Promocijom "srpskog sveta" Aleksandar Vulin pokušava da Putinovu ideju o "ruskom svetu" presadi u Srbiju i region, iako se ona ne razlikuje od one iz devetesetih o "velikoj Srbiji", izjavio je u intervjuu FoNetu predsednik Saveta za strateške politike Dragan Šutanovac i upozorio da to nije bezopasno.
On je za FoNet upozorio da se takvim porukama uznemiravaju javno mnenje i političari, ne samo u regionu, već mnogo dalje, ali i ugrožavaju Srbi koji žive u susednim zemljama.
Istovremeno, daje se lažna nada nacionalistima „koji maštaju o objedinjavanju srpskog sveta u okviru jedne granice, što je bila najpogubnija ideja savremene Srbije“, ocenio je Šutanovac.
Ukazujući da rad na homogenizaciji biračkog tela nije bezopasan, on je podsetio da je i pre ratova devedesetih sve počelo „lagano“, od Memoranduma SANU i poziva Srbima u rasejanju, „da bi se stiglo do ideje novih granica, pa posle i ratova“.
To što govori Vulin ne treba uzimati neozbiljno. Iako ne postoje kapaciteti za vojne sukobe, postoje za izazivanje problema, pre svega ljudima koji žive van granica Srbije, a kojima „matica šalje poruku da treba da nađu način da se odvoje od zemlje u kojoj žive“, objasnio je Šutanovac.
Pored „uznemirene i očekivane reakcije regiona“ na ideje o „srpskom svetu“, on je kao deprimirajući označio nedostatak reakcija iz Srbije, naročito od opozicije.
Sem nekoliko partija koje su ukazale na pogubnost takve politike, opozicija kao da se stidi da se konkretno izjasni o takvim stvarima, obrazložio je Šutanovac.
Smatra da Aleksandar Vučić „ne bi izabrao Vulina da bude glasnogovornik njegove politike“, jer je, „šta god da ovaj kaže, osuđeno na propast“, već da ministar policije koristi poziciju, „koju je stekao lojalnošću prema šefu, da priča ono što misli da je potrebno“.
S druge strane, mada se to ne promoviše, Srbija održava vojne vežbe sa NATO savezom, kao što i policija, u Vulinovom mandatu, vrlo blisko sararađuje sa SAD, na šta je proteklih dana ukazao i sam američki ambasador, primetio je Šutanovac.
On je podsetio i na nedavnu uredbu američkog predsednika, koja sadrži deo o Zapadnom Balkanu, što je protumačio kao poruku vlastima u Srbiji da će bilo kakav pokušaj destabilizacije susednih država voditi ka sankcijama usmerenim na pojedince.
Na osnovu te uredbe već su sankcionisana neka „lica iz Bugarske i Albanije“, podsetio je Šutanovac i procenio da „Vulin nije daleko od toga da dobije žuti, a možda i crveni karton“, jer to što radi iskače iz normalnog ponašanja.
Kako je precizirao, „nije nemoguće da se u nekim analitičkim krugovima Stejt departmenta već analizira da li njegove izjave ugrožavaju bezbednost ili su samo populističke“.
Upitan o nedavnom pozivu Danijela Servera da EU, NATO i SAD postanu realni i Beogradu pošalju signal kojim će se susedi Srbije zaštititi od nesusedskog ponašanja, Šutanovac je odgovorio „da je reč o dosta snažnoj poruci u kojoj je akcenat na NATO“.
On, međutim, ne misli da Srbija ima kapacitet da bilo koga teritorijalno ugrozi i konstatuje da „ljudi na vlasti, šta god o njima mislili, nemaju krajnji cilj da vode ratove“.
Stabilnost u velikoj meri zavisi od članstva u kolektivnom sistemu bezbednosti, istakao je Šutanovac i predočio da je Srbija izolovana i da ima puno problema.
Prema njegovom uverenju, „naši bratski prijatelji sa Istoka nas koriste kao kamen u cipeli u odnosu na Zapad i u tim odnosima mi smo često proizvođači problema, a ne deo rešenja“.
„Mi se tome ne opiremo mnogo“, rekao je Šutanovac, pominjući primer nedavne ratifikacije sporazuma sa Evroazijskom unijom, koji je „bez sadržaja“, ali služi i da Moskva drži „Srbe podgrejanim kako bi nervirali čak i Danijela Srevera“.
Problem u odnosima sa SAD, kako je protumačio, jeste i taj što se „naši predsednici i premijeri decenijama unazad viđaju sa Putinom lično, a odnose sa Amerikom grade pomoćnici državnih sekretara“.
„Srbija nema pravog saveznika, nismo se opredelili ko je naš saveznik i tako šaramo decenijama, za šta smo sami krivi“, ukazao je Šutanovac i ocenio da nam Moskva nije „pravi saveznik“.
„Jer da jeste, ne bi davala novac pojedinim oficirima vojske Srbije koji su im uzvraćali informacijama, što je prošlo kao da se ništa nije desilo“, ilustrovao je on i dodao da smo, na zahtev Moskve, praveći sebi problem, poslali diplomatskog predstavnika u Damask.
Šutanovac je saglasan da je Kosovo u potki svega toga, ali navodi da je, „na žalost, tu priču slušao još kada se NIS prodavao Rusima“.
Tvrdi da je tada u Vladi „sugerisao“ da je bolje da NIS poklonimo, ako će da nam sačuva Kosovo, umesto da ga „jeftino prodamo i još jeftinije izgubimo mogućnost da imamo naše Kosovo“.
Upitan o bezbednosti i stabilnosti Srbije i regiona, u svetlu delovanja organizovanog kriminala i grupe Veljka Belivuka, on je ocenio da je tu reč o „prekograničnom kriminalu i delu hobotnice čije razmere ne može da sagleda“.
Pitanje je i da li Srbija sama može da stigne do samog vrha te organizacije, rekao je Šutanovac, koji tvrdi da dešifrovanje i razbijanje sistema SKAJ, kako bi se došlo do razgovora članova kriminalne grupe, Srbija nije mogla da uradi bez pomoći partnera sa Zapada.
Kada ambasador Godfri kaže da je izuzetna saradnja policija Amerike i Srbije, nije nemoguće da misli upravo na taj deo saradnje, „jer su nam oni pomogli da razrešimo razne probleme po pitanju ove pohapšene kriminalne grupe“, naglasio je Šutanovac.
Osvrćući se na domaću političku scenu, on je rekao da je „kriza odnosa unutar vladajuće stranke i Vlade ozbiljna“, ali da ne može da proceni „njene razmere“.
Nema sumnje da postoji veza kriminalaca sa delom državnog aparata, jer je to aksiom delovanja organizovanog kriminala, ali bi izjave osumnjičenih i uhapšenih trebalo uzeti sa rezervom i sačekati rasplet i istinu, ako je ikada bude bilo, zaključio je Šutanovac.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare