Ulazak Kosova u Ujedinjene nacije (UN) nedvosmisleno je za Beograd crvena linija koja se ne sme preći. Državni vrh Srbije nekoliko puta je ponovio da će se usprotiviti članstvu Kosova u UN, te da to ne sme da bude deo sporazuma sa Prištinom. Sa druge strane, imajući u vidu kako funkcioniše organizacija i struktura UN, bez obzira na sporazum, put Kosova u ovu organizaciju biće dug, neizvestan, a kako tvrde sagovornici Nove, od Kine i Rusije sve će sve zavisiti budući da su to stalne članice Saveta bezbednosti koje imaju mogućnost veta. Njihov potencijalni veto znači i rampu na ulazak Kosova u UN.

Poslednjih dana, najviše državno rukovodstvo instistira u javnosti da objasni i prikaže šta su crvene linije preko kojih se neće ići u dogovoru sa Prištinom oko sporazuma dve strane. Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić poručio je prilkom nedavne posete Briselu da su svi jasno razumeli da je za Srbiju neprihvatljivo da Kosovo bude član UN. Posldnji koji je o ovoj „crvenoj liniji“ govorio bio je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković.

Sličnu izjavu je dao i ministar odbrane Miloš Vučević, ali i neki opozicioni prvaci poput lidera Narodne stranke Vuka Jeremića. Beograd je jasno stavio do znanja je to neprihvatljivo, ali i da mora da se formira ZSO. Zapravo, poslednji stav Narodne stranke bio je jasan – treba u celosti odbiti francusko nemački predlog.

Zašto se baš UN spominje kao crvena linija?

Iako još uvek vrh države nije javno predstavio tekst sporazuma, predlog koje je „iscureo“ u javnost i koji nije demantovao ni predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u tački 4 pominje da Srbija i Kosovo neće blokirati jedna drugu prilikom ulaska u međunarodne organizacije.

Odmah po pojavljivanju ove mogućnosti, nije bilo teško zaključiti da to posredno znači da će Kosovo dobiti „brisan prostor“ da uđe u najveću svetsku organizaciju, Ujedinjene nacije. Za Prištinu je to logičan sled događaja, za Beograd „crvena linija“, dok međunarodna zajednica ćuti ili mahom govori da su svi predlozi koji su stigli u javnost netačni.

Članstvo u UN bi za Kosovo bio korak bliže ka punoj nezavisnosti, a međunarodni predstavnici očekuju i da će Srbija u nekom trenutku potpisati sporazum o normalizaciji, koji bi predviđao i međusobno priznanje Srbije i Kosova.

Da li potpisivanje sporazuma automatski znači ulazak Kosova u UN

Diplomata i bivši ambasador Srbije u Belorusiji Srećko Đukić ističe za Novu da iako Srbija potpiše sporazum sa Kosovom, ulazak Prištine u Ujedinjene nacije (UN) još uvek je na „dugom štapu“, dok će odluka o tome zavisiti od veta u Savetu bezbednosti.

“Načelno, Kosovo može u UN i sve međunarodne organizacije, ali to je ipak okvirni sporazum, političiki, a ne pravnoobavezujući dokument. Iz njega ne proističu direktno pravne posledice. Tvorci sporazuma dali su interpretaciju da iza svakog člana tog sporazuma, a ima ih 10 ili 11 zavisi kako ko posmatra, sledi čitava serija ugovora, pravnoobavezujućih sporazuma. To je nešto što je obavezujuće, što sporazum ne mora da bude. U tom sporazumu ne piše do kada će se on izvršiti, već su to načelne definicije“, objašnjava bivši diplomata.

Kada je reč o konkretnim odredbama, poput člana četiri u kojem se navodi da dve strane neće sprečavati jedna drugu da ulaze u međunarodne organizacije, Đukić napominje da je članstvo Kosova u UN još uvek na “dugom štapu”.

“U Savetu bezbednosti sede stalne članice poput Kine i Rusije, a znate da su odnosi Velike Britanije, Francuske i SAD trenutno u prekidu sa Rusijom. Nije nešto bolja situacija ni sa Kinom. Bilo bi potpuno iluzorno pokušavati da Kosovo uđe u UN, što mislim da su i u Prištini svesni. Svaki pokušaj ulaska Kosovo u UN mislim da bi u ovom trenutku bio predodređen kao neuspešan, ne po molbi Srbije, nego zato što bi Kina i Rusija to uradile da se suprostave zapadnim zemljama”, poručuje Đukić.

Diplomata ponavlja da je strahovanje da će Kosovo sutra ući u UN – neosnovano.

“Kina ima problem sa Tajvanom, ali i sa SAD oko brojnih pitanja. Sporazum treba pažljivo čitati i studirati u kontekstu međunarodnih okolnosti. Da je sada situacija takva kao pre 10 ili 15 godina u svetu, SAD bi dogovorile sa Rusijom i sve bi se rešilo po principu ‘tante za kukuriku’. Sa druge strane, Rusija i SAD trenutno ne razgovaraju oko nuklearnih pitanja, a ne Kosova”, zaključuje Đukić.

I bivši šef misije Srbije pri Ujedinjenim nacijama (UN) Pavle Jevremović nema dilemu da je prijem Kosova u UN na dugom štapu, te da će konačna odluka o učlanjenju Kosova zavisiti od odluke Saveta bezbednosti.

„Za ovako krupne stvari potrebna je odluka Saveta bezbednosti UN, videćemo kakav će biti stav Rusije i Kine, ali ne može tako jednostavno Kosovo da uđe UN bez obzira na potpisanje sporazuma“, podvlači naš sagovornik.

Jevremović napominje da kada uzmemo sve aktuelne okolnosti oko rata u Ukrajini, dosta dugo može da potraje odluka oko ulaska UN. Ako se to uopšte i desi:

„Naravno, sve je u osnovi politika i računica velikih sila. U svakom slučaju potpisavanje sporazuma ne znači a priori ulazak u UN, jer ova organizacija ima svoju proceduru. Veliki u SB može da stavi veto, nakon toga dolazi glasanje u Generalnoj skupštini gde je potrebna odluka iza koje stoji većina članica“, zaključuje Jevremović.

Bonus video: Da li smo čuli nešto novo o planovima za Kosovo i Metohiju