U svom poslednjem obraćanju javnosti, predsednik Srbije Aleksandar Vučić optužio je medije da odaju položaje Vojske Srbije. S obzirom na to da bespotrebno podizanje borbene gotovosti i zveckanje oružjem nisu doneli nikakav rezultat, izuzev što su građani bili uznemireni, predsednik je morao da pronađe način da priču skrene u drugi smer - u pravcu onih koje je nazvao "medijskim lokatorima".
Sećate li se priče da vodimo 6-0 u pregovorima s Prištinom? Sećate li se drame u Briselu i valjanja po podu tokom pregovora ? Vučića koji je spremio vojničku pidžamu pred spavanje? A da li se sećate nekog rezultata koji je suštinski doneo boljitak Srbima koji žive na Kosovu?
Kako rezultati na ovom polju nisu dobri, zgodno je pronaći neprijatelja, a nezavisni mediji, koji predstavljaju permanentnu metu predsednika Srbije, idealni su za targetiranje u takvoj situaciji.
Tako je danas, tokom obraćanja javnosti, Vučić je najpre naveo da novinaru N1 francusko-nemački sporazum „izaziva osmeh i podsmeh“, dok njemu izazuva mučninu, da bi potom, pošto mu je naš kolega skrenuo pažnju da to nije tačno, rekao cinično da je „baš srećan ako je tako“…
Očekivano, šef srpske države se nije tu zaustavio, već je nekoliko minuta kasnije nazvao „medijskim lokatorima“ one „koji se osmehuju“ i time direktno ugrozio bezbednost naših kolega. Povod za ovakvu njegovu tvrdnju bila su tekstovi Nova.rs i N1 o artiljeriji koju je Vojska Srbije postavila u blizini Jarinja.
Sad neki lokatori medijski su im govorili: ‘Jao, evo vidite…’ Ovi što vole da se osmehuju, pa misle da sam glup… ‘Evo vidite, 6 haubica smo videli na putu ka Kosovu’. Pa ako ste videli, što to radite? Što to radite? Da odajete pozicije svoje vojske? Nije bilo 6 već 18. Srećom, pa ste videli 6″, rekao je on.
I tako su mediji još jednom obeleženi kao krivici za tešku situaciju u državi i kao izdajnici zemlje, iako niko iz medija i niko od novinara nije imao priliku da odlučuje o tome kako će Srbija pregovarati o Kosovu. Predsednik, s druge strane jeste i zato pogledajmo kako je izgledala njegova kosovska politika u prethodnih 10 godina.
Samo od potpisivanja Briselskog sporazuma 19. aprila 2013. godine do danas, dakle za vreme vlasti Aleksandra Vučića, Priština je dobila svoj pozivni broj, a srpska policija i pravosuđe se integrisali u kosovski sistem. Nedavno smo popustili i po pitanju ličnih karata i registarskih tablica. Ranije je Slobodan Milošević prihvatio povlačenje vojske i policije sa KiM, a za vreme vlasti Borisa Tadića postignuti su dogovori o slobodi kretanja, priznavanju diploma, pečatima, katastrima, matičnim knjigama, ali i administrativnim prelazima i regionalnom predstavljanju.
“Srbi sa severa Kosova doneli su odluku da povuku barikade koje su postavili pre 19 dana u znak protesta zbog hapšenja bivšeg pripadnika Kosovske policije srpske nacionalnosti Dejana Pantića i neosnivanja Zajednice srpskih opština”, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nakon sastanka sa Srbima u kasarni „Stefan Nemanja“ u Raškoj.
Rekao je i da će uklanjanje barikada početi danas u prepodnevnim satima.
“To nije jednostavno i to ne može za dva sata da bude gotovo, da li za 24 ili 48 sati, barikade će biti uklonjene, ali nepoverenje nije uklonjeno“, rekao je Vučić novinarima nakon sastanka, nakon čega se moglo čuti nezadovoljstvo Srba sa KiM, koji smatraju da puštanje Dejana Pantića u kućni pritvor nije dovoljno za povlačenje barikada.
Sličnu situaciju imali smo nedavno i sa registarskim tablicama. Višemesečna agonija izazvana je najavom prištinskih vlasti da će na severu Kosova i Metohije prestati da važe tablice sa srpskim oznakama i da će svi morati da imaju RKS tablice. Završilo se tako što smo se vratili na početak. Svako je zadržao svoje, s malim izmenama. Dogovor postignut u Briselu predviđa da će tablice sa oznakama KM i dalje biti važeće, ali Srbija neće smeti da izdaje nove. Kosovo će, s druge strane, morati da stavi tačku na preregistraciju na RKS tablice. Iako su ovo srpski pregovarači u Briselu predstavili kao pobedu, građani na severu su bili nezadovoljni. Smatrali su da je krajnji dogovor polovičan i da ostavlja čitav niz novih problema…
Takvim se smatra i nedavni sporazum Beograda i Prištine kojim je srpska strana prihvatila da ukine ulazno-izlazna dokumenta za građane sa kosovskim ličnim kartama, kako bi Priština odustala od namere da uvede recipročne mere za one sa srpskim dokumetima.
