Šta smo videli na izborima, šta bi morala da uradi opozicija i kako su izgledali protesti: Analiza Milana St. Protića o turbulentnom kraju godine

Opozicione partije koje osporavaju regularnost izbora u Srbiji obustavile su svakodnevne proteste i najavljuju samo povremena veća okupljanja – kad prođe Božić.

Praznični dani, ali i relativno slaba posećenost protesta uprkos teškim optužbama i štrajkovima glađu, naterali su opoziciju na pokušaj da sačuva energiju nezadovoljstva građana.

Ostalo je nejasno šta će biti povod za nova okupljanja, ali nosilac liste „Srbija protiv nasilja“ Miroslav Aleksić je rekao da će opozicija „imati odgovor ukoliko vlast pokuša da tokom ovog meseca konstituiše republički i beogradski parlament“.

Vlasti ostavljaju mogućnost da se ponove beogradski izbori ukoliko ne bude većine, dok republičke i pokrajinske izbore predstavljaju kao besprekorne sa vrlo malo zvaničnih primedbi.

Predsednik Aleksandar Vučić izjavljuje da „neće biti međunarodne istrage kada je reč o izborima“ i da ga „ne zanima šta o tome kažu inostrani mediji i strane Vlade, i da te Gonzalese i ta čuda možete da okačite mačku o rep“.

To je aluzija na dolazak bivše španskog premijera Felipea Gonzalesa i misije OEBS-a u Srbiju, nakon što režim Slobodana Miloševića nije želeo da prihvati rezultate lokalnih izbora 1996. godine.

Slab ulični pritisak

Mlaka podrška na ulici pokazuje da su se građani umorili od protesta, ističe za DW istoričar i bivši ambasador Milan St. Protić.

„Oni nisu bili dovoljno masovni da se izvrši pritisak na ovaj režim. Mislim da je opozicija pred teškom odlukom da li da uđe u sistem i prihvati mandate, ili da traži alternativni pritisak na režim. Bojim se da se neće ponovo probuditi energija koja se pojavila posle onih majskih strahota“, smatra Protić.

Kada je reč o pravnoj borbi kroz institucije, tek tu je teško očekivati neki uspeh:

„To je Sizifov posao, jer režim ne daje ni pet para za to koliko su kršena demokratska pravila tokom i pre izbora. Očigledno je da taj režim klizi u otvorenu autokratiju“, primećuje Protić.

„Opozicija u ovakvim uslovima, čak i da je bolja nego postojeća, imala bi ozbiljne probleme. Borba demokratskim sredstvima protiv nedemokratskog režima je uzaludna“, smatra naš sagovornik.

Institucije su beskorisne

Protesti su možda mogli da pojačaju političku krizu koju imamo, kaže za DW politički konsultant Dušan Lj. Milenković, ali dodaje da kriza postoji i bez protesta.

„Mislim da je pritisak druge najjače grupacije koja je osvojila skoro milion glasova jedini i najveći pritisak koji trenutno postoji na režim. Mislim da je taj pritisak ozbiljan, i da je to novina na političkoj sceni“, naglašava Milenković.

Ni on ne polaže nade u institucije. Kaže, sve su ojađene zarad političkog interesa stranke na vlasti.

„Svaka odluka koja bi hipotetički bila doneta u korist opozicije imaće izvor u političkoj volji Aleksandra Vučića, a ne u tome da je bilo koja institucija uradila svoj posao“, kaže Milenković.

Raste spoljni pritisak na Vučića?

Opozicija se već obratila evropskim institucijama i traži da EU ne prizna izbore i pokrene međunarodnu istragu. EU se oglasila da čeka konačni izveštaj posmatračke misije OEBS-a. Za sada nema nagoveštaja kako bi taj međunarodni angažman uopšte izgledao.

Milan St. Protić je pak uveren da će „sve nepravilnosti koje su zabeležene ipak dovesti do povećanog pritiska spolja na Aleksandra Vučića, koji nema mnogo manevarskog prostora“, ali da je pitanje kako će se opozicija predstaviti.

„Taktiziranje opozicije oko ključnih pitanja ne donosi joj podršku spolja, a bez te podrške promene u Srbiji se neće dogoditi. Zato se stvorio utisak da je režim po tim pitanjima daleko kooperativniji i korisniji nego što je opozicija“, skreće pažnju Protić.

Milenković podseća da vlasti već sugerišu da bi mogli da se ponove izbori u Beogradu, zato što tobože nema većine. Ali, pita se da li bi samo neka inostrana misija mogla da popravi uslove.

„Trebalo bi pre svega dosta vremena da stranci razumeju načine na koji se ovde vrše izborni inženjering i izborna krađa“, ističe Milenković.

Dva loša izbora

Opozicija je i što se tiče sudbine protesta i daljih koraka u nezahvalnom položaju, kaže Milan St. Protić, analizirajući potencijalne korake:

„Ili da uđe u institucije, ili da ne uđe, a oba izbora su loša. Ako uđe, izneveriće očekivanja naroda, a ako ne uđe, ostaće van sistema. To je uvek dilema: hoćete li da učestvujete u političkom životu po svaku cenu, ili hoćete da temeljno menjate Srbiju“, naglašava naš sagovornik.

Opozicija traži nove izbore u Beogradu, ali što se tiče republičkih i pokrajinskih izbora tu se vidi tek blago insistiranje da se izbori ponove na svim nivoima. Dušan Milenković „ne vidi nikakvu naznaku da će tu biti nešto urađeno“.

„Ponašanje opozicije mi čak govori da su spremni da prihvate republičke mandate ukoliko dobiju nove beogradske izbore“, zaključuje Milenković.

BONUS VIDEO: