U toku dana dobijena je potvrda da će Aleksandar Vučić biti kandidat za predsednika Srbije. Da li je predsednik uveliko bio u predizbornoj kampanji i jesu li ljudi koji su "napali" pumpe prošle nedelje i opustošili rafove u Lidlu glasači Aleksandra Vučića. O tome šta je za njih istina, kome treba da verujemo, da li ima razloga da pravimo zalihe i da li je moguće zadržati hladnu glavu u "Utisku nedelje" govorili su večeras Zoran Drakulić, predsednik Point grupe, Jelena Žarković, profesorka Ekonomskog fakulteta i Miodrag Zec, profesor ekonomije.
Jelena Žarković ističe da je prošlonedeljna jurnjava za namirnicama, gorivom i devizama bila nepotrebna. Ipak, kako kaže, razume situaciju.
„Mogu da razumem da su ljudi poprilično uznemireni ako uzmemo u obzir atmosferu u Ukrajini i način na koji mediji podgrevaju atmosferu. Mislim da ljudi jesu uznemireni a onda to svako manifestuje na različit način“.
Zoran Drakulić složio se sa profesorkom, rekavši da je histerija viđena zadnjih dana – nepotrebna.
„Nije trebalo da se izlazi sa tim da mi punimo rezerve. Jer čim punite rezerve, narod očekuje da se nešto desi i to je razlog za uznemirenje. Nema potrebe da se kupuju namirnice i povlači keš. Imamo dovoljno i derivata i hrane, pogotovo o hrani ne treba da brinemo. Što se tiče brašna, šećera, to je nešto što mi proizvodimo i čega imamo. Što se tiče nestašica – u ovom trenutku nema brige. Da li će se za mesec dana promeniti situacija, to ostaje da vidimo. Situacija može da se promeni, imamo rat. O bazičnoj hrani nema potrebe da brinemo. Ono što nam je bitno da preživimo, toga ima“, istakao je Drakulić.
Profesor Zec navodi i da je pitanje nabavke zaliha – kulturološko pitanje.
„Postoji percepcija jednog opšteg nepoverenja. To je kulturološko pitanje, pitanje poverenja. Jedno pitanje je gurnuto u zapećak a o njemu se ne diskutuje – šta su robne rezerve, čemu one služe, kad se pune, koliko se pune. Rezerve se ne kupuju danas, trebalo je da postoje ranije. Nema tih rezervi koje mogu izdržati više od tri-četiri meseca a ljudi će kupiti veliku količinu stvari koje će im propasti. Društvo ne sme da ide u kampanje te vrste u koje mi često idemo. Treba ispitati zašto je nastao stampedo“, rekao je profesor Zec i zapitao se da li je i Si Đinping govorio koliko Kina ima graška.
Profesorka Žarković istakla je da su se „vremena promenila“.
„Ovo će biti velika energetska kriza. Odjednom vidimo kako Nemačka govori o tome kako se vraća na ugalj i kako će da poveća svoj vojni budžet. Takve stvari su bile nezamislive pre samo jedanaest dana“.
Zoran Drakulić problem vidi u neusklađenosti srpskih zakona sa zakonima Evropske unije.
„Udar koji smo imali je nešto što nismo videli odavno. Ovo će dovesti do konačnog povećanja cena. Mi nismo uskladili rezerve shodno zakonima EU. Naše rezerve su male. Kažu da imamo derivate za skoro dva meseca ali ja u to ne verujem. Šteta što se nismo uskladili sa EU, jer EU nalaže zemljama da izgrade kapacitete kako bi imale nafte za 90-180 dana funkcionisanja države“, rekao je Drakulić i dodao da Srbija ima rezerve gasa za samo 10-15 dana.
Ipak, tvrdi da je sa hranom situacija nešto drugačija.
„Srećom, hrane imamo ali cena hrane će sigurno da skače. Cene su otišle na gore. Nama je cena na domaćem tržištu pšenice skočila 30-35 dinara a to će sigurno uticati na cenu brašna. Građani ne treba da brinu. Za sad.“
Profesor Zec se nadovezao ističući da je problem neodlučnost Srbije.
„Mi smo daleko od toga da ćemo najgore proći. Najgore će proći Ukrajina, zatim Rusija. I Nemačka će loše proći. Nama je uvek isto. Problem je što Srbija još uvek nije razjasnila kojim smerom ide. Čas smo za Istok, čas smo za Zapad, čas prema Kini, nekad prema Africi. Mi ne znamo kojem svetu pripadamo. Srce mnogih od nas okrenuto je prema Istoku ali nam je novčanik za Zapad. Mi volimo Ruse ali volimo i bemve“, rekao je Zec i dodao:
„Dva su problema sa novcem – jedan je da se povlače devize iz banaka i to je opasno. Drugi je da narod juriša na evre. Država štampa novac i ona može na to da utiče“.
Žarković navodi da je kriza u Ukrajini pogodila ceo svet.
„Mi ćemo podneti veći deo ove krize koja je i evropska i globalna. Kada pogledate u strukturi dohotka našeg stanovništva, najviše učestvuju izdaci za hranu i energente. Kod nas je to oko 40 odsto a kod razvijenijih zemalja oko 25 odsto. Tako da ćemo mi biti ti koji su najveći gubitnici u svemu ovome“, rekla je profesorka.
Drakulić se dotakao i uticaja krize u Ukrajini na prehrambenu industriju.
„Realno je da Srbija pravi od 200 do 300 milijardi. Samo pogledajte šta Holandija radi u poljoprivredi a ima manje zemlje od nas. Imamo milion hektara zemlje koja se ne obrađuje. Ovaj rat u Ukrajini više će da pogodi industriju hrane nego energetika. Rusija i Ukrajina su 35 odsto svetskog izvoza žita. Osamnaest odsto kukuruza proizvodi Ukrajina.“
Profesor Zec smatra da se aktuelna kriza neće odraziti povoljno na Evropu.
„Ovo je geostrateško rekomponovanje sveta gde Evropa pokazuje da postaje nebitan kontinent. Evropa ulazi u nešto što ima svoju štetu. Svet je postao predmet ogromne manipulacije. Evropska birokratija ne zna šta će a naša industrija je vezana za Zapad i ona će pasti nevezano za situaciju. Mi smo mogli taj deo proizvodnje gde smo superiorni, da iskoristimo, a nismo to uradili“, rekao je Zec.
BONUS VIDEO: Utisak nedelje: Ljubinka Milinčić, Ivo Visković i Milan St Protić
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare