Šta ovo bi, predsedniče? Vučić "ništa nije potpisao", ali sporazum s Prištinom postao deo poglavlja 35

Pre svega, trebalo bi podsetiti na reči Aleksandra Vučića iz marta prošle godine, nakon što je u Ohridu potpisao Sporazum o normalizaciji odnosa s Prištinom.

Predsednik Srbije je tada stalno ponavljao samo jedno - da ništa nije potpisao, jer Kosovo nije međunarodno pravno priznata država sa kojom bi mogao da potpiše međunarodni sporazum.

Prema njegovim tadašnjim rečima, u formalno-pravnom smislu teško se može dokazati da sporazum postoji bez potpisa, bez jasno izražene sagasnosti.

“Ja stalno govorim o crvenim linijama, priznanju Kosova i prijemu Kosova u Ujedinjene nacije. Zato ne mogu da nametnu nešto Srbiji što Srbija nije prihvatila. Zato nisam potpisao ni Sporazum ni Aneks, ali smo spremni da radimo na implementaciji“. Član 7 Bečke konvencije kaže da verbalna saglasnost šefa države ima obaveznost. Naravno, uvek manje nego potpis, ali ima vrednost. Zato sam odbijao da prihvatam i glagolske imenice poput prihvatanje, ni adoption, ni acceptance, ni acknowlegment. Ja ne ponavljam stvari zato što sam glup ili ne znam šta radim, već zato što dobro znam šta radim”, naveo je Vučić.

Da li je Vučić znao šta radi to je poznato samo njemu, ali je činjenica da posledice toga stižu.

Naime, ambasadori država članica EU upravo su usvojili ažurirani tekst zajedničke pozicije za poglavlje 35, koji podrazumeva da će Srbija u potpunosti sprovoditi svoje obaveze koje proizlaze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine. U skladu sa Aneksom o njegovoj implementaciji, dogovorenog 18. marta 2023. godine.

Prema predlogu, od Beograda se očekuje potpuna primena Sporazuma na putu normalizacije odnosa sa Prištinom, uključujući Aneks o njegovoj primeni, a u poglavlju 35. tačka tri pod nazivom "Dalji sporazumi i napredak u normalizaciji odnosa", postaje tačka četiri.

Ovim povodom koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za poglavlje 35 Dragiša Mijačić za Novu kaže da je samim prihvatanjem sporazuma u Ohridu, a pre toga u Briselu, Vučić prihvatio i obavezu da će se promeniti poglavlje 35.

“Odnosno da će se dopuniti obavezama iz Sporazuma koje je Vučić prihvatio. On nije potpisan, ali to nije bitno evropskim posrednicima. Oni su i sami najavili nakon Ohrida, i Žozep Borelj i Miroslav Lajčak, da će doći do izmene poglavlja 35 i to se sad samo operacionizovalo kroz ovu odluku. Nju treba da potvrdi Evropski savet u ponedeljak ili utorak”, navodi Mijačić.

Amin i na Kosovo u Savetu Evrope

Interesantno je da je baš juče Parlamentarna skupština Saveta Evrope na plenarnoj sednici u Strazburu glasala o izveštaju o članstvu Kosova u ovoj organizaciji. Danima se u Srbiji vodi polemika na ovu temu, ali vlast ne spominje da u okviru Sporazuma iz Ohrida stoji stavka u kojoj se navodi da se naša država neće protiviti prijemu Kosova u međunarodne organizacije.

“Tu Srbija samo može da se saglasi ili da se ne saglasi. Članstvo Kosova u Savetu Evrope ulazi u jednu završnu proceduru. Tu se postavlja pitanje da li će Kosovo biti prihvaćeno bezuslovno ili će postojati neki uslovi koji će se naknadno pratiti ili će se odložiti primena, ali svakako će u nekoj doglednoj budućnosti Kosovo postati član SE i to je jedna od direktnih posledica prihvatanja Ohridskog i Briselskog sporazuma. U tom sporazumu decidno stoji da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama”, navodi Mijačić za Novu.

Na pitanje da li to isto važi i za prijem Kosova u Ujedinjene nacije, Mijačić kaže:

“U teoriji da. Ali tu se ne pitaju samo zemlje EU, već i na prier Rusija i Kina koje imaju pravo veta. Verujem da će tu biti posebni pregovori i posebna dinamika. Ali kad je u pitanju protivljenje i nekonstruktivnost Srbije u tim procesima, svakako će se to smatrati kao neispunjavanje odredaba iz Ohrida”.

Kad je reč o posledicama koje bi Srbija mogla da ima ukoliko ne bude poštovala Sporazum i da li bi to značilo da će evropski put Srbije u tom slučaju postati i zvanično mrtav, Mijačić kaže:

“To je već jedno drugo pitanje, imajući u vidu da se poglavlja i klasteri ne otvaraju i iz nekih drugih razloga. To se desilo iz nedostatka nekih drugih reformskih procesa, naravno i zbog unutrašnje dinamike u Evropskoj uniji, ali svakako može se odraziti recimo na korišćenje sredstava iz Plana razvoja ili iz daljeg procesa proširenja Evropske unije. Mi znamo da EU ima za cilj da primi neke članove koje su u procesu pregovora do 2030. Negde se očekuje da Srbija, ukoliko želi da ide ka EU, isprati sve odredbe iz Sporazumu o putu ka normalizaciji odnosa s Prištinom”, zaključuje Mijačić.

BONUS VIDEO: