Tramp uvodi sankcije korumpiranim političarima: Hoće li na tom spisku biti i ministri koji su učestvovali u aferi Generalštab

Oba doma Kongresa SAD usvojila su obiman Zakon o autorizaciji nacionalne odbrane (NDAA), a u delu ovog zakona posebno se pominje Srbija. Navodi se i da je stanje demokratije u zemlji zabrinjavajuće i da su uslovi za održavanje izbora nepravedni.

U Zakonu, čiji se delovi odnose na Zapadni Balkan i Srbiju, kao zabrinjavajuće su ocenjene i optužbe zvaničnika Srbije da mirni demonstranti, opozicione stranke i civilno društvo "pokušavaju da destabiliziju vladu".

Srbija - jedina zemlja regiona koja se eksplicitno analizira

U odeljku NDAA pod nazivom "Zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana", Srbija je jedina zemlja regiona u kojoj se stanje eksplicitno analizira. Tako je napravljen osvrt i na parlamentarne izbore, održane pre dve godine.

"Parlamentarni i lokalni izbori održani u Srbiji 17. decembra 2023. i njihove neposredne posledice razlog su za duboku zabrinutost za stanje srpske demokratije, između ostalog i zbog konačnog izveštaja Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR)", piše u tom aktu.

Dodaje se da je posmatračka misija ODIHR utvrdila da su izborni uslovi 2023. bili nepravedni, da je otkrila "brojne proceduralne nedostatke, uključujući nedoslednu primenu zaštitnih mera tokom glasanja i brojanja glasova, česte slučajeve preopterećenosti biračkih mesta, povrede tajnosti glasanja i brojne slučajeve grupnog glasanja" i da je istakla da glasanje "mora da se ponovi" na određenim biračkim mestima.

Navodi se i da korupcija, uključujući onu među ključnim političkim liderima, nastavlja da guši Zapadni Balkan i da predstavlja jednu od najvećih prepreka daljem ekonomskom i političkom razvoju u regionu.

Pojedinci na udaru sankcija

Poseban odeljak Zakona odnosi se na sankcije prema zemljama Zapadnog Balkana i on propisuje da predsednik SAD uvodi sankcije "svakom stranom licu za koje se utvrdi da je uključeno ili da je pokušalo da se uključi u korupciju povezanu sa Zapadnim Balkanom", najkasnije 90 dana od dana stupanja na snagu Zakona.

To se odnosi i na "korupciju od strane ili u ime neke vlade na Zapadnom Balkanu, ili sadašnjeg ili bivšeg državnog zvaničnika na Zapadnom Balkanu".

Sankcije su predviđene i za pojedince i politike "koje ugrožavaju mir, bezbednost, stabilnost ili teritorijalni integritet bilo kog područja ili države na Zapadnom Balkanu", zatim za osobe "koje podrivaju demokratske procese ili institucije", i za ozbiljna kršenja ljudskih prava.

Autor Predloga zakona o Zapadnom Balkanu, demokratski kongresmen iz Masačusetsa Vilijam Kiting, u razgovoru za Insajder kaže da je usvajanje zakona dokaz da je Balkan i dalje na američkom radaru.

“Važna poruka je da je Amerika i dalje zainteresovana za Zapadni Balkan. Ja se već godinama unazad bavim regionom i uvek sam ga smatrao područjem koje je važno za nas. Ljudi treba da znaju da i u ovoj vladi SAD postoje ljudi koji Balkan vide kao prioritet”, kaže Kiting.

Tzv. američki Zakon o Zapadnom Balkanu stiže u trenutku kada je kompanija u vlasništvu Džerarda Kušnera, zeta američkog predsednika Donalda Trampa, objavila da se povlači iz projekta Generalštab, na čijim je temeljima bila planirana izgradnja luksuznog kompleksa.

„Pošto značajni projekti treba da ujedinjuju, a ne da dele, i iz poštovanja prema narodu Srbije i gradu Beogradu, povlačimo našu prijavu i povlačimo se u ovom trenutku“, rekao je portparol Kušnerove privatne investicione firme "Affinity Partners".

Upravo Generalštab preti da postane jedna od najvećih korupcionaških afera Srpske napredne stranke, imajući u vidu da su u nju uključeni visoki funkcioneri ove partije.

Tako se Kušner iz projekta povukao u istom danu kada je Javno tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo optužni predlog protiv ministra kulture Nikole Selakovića, sekretarke Ministarstva kulture Slavice Jelače , v.d. direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Gorana Vasića i v.d.direktora Zavoda za zaštitu spomenka kulture grada Beograda Aleksandra Ivanovića, a u vezi sa nezakonitostima prilikom skidanja svojstva kulturnog dobra nad zgradama „Generalštaba“.

Osumnjičenima se na teret stavlja zloupotreba službenog položaja i falsifikovanje.

Dok mu se protiv ministra u Vladi vodi postupak za dva krivična dela, premijer Srbije Đuro Macut nastavlja svoj zimski san na ustavno najvišoj funkciji u zemlji, ne preduzimajući nikakve mere.

O moralnoj ostavci ministra Selakovića tek nema reči, imajući u vidu da u svojim javnim nastupima konstantno targetira tužilaštvo koje protiv njega vodi postupak.

A "šlag na tortu" je predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji najavljuje krivične prijave kao kontrameru za gonjenjenje njegovog funkcionera.

Vučić je dodao da bi voleo da njega gone u slučaju Generalštaba.

„Voleo bih da me gone za Generalštab, jer je to važan projekat za celu Srbiju, izuzetan projekat. Ja sam to želeo čim sam došao u Ministarstvo odbrane, a onda i kao predsednik Vlade 2016. godine. Mi imamo objekat koji je jedan od najružnijih bio u Srbiji, napravljen od komunističkog progonitelja slobodnih ljudi i slobodnih misli, i koji nikad nije bio pod zaštitom države“, rekao je pa dodao:

Potpredsednik Srbija centra (SRCE) i bivši šef Misije Srbije u EU prof. dr Duško Lopandić kaže za Novu da je najavljeni zakon važan element koji će uticati na odnose Srbije i SAD, koji su i sada daleko od dobrih.

"Neobično je šokantno i razočaravjuće koliko je vlast bila neuspešna najavljujući dobre odnose sa Trampom, uz prisustvo Marka Đurića u Americi. Podsetiću i na carine koje su SAD uvele Srbiji od 35 ofsto, potom Vučićev fijasko na Floridi, sankcije NIS-a i ovo oko Generalštaba, dakle cela serija neuspeha na koje može uticati i najava zabrane izvoza guma", kaže Lopandić.

Dodaje da je najavljeni zakon iz njegovog ugla dobra stvar, jer govori o problemima koji se pojavljuju na Balkanu.

"To su, uostalom, problemi na koje okazuje i ovdašnja javnost. Ja sam deo stranke SRCE i mi podržavamo mere i sankcije koje bi Evropska unija ili Amerika uvele prema okruženju srpskog predsednika. Znamo već da je Vulin dobiio sankcije. Svakodnevno gledamo proces urušavanja legitimiteta ove vlasti i ovde se na radi samo o Americi", kaže sagovornik Nove.

Navodi da zakon koji će Tramp potpisati obavezuje sve službe i da podstiče administraciju da se aktivnije uključi u ona pitanje koja pogađuju ovo društvo.

Spoljnopolitički komentator Boško Jakšić izjavio je da je Zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana koji je usvojen u Predstavničkom domu kongresa Sjedinjenih Američkih Država (SAD) znatno oštriji prema Srbiji nego sve dosadašnje rezolucije i izveštaji Evropskog parlamenta i Evropske komisije.

Jakšić je agenciji kazao da je došlo vreme za "naplatu svih gafova" koje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić napravio prema administraciji američkog predsednika Donalda Trampa, i da će uskoro biti saopštena prva imena iz vrha srpske vlasti kojima će SAD zavesti sankcije.

"Počev od kratkovide, ali provokativne uplate dva miliona dolara u Fondaciju Bila Klintona uoči američkih predsedničkih izbora 2016. godine, pa do pokušaja upada na Republikansku konvenciju u maju ove godine na Floridi. Tramp je poznat po tome da sve pamti i da vodi osvetničku politiku. To što je Srbija jedina zemlja u regionu koju Zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana eksplicitno i veoma kritički analizira, trebalo bi da bude uznemiravajuća poruka za režim u Beogradu i Vučića lično", ocenio je Jakšić za Betu.