ulazak srbije u eu
Foto: Shutterstock

Članstvo u EU podržava 64,1 odsto građana Srbije, 32,4 odsto ne veruje da vlast može da bude promenjena na izborima, a u najpoznatije teorije zavere u vezi s koronavirusom veruje između 20 i 50 odsto ispitanih, pokazalo je istraživanje koje je za Evropski fond za Balkan sprovela agencija Ipsos stratedžik marketing.

Prema istraživanju sprovedenom jesenas, na reprezentativnom uzorku od najmanje 1.000 punoletnih stanovnika svake od šest ekonomija Zapadnog Balkana, članstvo u EU ne podržava 27,3 odsto građana Srbije, dok je 8,6 odsto reklo da ne zna.

Najveća podrška članstvu u Uniji je na Kosovu, 94,9 odsto, i u Albaniji, 91,1 odsto, a slede Crna Gora sa 83,2 odsto, BiH sa 81,4 odsto i Severna Makedonija sa 80,1 odsto, rezultati su istraživanja „Zapadni Balkan u vreme pandemije“.

Da će Srbija ući u EU u narednih pet godina misli 21,8 odsto njenih građana, da će se to desiti u narednih 10 godina reklo je 28,4 odsto ispitanih, a 9,6 odsto smatra da će do članstva doći u sledećih 20 godina, pokazalo je istraživanje u kojem je mogućnost statističke greške u slučaju Srbije 3,38 odsto.

Najviše anketiranih je reklo da Srbija nikada neće postati deo EU, 32,7 odsto, dok je 7,6 odsto kazalo da ne zna ili je odbilo da odgovori.

Najveći optimizam povodom članstva iskazali su anketirani gradjani Crne Gore, medju kojima 52,4 odsto smatra da će njihova zemlja postati deo EU u narednih pet godina, dok je 25 odsto reklo da će ući u narednih 10 godina.

Na Kosovu, čiju nezavisnost ne priznaje pet članica Unije i koje još nema ni status kandidata za članstvo, 48,5 odsto ispitanih misli da će ući u EU u narednih pet godina, 25,5 odsto reklo je da će deo Unije postati u narednih 10 godina, a 8,6 odsto oćekuje pristupanje u sledećih 20 godina.

Da Kosovo nikada neće postati deo EU misli osam odsto njegovih građana, a 9,4 odsto ne zna ili odbija da se izjasni.

Da njihova zemlja nikada neće ući u EU misli 28,1 odsto građana BiH, 25,7 odsto građana Severne Makedonije, 20,9 odsto Albanaca i 9,8 odsto Crnogoraca.

Napretkom u procesu evropskih integracija zadovoljno je 46 odsto građana Srbije, nezadovoljno je 45 odsto, a devet odsto ne zna ili odbija da odgovori.

Najveće nezadovoljstvo napretkom na evropskom putu izrazili su građani BiH, 74,8 odsto, slede Albanija sa 57,5 odsto, Crna Gora sa 49 odsto, Severna Makedonija sa 46,9 odsto i Kosovo, gde 40 odsto nije zadovoljno ostvarenim.

Napretkom na putu ka EU najviše su zadovoljni ispitanici sa Kosova, 55,4 odsto, i iz Severne Makedonije, 49,4 odsto.

Ulogu EU u procesima demokratizacije kao negativnu ocenjuje 33,1 odsto građana Srbije, kao neutralnu 29,3 odsto, kao pozitivnu je vidi 30,7 odsto anketiranih, dok 6,9 odsto ne zna ili ne želi da odgovori.

Pročitajte još:

Da vlast može da bude promenjena na izborima veruje 43,1 odsto građana Srbije, 32,4 odsto ne veruje, 21,1 odsto reklo je možda, dok 3,5 odsto ne zna ili odbija da se izjasni.

Kao najznačajniju prepreku poštenim i demokratskim izborima 27,2 odsto građana Srbije izdvojilo je pritisak na birače, a 15,1 odsto privilegovan pristup medijima za vladajuće stranke.

Kao najčešći mehanizam pritiska na birače u Srbiji, 51,6 odsto ispitanih izdvojilo je obećanje zapošljavanja ili pretnju gubitkom posla.

Bojkot kao sredstvo političke borbe protiv neregularnih izbora podržava 25,8 odsto ispitanih u Srbiji, ne podržava 65,6 odsto, dok 8,6 odsto ne zna ili odbija da se izjasni.

Kad je reč o teorijama zavere, 34,9 odsto građana Srbije misli da ima puno ili nešto istine u tvrdnji da je kineska vlada stvorila koronavirus u laboratoriji, 51,9 odsto smatra da to u najvećoj meri ili uopšte nije tačno, a 13,2 odsto kaže da ne zna.

Da je farmaceutska industrija u manjoj ili većoj meri umešana u širenje koronavirusa veruje 50,5 odsto ispitanika u Srbiji, ne veruje 39,2 odsto, a 10,4 odsto ne zna.

U teoriju da postoji veza izmedju 5G tehnologije i koronavirusa ne veruje 58,2 odsto građana Srbije, 21,9 odsto kaže da ne zna, a 19,9 odsto veruje da postoji, u potpunosti ili delimično.

Građani Srbije imaju sličan stav prema tri teorije zavere, da je vojska SAD razvila koronavirus kao biološko oružje, da američki milijarder Bil Gejts koristi korona virus da „progura“ vakcinu sa čipom koji može da prati kretanje ljudi i da je korona virus „pobegao“ iz laboratorije u kineskom gradu Vuhanu.

Da u te tri teorije zavere nema nimalo istine ili ima veoma malo, misli između 45,7 i 49,8 odsto ispitanih, između 17,3 i 17,8 odsto kazalo je da ne zna, a da u tim tvrdnjama ima nešto ili puno istine reklo je između 32,8 i 36,9 odsto anketiranih građana Srbije.

Ako se u obzir uzmu samo dve teorije zavere u kojima se pominje Kina, lako je uočiti veliku razliku između Srbije i ostalih ekonomija Zapadnog Balkana.

Za razliku od Srbije, gde 34,9 odsto građana delimično ili u potpunosti veruje da je kineska vlada stvorila koronavirus u laboratoriji, taj procenat se u drugim ekonomijama kreće od 43,1 odsto u BiH do 64,9 odsto u Albaniji.

Dok 36,9 odsto ispitanika u Srbiji misli da ima puno ili nešto istine u tvrdnji da je koronavirus „pobegao“ iz laboratorije u kineskom gradu Vuhanu, na Kosovu to misli 57 odsto, a u Albaniji 57,6 odsto građana.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar