Poslanici Evropskog parlamenta na današnjoj plenarnoj sednici diskutovali su o predlogu hitne rezolucije o Srbiji, u kojoj se se poseban akcenat stavlja na prinudni rad zaposlenih radnika iz Vijetnama u kineskoj fabrici Linglong, nasilju koje je viđeno tokom nedavnih ekoloških protesta, problemima sa korupcijom i vladavinom prava, kao i na napadima na medije i predstavnike opozicije.
Jedan od predlagača rezolucije Klemen Grošelj, poslanik iz redova liberala (Renew Europe/Obnovimo Evropu) objasnio je da ona nije uperena protiv Srbije i njenih građana, već predstavlja upozorenje srpskoj vlasti.
Prema njegovim rečima poslednji događaji u Srbiji su neprihvatljivi za zemlju kandidata za članstvo u EU.
“Srbija se sprema za ulazak u Evropsku uniju, a huligani su napali demonstrante, što jasno pokazuje da Vlada Srbije ima poteškoće u primeni prava kao što je pravo na miran protest”, rekao je Grošelj.
On je dodao da vlasti u Srbiji moraju obećanja i da sprovode, ne samo da ih daju na papiru, prenosi portal EWB.
Tonino Picula, poslanik Socijalista i demokrata (S&D) objasnio je da nije često da Evropski parlament ima na dnevnom redu hitan slučaj kršenja ljudskih prava u nekoj zemlji kandidatu za ulazak u EU, kao i da je u Srbiji često primećen slučaj da strana ulaganja nisu u skladu sa standardima Unije.
“Klaster 4 je nedavno otvoren, a ipak vidimo da je Vlada trebalo da usvoji zakon koji bi naneo štetu životnoj sredini”, naglasio je Picula.
Mirjam Leksman iz redova Evropske narodne partije (EPP) izjavila je da je izgradnja fabrike guma Linglong simbol rastućeg uticaja Kine u region Zapadnog Balkana.
Kako je istakla, nedavni protesti pokazuju da građani Srbije brinu o svojoj zemlji i zaštiti životne sredine. Leksman je pozdravila odluku Vlade Srbije da povuče dva sporna zakona o ekosproprijaciji i referendumu i pozvala da se ispita položaj radnika u Linglongu.
Poslanica iz redova Zelenih Viola fon Kramon izjavila je da je Srbija zarobljena država sa veoma niskim reformskim iskustvom, ali da to nije novost.
“Ono što je novo je način na koji se vijetnamski radnici tretiraju u Srbiji. To je ono što mi zovemo modernim ropstvom, nema vode, hrane i grejanja. Da li je ovo slika koju EU želi da pošalje svetu?”, izjavila je ona.
Ona je spomenula i nedavne proteste i ocenila da Vlada Srbije i Rio Tinto čuvaju prikrivaju od javnosti stvari u vezi sa iskopavanjem litijuma u Loznici.
“Građani se s pravom brinu. Protesti su podjednako protiv rasprostranjene korupcije, netransparentnosti, ne samo životne sredine. Umesto otvaranja klastera, treba da podržimo demokratske, proevropske glasove u zemlji”, rekla je fon Kramon.
Da je Bor u Srbiji umesto “puta svile” postao “put srama” smatra poslanica Evropskog parlamenta Natali Luazo.
“Kina ne eksploatiše samo bakar, već i ljude. Za one koji istražuju kineska ulaganja se kaže da idu protiv interesa zemlje. Ali kakav je interes kada radnici rade za male plate, a Huavei ima hiljade kamera za prepoznavanje lica u Beogradu”, izjavila je poslanica iz grupe Obnovimo Evropu.
Prema njenim rečima, nema sumnje da bi Evropske unija trebalo da bude prisutnija u regionu Zapadnog Balkana.
Janez Lenarčič, evropski komesar za krizni menadžment, izjavio je da pozdravlja otvaranje Klastera 4 sa Srbijom, ali da je očigledno da još puno toga treba da se uradi u oblasti zaštite životne sredine i vladavine prava.
“EU očekuje da se domaće zakonodavstvo i relevantne međunarodne obaveze o pravima radnika u potpunosti primenjuju u Srbiji.
Nastavićemo da pratimo istragu u vezi sa situacijom u Linglongu”, rekao je on.
Komentarišući ekološke proteste u Srbiji, Lenarčić je izjavio da je sloboda okupljanja osnovno pravo i da je policija dužna da to pravo štiti.
“Nasilje nad mirnim demonstrantima je potpuno neprihvatljivo”, izavio je Lenarčič.
BONUS VIDEO: Vučić tvrdi da su batinaši s protesta koristili gumene čekiće
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare