Što režim dublje pada, on postaje agresivniji: Na policijskim cokulama koje gaze mlade ljude nalazi se lik Aleksandra Vučića

Decentralizovane blokade i barikade su širom Srbije, a policija ipak samo mestimično ostaje pri svojim nadležnostima, a prekomerna sila postaje sve češća. Svakog jutra stiže izveštaj o broju privedenih, legitimisanih, a društvenim mrežama sve učestalije se šire uznemirujući snimci.

Istovremeno, zahtev za vanredne parlamentarne izbore sve jače “pumpa” pritisak javnosti na vlast. Studenti i građani su nakon velikog protesta 28. juna ušli u sukob sa policijskim službenicima, a jedan deo građanstva je potom i uhapšen. Zahtev za oslobađanje pritvorenih studenata i građana je prešao u novi oblik građanske neposlušnosti, blokada saobraćajnica. Ubrzo su došli policijski službenici, žandarmerija, kao i navodni policijski službenici, bez znački i obeležja da “čuvaju” peškačke prelaze, ali i da hapse i kažnjavaju one koji ih previše puta prelaze.

Kad (ne)nadležna institucija "pendreči"

Ipak, to nije suština priče. Suština priče je da režim već skoro dva meseca ne može ili ne želi da odgovori na studentski zahtev za raspisivanje vanrednih izbora. Sve to pod izgovorom predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će ih raspisati onda “kada nadležna institucija to odluči”. Ipak, neka (ne)nadležna institucija je odlučila da "pendreči" i kažnjava studente i građane zbog mirnih demonstracija. Da je to “prirodna reakcija” autoritarnih režima govori sagovornik Nove istoričar Milivoj Bešlin.

“Poslednji ili terminalni stadijum jednog odlazećeg i korumpiranog režima koji je izgubio svaku meru, kome je jedino od argumenata ostala gola sila. Odnosno, korišćenje uglavnom ljudi iz kriminalnih struktura za prebijanje i hapšenje mirnih građana. Ono što moramo imati u vidu je da svi oni koji učestvuju i koju imaju neku vrstu odgovornosti za ovaj teror nad građanima će jednog dana za ovo odgovarati, jer ovo zaista ne može proći nekažnjeno”, objašnjava Bešlin.

Iako su ovakve odluke i naredbe policije u sivoj zoni legalnosti, prema docentu Fakulteta političkih nauka, Marku Vujiću, moralni kredibilitet iza njih je jasan. On objašnjava da je fizička sila posledica manjka argumenata vlasti pri pitanju raspisivanja izbora. Vujić za Novu kaže da “stoga policijska i parapolicijska represija nedvosmisleno pokazuje nemoć režima da na bilo koji drugi način do golom silom reši sada već očiglednu duboku društvenu krizu.”

“Navedeno ukazuje da vlast dobrano gubi legitimitet, jer ne vrši svoje osnovne funkcije, naprotiv, doprinosi produbljivanju pomenute krize stvarajući potpunu društvenu nestabilnost. Međutim, da bi sadašnji rezim bio proslost, potreban je i gubitak legaliteta, a put ka tome jesu izbori. Svesni toga, i očiglednog natpolovičnog gubitka podrške građana i nadležne i nenadležne institucije beže od mogućnosti vanrednih izbora”, kaže Vujić.

Prepoznatljliv obrazac

O nepreglednom valu protesta, koji je bio uočljiv 28. juna na trgu Slavija, za Novu priča profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojijlković. On objašnjava da smo svedoci jednog velikog pritiska na režim, na koju vlast jednostavno nema odgovor. Profesor objašnjava da kada skupita oko 140.000 ljudii, prema informacijama Arhiva javnih skupova, u otežanim uslovima, bez javnog prevoza, za vreme godišnjih odmora, to znači da postoji neka “šira sinergija na koju vlast nema odgovor”.

“Ovo je situacija u kojoj je sa ovim poslednjim mitingom za Vidovdan i sa uspostavljenim zahtevom za raspisivanje vanrednih izbora stvar ušla u tu finalnu fazu. U finalnoj fazi sada treba videti koju karakteriše i neka ravnoteža moći ili još pre ravnoteža nemoći koja je uspostavljena između vlasti i društveno-političke opozicije. Ipak, režim je još uvek u selektivnoj upotrebi nasilja”, kaže Stojiljković.

Bešlin pak kaže da, iako u istoriji nema jasnih zakonitosti, ovakvo ponašanje režima pripada obrascu pada početka pada autoritarnih režima. On kaže da su najčešće autoritarni i diktatorski režimi morali biti svrgavani na ovaj način, mirnim građanskim protestima, jer su uvek izbori bili “farsa”. Nasilje na ulicama, parapolicijske jedinice, kao i masovna hapšenja su za Bešlina vrlo prepoznatljiv obrazac ponašanja ovakvih režima.

“Najčešće na na miran otpor građana i građansku neposlušnost odgovaraju nekom vrstom terora, prebijanja ljudi, čak i ubijanja, masovnim hapšenjima itd. Ovo je model ponašanja koji je vrlo prepoznatljiv za tu vrstu autoritarnih i nedemokratskih režima. Imam utisak da to sada ide uzlaznom putanjom, što se režim više delegitimiše, tako se pojačava represija. Prosto na to društvo mora biti spremno”, zaključuje Bešlin.