0
Dušan Spasojević, vanredni profesor Fakulteta političkih nauka, ocenjuje da je ekspoze mandatarke Ane Brnabić jako konfuzan, da nije jasno struktuiran i da nismo čuli ništa posebno novo, a da ni danas nismo ništa bliži dobijanju odgovora na ključna pitanja. Upitan o odlasku Zorane Mihajlović iz Vlade posle deset godina, kaže da deluje da je ona postala "preskupa", tj. da se preveliki deo stranke okrenuo protiv nje. Kako ocenjuje, ona će sada proizvesti neku buku - može da u političkom smislu našteti stranci iznoseći neki prljav veš koji će opozicija da koristi, ali smatra da ne može da izazove turbulenciju u okviru stranke ili padanje rejtinga.
Objasnio je i šta zapravo znači „prosrpska Vlada“: „Vučić hoće kaže da trenutno ne ume ili da ne želi da završi tu veliku spoljnopolitičku dilemu, a to je da je zaglavljen na jedan način između srpskog razumevanja statusa Kosova, s jedne strane, i povezanosti tog pitanja sa evrointegracijama, što je onda sve „na steroidima“ podignuto nakon početka rata u Ukrajini“.
Govoreći o ekspozeu mandatarke Ane Brnabić, Spasojević kaže da ćemo nastaviti gde smo stali, da nismo čuli ništa posebno novo, nijednu posebno konkretnu najavu, a da od jedne vremenski poluograničene Vlade verovatno nismo mogli ništa drugo ni da očekujemo.
Na konstataciju da nismo mogli da čujemo ni jednu jasnu rečenicu premijerke na osnovu koje bismo mogli da procenimo da li ima zaokreta ka Zapadu, Spasojević kaže da nije očekivao da ona danas kaže nešto definitivno. Smatra da tako nešto nećemo saznati ni u nekom bliskom periodu, podsećajući da je proteklih šest meseci bez vlade bilo neka vrsta izbegavanja ključnih tema, pre svega oko Rusije. Misli da će se to izbegavanje nastaviti, čak i ako u nekom trenutku vlast donese odluku o tome.
U ekspozeu se samo na jednom mestu, u praktično jednoj rečenici, pominju sankcije Rusije i to u delu gde mandatarka konstatuje da će nastaviti da rade na evrointegracijama Srbije, da je za to bitno da se usaglasimo sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU – da uvedemo sankcije i da sa Prištinom dođe do finalnog sporazuma.
Komentarišući to, profesor FPN-a kaže da je prioritet Vlade da izbegne pritisak i u odnosu na sankcije i u odnosu na Kosovo i da će se što je više moguće praviti da to pitanje ne postoji, imajući u vidu kontekst odsustva nekog štapa, donekle i šargarepe iz EU. „Dosta mi je cinično ovo tumačenje evrointegracija – da ga svodimo samo na sankcije Rusiji i Kosovo – jasno je da postoji čitav niz pitanja na koja Srbija nema odgovor, ali njima je lakše da to svedu na jedan real-politički trenutak“, kaže on za N1.
Na podsećanje da je u prošlom ekspozeu postojala formulacija „vladavina prava i ubrzanje reformi na evropskom putu“, a da danas ne postoji, Spasojević kaže da je odnos prema EU u tom trenutku (formiranja prošle Vlade) bio drugačiji. „Imali smo pregovarače EU koji su pokušavali da anuliraju bojkot, postojao je nekakav proces popravljanja izbornih uslova… Tada je bilo važno poslati poruku EU, jer su na neki način trgovali da EU vrši pritisak na opoziciju. Sada nema nikakve konkretne potrebe na strani Vladi“, dodaje.
U ekspozeu premijerka hvali uspehe Vučića i iznosi statistiku susreta sa državnicima… Tri sastanka sa Putinom su deo te statistike, a jedino je Kina apostrofirana kao zemlja sam kojom imamo čelično prijateljstvo.
Čitav ekspoze je jako čudan, jako je konfuzan i nije jasno struktuiran, ocenjuje Spasojević i dodaje: „Ako ga poredimo sa ekspozeima Dačića i Vučića, jako ga je teško tumačiti i nisam siguran koliko je ta interpretacija u vezi sa Kinom značajna“. Kada govori o EU, o tome jako važno govori, traži pažnju cele sale, govori kako je najveći ekonomski partner, bilo je tu svega i svakome je poznata neka poruka, ističe.
„Reč je o gomili podataka, nekih retrospektivnih nekih prospektivnih, koji nisu homogena celina i to se ne razlikuje puno od Vučićevih izlaganja i generalno od politike SNS“, smatra gost N1.
Opširnje pročitajte na sajtu N1.
BONUS VIDEO: Brnabić kao da je u sred Skupštine Srbije priznala da joj je baš Vučić pravio Vladu
