanju čitavog evropskog projekta. To je nešto što treba da se uradi sada a ne u perspektivi”, rekao je Reljić.

Foto: N1; Vladimir Bilčik

Poslanik Evropskog parlamenta Vladimir Bilčik tokom konferencije, istakao je da je Evropska unija solidno odradila posao kada je u pitanju pomoć Zapadnom Balkanu tokom pandemije.

“Iako smo na početku bili spori, kada pogledate iznose pomoći i način na koji je ona kasnije izvedena, po pitanju izvoza, nabavki lekova i medicinske opreme, može se videti da se EU dobro organizovala na Zapadnom Balkanu”, rekao je Bilčik.

On je ocenio da Evropska unija ipak mora malo bolje da nauči da igra “igru komunikacije” i da politički prikaže koliko je prisutna u ovom regionu.

“Ukoliko govorimo o pravoj posvećenosti, sigurno je da smo mnogo napredovali u odnosu na reakciju iz februara i marta. Izlazimo na kraj sa ovom krizom, bolje nego sa nekim ranijim krizama koje smo imali”, rekao je Bilčik, dodajući da je EU naučila ključne lekcije, a to je da će iz krize izaći ukoliko bude sarađivala i sa susedima na Zapadnom Balkanu.

Bilčik je objasnio da Evropska unija aktivno razmišlja o tome kako da vakcina stigne do svih kojima je potrebna, ne samo u zemljama članicama, nego i na Zapadnom Balkanu.

“EU mora da ostane svetionik solidarnosti, ali to će biti borba jer se suočavamo sa velikom krizom i nedostatkom resursa, a vreme je najvažniji resurs. Zapadni Balkan treba da posmatramo kao integralni deo Unije i takvu poruku moramo da pošaljemo”, rekao je Bilčik.

On je naglasio da je proširenje jedina održiva opcija za Zapadni Balkan, ali da bi moralo da dođe do ubrzanja reformi u samom regionu kako bi se do ovog cilja došlo.

Za razliku od Reljića, Bilčik je rekao da je Evropska unija veoma jasna u slanju povratnih informacija ka zemljama kandidatima.

“Evropska unija vrlo je jasna i daje veoma jasne povratne informacije zemljama kandidatima na Zapadnom Balkanu, ne samo putem izveštaja Evropskog parlamenta i Evropske komisije, već i na druge načine – tempom otvaranja i zatvaranja poglavlja”, rekao je Bilčik.

On je zaključio da EU mora da vidi da postoji volja da se zemlje u regionu reformišu, a da reforma i transformacija sa sobom nose političke i druge troškove.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar