2
Bivši predsednik Srbije i lider SDS Boris Tadić je izjavio, u specijalnoj emisiji N1 Sarajevo, da postoji velika razlika između Srbije u njegovom mandatu i Srbije u mandatu aktuelnog predsednika Aleksadra Vučića. On smatra da se Vučić "nije fundamentalno promenio" od devedesetih, već da se promenila samo njegova retorika i ono što je korisno za njega.
Tadić je, u emisiji u kojoj je tema bila govor mržnje u javnom prostoru u čitavom regionu, rekao da je u njegovom mandatu Srbija, sarađujući s Haškim tribunalom, zapravo poštovala svoje zakone i zakon o saradnji sa tribunalom, koji je istovremeno bio i međunarodni zakon. Smatra da je doprineo ideji pomirenja, podsećajući da se izvinio. Dodao je da je deo te ideje pomirenja bila i saradnja sa Hagom, hapšenje svih optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti (Radovana Karadžića, Ratka Mladića). Kaže da bi ponovio to isto – da bi poštovao zakon, pogotovo što je, kako kaže, njegovo uverenje bilo da se Mladić i Karadžić i drugi optuženi nađu u Tribunalu i da se tamo raspravlja pitanje njihove krivice ili nevinosti. Osuda u Haškom tribunalu lišava odgovornosti Srbiju i prebacuje je na pojedince, istakao je Tadić, dodajući: „Ali ne može Vučić da izađe iz svojih horizonata“.
Osvrnuo se i na aktuelnu vlast, a upitan koliko je drugačija Srbija „u njegovo vreme“ u odnosu na Srbiju danas, kaže da je velika razlika, jer Srbiju danas vode ljudi koji su bili zagovornici ratne opcije, a sada su zagovornici proevropske opcije koja je za njih, do samo neku godinu pre nego što su došli na vlast, bila „crni đavo“ i nešto najgore na svetu.
„Ja sam uvek pripadao ideji mira, protivnika rata, nikada nisam pripadao ideji odricanja vlastitog identiteta… Rastao sam na evropskoj ideji, na ideji antinacionalizma, to je bilo pitanje mog vaspitanja koje ponesete iz kuće i taj vrednosni sistem je postao sastavni deo moje politike. Sastavni deo vaspitanja ovih ljudi, koji vode danas Srbiju, je očigledno sasvim drugačiji. I (Aleksandar) Vučić je zbog toga, u svojoj pređašnjoj političkoj karijeri, rekao „100 muslimana za jednog Srbina“ i to nije slučajno… Meni to nikada ne bi palo na pamet da kažem, već nešto sasvim drugo – da se izbegne rat. Zato je Srbija danas drugačija“, ocenjuje.
Kaže da su sada na vlasti u Srbiji nosioci politike devedesetih i zato imamo reakcije kakve imamo na događaje u okruženju.
„Oni su se formalno-jezički vratili, ali se nisu misaono vratili, ostale su te misli u njihovim glavama. Kada biste Vučića probudili u pola noći i pitali šta misli o tome i tome – Srebrenici, ratu, opsadi Sarajeva, kada je bio jako ponosan što sa Šešeljem obilazi opsednuto Sarajevo i hvali se infantilno i diči se nekom svojom snagom, što je ispod svakog dostojanstva – on bi ponovo tim emocijama odreagovao, on bi najverovatnije istim emocijama krenuo. Nije se fundamentalno promenio, promenila se retorika i ono šta je korisno za njega. Vučić bi da je na vlasti i da je istorijska ličnost, što je za mene infantilno… Ja se plašim ljudi koji žele da budu istorijske ličnosti“, rekao je Tadić.
Kaže i da su građani svih zemalja bivše SFRJ koji su glasali za šovinističke politike, a ne za građansku opciju Ante Markovića, takođe odgovorni, a ne samo političari i rukovodstva.
Upitan da li institucije rade dobro svoj posao, kad su u pitanju pretnje kojima je bio izložen u javnom prostoru i na društvenim mrežama, kaže da su nekada radile dobro svoj posao, ali nekada ne tako dobro. Navodi da su mu pretili i da je plaćao i političku cenu zbog svojih izvinjenja zbog ratnih zločina koje su počinili Srbi. Podsetio je da su pretnjama izloženi i drugi – navodeći primer napada na Vladimira Kostića, predsednika SANU, zbog svog stava o Kosovu.
„Imate političku strukturu i stranke koje su tradicionalni huškači, napadači, nositelji ideje agresije, koje unose ideje pretnje i onda institucije nekada kleknu pred tim strankama, možda nekad plašeći se“, ocenio.
BONUS VIDEO: Incident u Hagu, na suđenju Ratku Mladiću
