"Vučić za Putina koristan igrač za spašavanje obraza na Balkanu, za Sia Đinpinga drugorazredni partner"

Komentarišući odlazak Predsednika Srbije u Peking, Cvijić ističe da su sve poruke koje Vučić šalje usmerene pre svega domaćoj javnosti, ali da one nemaju više onaj efekat koji su imali ranije.

„Mislim, pre svega, da je čitavo učešće predsednika Vučića na sumitu u Pekingu pre svega unutarpolitičke prirode. Kao što svi znamo, on je u vrlo teškoj situaciji na domaćem frontu, a kod kuće, da iskoristimo te njegove fudbalske metafore, pa onda ide na gostovanja da projektuje neku drugu sliku“, kaže on za N1.

Govoreći o susretu Vučića sa Putinom, Cvijić ističe da je u pitanju neiskreno prijateljstvo.

„Imamo situaciju gde se Vučić i Putin međusobno koriste. Vučić koristi Putina kao neku vrstu geopolitičkog štita, da može Evropi da pokaže da ima neki manevarski prostor i da pokaže da ima tobož neku alternativu, ali čini se da je to sve manje ubedljivo. A za Putina Vučić je koristan igrač, služi mu za spašavanje obraza na Balkanu. Putin skoro da nema više prijatelja u Evropi. On zna da je to prijateljstvo sa Vučićem neiskreno, da Srbija izvozi oružje Ukrajini, ali to toleriše, zato što može i on svojoj javnosti da pokaže kako neka Srbija tamo ne uvodi sank

Kada je u pitanju Si Đinping, Cvijić je mišljenja da je Vučić njemu drugorazredni partner u globalnom smislu.

„Ja mislim da, bez obzira na to ko je na vlasti u Beogradu, Srbija ne može da se probije u prvi red kineskih partnera. To jednostavno proizilazi iz realnosti situacije, iz globalnih prioriteta Pekinga. Bilo koja vlast u Srbiji bi bila u sličnoj objektivnoj poziciji. Periferan, ali koristan partner. Ali sad, nije toliko situacija bila različita pre 2012. Međutim, Vučić je otišao najdalje u političkom i medijskom kapitalizovanju tog odnosa. A zašto? Opet da bi pokazao domaćoj javnosti i njegovim biračima kako on nije zapadno orijentisan“, kaže Cvijić.

Kada je u pitanju Evropska Unija i stav evropskih zvaničnika prema Vučiću, Cvijić je mišljenja da je on sve više viđen kao deo problema, a ne deo rešenja.

„Evropska Unija tu vrlo dobro zna, dovoljno je da pogledamo njihove izveštaje o stanju demokratije, vladavine prava, slobode medija u Srbiji, pa da to shvatimo. Međutim, Evropa zapravo zavarava samu sebe. Svesna je da u Srbiji nema stvarne demokratije, da je država zarobljena od strane partije na vlasti, ali se nada da će održavanjem neke iluzije o napretku i evropskom putu kupiti vreme i očuvati neki minimum stabilnosti. S jedne strane, oni se zaista plaše potpuno geopolitičkog skretanja Srbije na istok, učešće na paradi u Pekingu upravo služi u tu svrhu. A drugi razlog je potpuno druge prirode - Brisel je ovu godinu najavio kao godinu proširenja i Briselu trebaju uspešne priče na Balkanu, u istočnom partnerstvu“, kaže on.

Dodaje da iako Srbija nije "uspešna priča", bez nje nema uspeha na Balkanu.

„EU je svesna da ova vlast niti želi da ide u EU, niti Srbija ispunjava standarde, ali se pretvara kao da je to tako. Vučićeva Srbija podseća na kuću sa trulim temeljima, trulim krovom, tinja požar unutra, a šta radi EU - farba fasadu umesto da popravi kuću. To je problem, zato što ja mislim da Brisel održava status quo u nedostatku neke političke alternative za njih. EU ne zatvara oči pred alternativom, ali ne pruža ruku. Verovatno će se ona sama izboriti za prostor. Politička alternativa mora sama da se profiliše. To znači da mora da ubedi tu EU i sve, na kraju krajeva, da je u stanju ne samo da demokratskim putem smeni ovu vlast, nego i da vlada posle toga. Znači, potreban je neki jedinstveni front saradnje, i ja mislim da se alternativa negde nazire, svi to vide, ali nisu sigurni da je došao baš taj trenutak, a verovatno ne žele direktno da pomognu“, kaže Cvijić.