Kad se podvuče crta, od početka pregovora do danas Priština je dobila gotovo sve, a Beograd ništa. Zajednica srpskih opština, čije je formiranje predviđeno Briselskim sporazumom, i dalje je mrtvo slovo na papiru.
Tehnički dijalog Beograda i Prištine započet je marta 2011. godine u Briselu. Dve delegacije su predvodili zamenica kosovskog premijera Edita Tahiri i politički direktor Ministarstva spoljnih poslova Srbije Borko Stefanović. Prvi sporazum dobili smo 2. jula 2011, u petoj rundi pregovora i to o slobodi kretanja, a koji je podrazumevao prelazak administrativne linije sa ličnom kartom (uz popunjavanje ulazno-izlaznog dokumenata za one sa kosovskim ličnim kartama), prelazak vozila sa tablicama KS, ali bez grba, a postignut je i dogovor o matičnim knjigama.
Zatim su 2. septembra potpisani sporazumi o carinskom pečatu Kosova i katastru. Dogovoreno je da će na pečatu biti natpis Carina Kosova, bez Republika. Tako je ukinut trgovinski embargo, pa smo dobili i slobodno kretanje roba.
U novembru 2011. su beogradska i prištinska delegacija potpisale sporazum o priznavanju diploma, a u decembru je postignut sporazum u vezi sa integrisanim upravljanjem administativim prelazima. Tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić, rekao je da “rešenje nije idealno, ali da čvrsto stoji iza njega“, te da ga razume isključivo kao sporazum o administrativnim prelazima, a nikako kao sporazum o granicama
Dva meseca kasnije stigao je i dogovor o regionalnom predstavljanju Kosova, te smo dobili Kosovo sa zvezdicom uz fusnotu “ovaj natpis ne prejudicira status Kosova i u skladu je sa Rezolucijom 1244 i mišljenjem MSP-a o kosovskoj Deklaraciji o nezavisnosti“.
Ovaj sporazum omogućio je predstavnicima vlasti u Srbiji da nastupaju na međunarodnim skupovima, na kojima se pojavljuje i Kosovo. Prethodno je srpska strana često otkazivala učešće na regionalnim skupovima, kao što je to recimo bilo na skupu o Zapadnom Balkanu, na Brdu kod Kranja marta 2010, kada je predsednik Tadić u poslednjem trenutku odlučio da ne dođe na skup, jer je skupu prisustvovao i tadašnji premijer Kosova Hašim Tači.
Usledilo je parafiranje Briselskog sporazuma 19. aprila 2013. Sporazum su potpisali tadašnji premijeri Srbije i Kosova Ivica Dačić i Hašim Tači.
Dogovoreno je formiranje ZSO (zajednice srpskih opština), integracija policije i pravosuđa u kosovski sistem, kao i raspisivanje lokalnih izbora do kraja 2013. na celoj teritoriji Kosova, dakle i na severu Kosova po kosovskim zakonima.
Obe strane su se ovim sporazumom obavezale da neće jedna drugu blokirati ka njenom putu prema EU. Dogovoren je i deo o telekomunikacijama, koji je podrazumevao da Kosovo dobije svoj pozivni broj, a potpisan je i dogovor o energetici.
Dve godine nakon potpisivanja Briselskog sporazuma usledio je još jedan dogovor u vezi o ZSO. Prema ovom sporazumu ZSO je trebao da ima celokupan nadzor u oblasti obrazovanja, zdravstva, urbanističkog i ruralnog razvoja i ekonomskog razvoja, zatim svog predsednika, potpredsednika, skupštinu, savet, grb i zastavu. Trebalo je i da odlučuje o zdravstvu, školstvu, urbanom i ruralnom planiranju i ekonomskom razvoju. ZSO je i danas ostala na tome, planovima bez sprovođenja, iako postoje uveravanja i Evropske unije i Amerike da će Priština morati da je formira.
Kad je energetika u pitanju poslednji sporazum “Mapa puta” usvojen je pre nekoliko meseci, a mišljenje je da će počekom njegove primene Srbija izgubiti sve ingerencije, uključujući i trafostanicu Valač, jezero i hidrocentralu Gazivode. To nigde eksplicitno ne piše, ali se podrazumeva ako pristajete na to da sve ulazi u jedinstveni sistem energetike Kosova.
Prema Mapi puta predviđeno je da Srbija osnuje kompaniju Elektrosever, koja bi takođe radila unutar kosovskog sistema.
BONUS VIDEO: Korać: Od gubitka rata 1999. nemamo ingerencije na Kosovu i to je realnost
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare