Vučić i Hoti sa Trampom: Projekti "teški" 800 miliona evra

Ubrzanje ekonomskog rasta i otvaranje novih radnih mesta biće teme prvog sastanaka Aleksandra Vučića i Avdulaha Hotija u Beloj kući, potvrđeno je  iz Vašingtona. "Politika" je nedavno objavila da će na dnevnom redu zapravo biti veliki infrastrukturni projekti, čija vrednost prelazi nekoliko stotina miliona evra.Sagovornici portala Nova.rs navode da bi Hoti i Vučić mogli da razgovaraju o projektima koji su već najavljeni, a čija realizacija još nije počela.Očekuje se da bi njihovo sprovođenje upravo mogla da ubrza SAD, naročito u vidu pritiska, ali i finansijske pomoći.Izgradnja autoputa Niš - Merdare - PrištinaPočetkom ove godine u Minhenu dogovorena je izgradnja autoputa Beograd - Priština. Tada je Izjavu o nemarama o njegovoj izgradnji u ime Srbije potpisao je Marko Đurić u Minhenu, a potpisivanju su prisustvovali izaslanik američkog predsednika Ričard Grenel i predsednici Srbije i Kosova Aleksandar Vučić i Hašim Tači. Srpska strana ubrzo će krenuti u realizaciju ovog projekta, dok Priština nije mnogo odmakla od početka.Srbija bi do kraja godine trebalo da započne radove na prvoj trasi izgradnje autoputa do Prištine. Reč je o deonici od Niša do Pločnika, koja je duga 33 kilometra, a procena vrednosti radova na izgradnji poluprofila, eksproprijacije i projekta iznosi oko 250 miliona evra.https://www.instagram.com/p/B8ip9CkJvaW/?utm_source=ig_embedZa izgradnju ove deonice Srbija je pozjamicu od Evropske investicione banke u iznosu od 100 miliona evra, a u vidu granta obezbedila je još 40,6 miliona evra. Ranije je najavljeno da će ostatak novca biti obezbeđen iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj.Kako su ranije rekli u Ministarstvu građevinarstva, druga deonica ovog auto puta od Pločnika do Merdara duga je 44 km i u nju će biti uloženo oko 570 miliona evra.Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka kaže da prištinska strana nije ni počela da radi na ovom projektu."Pretpostavljam da će sa američke strane biti pritisaka na Prištinu da krene u njegovu realizaciju. Kod nas je usvojen plan i realizacija na izgradnji prve trase bi trebalo da krene do kraja ove godine", navodi on za Nova.rs.Obnova železničkog saobraćajaNa istom sastanku u Minhenu potpisana je i Izjava o obnovi železničkog saobraćaja i to na deonici od Beograda preko Merdara do Prištine. U pitanju je pruga na trasi: Beograd - Lapovo - Niš- Doljevac - Kuršumlija - Merdare - Priština, u dužini od 388 kilometara.Kada je reč o srpskoj strani, železnički saobraćaj se i sada odvija od Niša do mesta Merdare. Međutim, od Merdara do same administrativne linije pruga je nefunkcionalna, jer je tunel na toj liniji urušen 1999. godine u bombardovanju, a dalje, na teritoriji KiM, u veoma je lošem stanju i u toku su rekonstrukcije.Srpski zvaničnici do sada nisu govorili da li će u železničku infrastrukturu na pomenutoj deonici ulagati dodatni novac, a nepoznato je i kako će Priština finansirati radove. Očekuje se da će finansijsku pomoć, ukoliko bude bilo potrebe, obezbediti SAD.

Nema podataka kolika je procenjena vrednost radova i način na koji će se oni finansirati."Samo deminiranje tunela u mestu Merdare košta nekoliko stotina hiljada evra, ali izgradnja pruge može koštati i više od 100 miliona evra", navodi Dušan Janjić, predsednik Foruma za međuetničke odnose.Obnova avio linije Beograd - PrištinaDogovor o obnovi avio linije Beograd Priština, posle 20 godina pauze, zapravo je prvi koji je napravljen uz posredovanje Ričarda Grenela. Pismo o namerama potpisano je u američkoj ambasadi u Berlinu, gde je osim Grenela bio prisutan američki savetnika za nacionalnu bezbednost Robert O'Brajen.U ime Srbije taj dokument potpisao je Milun Trivunac, državni sekretar u Ministarstvu privrede.https://twitter.com/JulianRoepcke/status/1219203686280450048?s=20Dogovoreno je da na relaciji Beogard-Priština lete avioni Lufthanzinog prevoznika Eurovings, čiji je predstavnik rekao da će letovi biti obnovljeni pošto Srbija i Kosovo otklone preostale prepreke.Jedna od prepreka bile su takse na uvoz robe iz centralne Srbije, koje je Priština u međuvremenu ukinula. Takođe, kosovske vlasti bi trebalo sa NATO da potpišu sporazum u okviru normalizacije vazdušnog prostora, jer je prema Vojno-tehničkom sporazumu iz 1999. godine, odgovornost za vazdušni prostor Kosova preuzela Alijansa, odnosno Kfor. Ona bi trebalo da bude preneta na lokalne vlasti."Verovatno je sve usporila pandemija. Budući da bi avioprevoznik trebalo da bude Lufthanza, realizacija ovog projekta trebalo bi da počne kada se uspostavi saobraćaj sa Nemačkom", kaže Janjić.Pojedini‌ ‌mediji‌ ‌su‌ ‌objavili‌ ‌da‌ ‌bi‌ ‌4.‌ s‌eptembra‌ ‌u‌ ‌Vašingtonu‌ ‌mogao‌ ‌da‌ ‌bude‌ ‌postignut‌ ‌dogovor‌ ‌koji‌ ‌bi‌ ‌predstavljao‌ ‌korak‌ ‌ka‌ ‌stvaranju‌ ‌ekonomske‌ ‌unije,‌ ‌nalik‌ ‌Šendženu‌ ‌u‌ ‌Kini‌ ‌–‌ ‌ekonomski‌ ‌snažnoj‌ ‌teritoriji‌ ‌sa‌ ‌brojnim‌ ‌kompanijama.‌ ‌Stefan‌ ‌Surlić‌ ‌navodi‌ ‌da‌ ‌o‌ ‌tome‌ ‌nema‌ ‌informacija,‌ ‌te‌ ‌da‌ ‌veruje‌ ‌da‌ ‌će‌ ‌tema‌ ‌biti‌ ‌"mini‌ ‌Šengen".‌ ‌‌"Ono‌ ‌što‌ ‌Kosovo‌ ‌želi‌ ‌da‌ ‌izbegne,‌ ‌a‌ ‌o‌ ‌čemu‌ ‌će‌ ‌se‌ ‌pričati‌ ‌na‌ ‌ovom‌ ‌sastanku,‌ ‌je‌ ‌da‌ ‌bude‌ ‌spona‌ između‌ ‌Srbije‌ ‌i‌ ‌Albanije,‌ ‌koja‌ ‌ima‌ ‌problem‌ ‌sa‌ ‌projektom‌ 'mini‌ ‌Šengena',‌ ‌jer‌ ‌se‌ ‌tome‌ ‌protive‌ ‌vlasti‌ ‌u‌ ‌Prištini.‌ ‌Kosovo‌ ‌bi‌ ‌trebalo‌ ‌da‌ ‌bude‌ ‌siguran‌ ‌tranzit‌ ‌za‌ ‌srpsku‌ ‌i‌ ‌albansku‌ ‌privredu",‌ ‌kaže on.‌ ‌