0
Iako su četiri godine koliko je provela kao ministarka pravde u Vladi Mirka Cvetkovića najupečatljiviji deo biografije Snežane Malović, ceo njen radni vek orbitirao je oko Tužilaštva za ratne zločine.
I danas, više od osam godina otkako se povukla iz javnog života radi u ovom tužilaštvu, piše „Danas„.
U ovo tužilaštvo prvi put je došla 2004. godine, u proceduri čija je ustavnost bila upitna, piše ovaj list. Poziciju generalnog sekretara tužilaštva obavljala je do 2007. godine.
Pre, ali i posle prvog angažmana u Tužilaštvu za ratne zločine, radila je u Ministarstvu pravde.
Diplomirala je na Pravnom fakultetu 1999. godine, a naredne dve godine provela je radeći kao advokatski pripravnik.
Počela je sa radom u Ministarstvu pravde i lokalne samouprave na poziciji zamenice sekretara, a od 2002. godine postala je šefica kabineta ministra pravde Vladana Batića, gde se zadržala dve godine do odlaska u tužilaštvo.
Posle tri godine u tužilaštvu, usledio je povratak u Ministarstvo pravde, ovoga puta na poziciju državne sekretarke. Tu poziciju je obavljala manje od godinu dana kada je imenovana za ministarku pravde u vladi Mirka Cvetkovića.
Ovaj deo njene karijere nesporno će obeležiti kontroverzna reforma pravosuđa. Neuspela reforma iz 2009. godine, na tragu donošenja novog Ustava Srbije, predstavljala je tekstonski poremećaj u pravosuđu, čije posledice se i danas osećaju, imajući u vidu da je dovedena u pitanje stalnost pravosudnih funkcija.
Osim što je oglašena neustavnom, reforma je, kako je pre neku godinu rekla ministarka Nela Kuburović, koštala državu 11 milijardi dinara zbog isplate zarada sudijama i tužiocima koji nisu prošli reizbor.
Reforma je pratila Malović i godinama nakon što je napustila ministarstvo. Grupa sudija koja nije prošla reizbor podnela je krivičnu prijavu protiv nje i drugih članova prvog sastava Visokog saveta sudstva, a Tužilaštvo za organizovani kriminal je prijavu odbacilo 2016. godine.
Nakon promene vlasti, Malović, godinama unazad članica Demokratske stranke, postala je narodna poslanica. U poslaničkim klupama se nije dugo zadržala, nakon što je novi predsednik stranke Dragan Đilas sugerisao bivšim ministrima da bi trebalo da podnesu ostavku na poslaničko mesto.
Nije prošlo dugo, napustila je Demokratsku stranku, prešavši u Socijaldemokratsku stranku Borisa Tadića.
Nakratko se vratila u parlament na listi SDS-a, da bi definitivno napustila politiku i vratila se u Tužilaštvo za ratne zločine.
U ovom periodu zabeležen je i njen pokušaj da se oproba i u advokaturi, ali je njen upis u komoru blokirao subotički ogranak Advokatske komore Vojvodine. Nije ulagala žalbu.
***
BONUS VIDEO – Šta Srbi cene a šta zameraju Kini
