"Ja sam neuronaučnik i ovih 6 stvari redovno radim da održim mozak u formi"

Aleks Korb, dr nauka, neuronaučnik, profesor na UCLA i kouč za rad na načinu razmišljanja, za sajt CNBC je objasnio šta redovno radi kako bi održao mozak u formi.

Njegov tekst prenosimo u celosti.

„Kao neuronaučnik, ne pridržavam se stroge dnevne rutine. Pokušaj da svoj stvarni život ugurate u krutu strukturu može da stvori nepotreban stres i potkopa ono što pokušavate da postignete.

Umesto toga, fokusiram se na nekoliko ključnih oblasti kako bih bio siguran da moj mozak dobija ono što mu je potrebno da funkcioniše najbolje moguće, bez sagorevanja. Evo kako.

Fokusiram se na redovno kretanje, a ne na intenzivan trening

Fizička aktivnost ne mora da bude intenzivna da bi pozitivno uticala na mozak. Ujutru uglavnom uradim oko minut i po joge i 20 sklekova pre doručka. Kada mi je potrebna pauza od posla, prošetam deset minuta.

Kao korisno kretanje računam i aktivnosti poput čišćenja kuhinje, nošenja namirnica ili penjanja uz stepenice. Možda deluje beznačajno, ali istraživanja pokazuju da samo to što cenimo fizičku aktivnost koju već obavljamo može da poboljša zdravlje i sreću.

Koristim aktivnosti u kojima uživam kao gorivo za um, a ne kao nagradu za produktivnost

Svakog dana trudim se da uradim nešto zabavno. Sviram gitaru bez nekog posebnog cilja, čitam ili gledam seriju ili film koji volim.

Kada mogu, trudim se da biram aktivnosti koje su istovremeno prijatne i fizičke, poput piklbola. Ili pretvorim kućne obaveze u igru, na primer tako što gledam koliko dobro mogu da očistim kuhinju za pet minuta.

Aktivnosti u kojima uživamo podstiču motivaciju i centre za nagrađivanje u mozgu, istovremeno smanjujući nivo hormona stresa. Sve to daje vam više energije koju možemo da uložimo u svoje velike ciljeve.

Dajem prednost aktivnostima koje imaju smisla, čak i kada nisu zabavne

Aktivnosti koje imaju smisla podrazumevaju povezivanje vaših postupaka sa idejama, vrednostima ili odnosima koji su veći od vašeg sopstvenog ega. Ne mora sve što ima smisla da bude zabavno, i to je u redu.

Izgradnja kompanije, pisanje knjige ili pomaganje drugima može da bude sporo, frustrirajuće ili neprijatno. Ali takva iskustva vašem mozgu pružaju suštinski važan osećaj svrhe i ispunjenosti. Bez toga je lako izgubiti motivaciju, čak i kada spolja sve deluje uspešno.

Trudim se da neprijatne aktivnosti povežem sa nečim što ima veći smisao u mom životu. Odlazak kod zubara znači da brinem o svom zdravlju kako bih mogao da budem tu za svoju decu. Odgovaranje na mejlove predstavlja posvećenost uspehu mojih klijenata.

Uživam u malim postignućima

Ako želite da pronađete veće zadovoljstvo u životu, nemojte zanemarivati male pobede. Kada se fokusirate samo na konačni rezultat, propuštate ključnu podršku koja je vašem mozgu potrebna da bi ostao motivisan.

Velike ciljeve razlažem na manje delove kako bih zadržao osećaj napretka. Za to često koristim Pomodoro tehniku. Odredim sebi 25 minuta za rad na nekom projektu. Zatim stavim kvačicu kao znak da sam završio tih 25 minuta, bez obzira na to da li je zadatak u potpunosti završen.

Na kraju dana, čak i ako projekat nije gotov, i dalje imam čitav niz završenih stavki sa kvačicama. Male trenutke osećaja postignuća donosi mi i obavljanje kućnih poslova, kao i bilo koja od mojih aktivnosti koje su prijatne ili imaju smisla.

Ne odričem se druženja zarad efikasnosti

Kada život postane užurban, društvene aktivnosti često prve stradaju. Ali mi smo društvena vrsta i naši mozgovi su evoluirali tako da se oslanjamo jedni na druge i povezujemo sa drugima. Čvrsti odnosi pomažu sistemima u mozgu koji su zaduženi za poboljšanje raspoloženja i smanjenje stresa.

Najveća greška koju možete da napravite jeste da zanemarite jednu od najosnovnijih potreba svog mozga. U ovom slučaju, sve što se od vas traži jeste da budete potpuno prisutni sa ljudima do kojih vam je stalo.

Dajem sebi dovoljno vremena za odmor i resetovanje

Ponekad je vašem mozgu jednostavno potrebna pauza. U kulturi koja naglašava neprestanu produktivnost, lako je posmatrati izdvajanje vremena za odmor kao slabost, ali to nije slučaj.

Sportistima su potrebni san i odmor kako bi dostigli svoj puni potencijal. To ne znači da im odmor skreće pažnju odtreninga. Odmor im je potreban da bi pružili svoj maksimum. Isto važi za sve nas.

Ne treba vam strogo strukturisana ili „savršena“ rutina da biste bili uspešni. Samo se fokusirajte na ono što će pomoći vašem mozgu da se svakog dana oseća najbolje moguće.“