8
Predsednik Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD) Vuk Jeremić i nemački stručnjak za agroekonomiju Gido Šmit-Traub složili su se da će nastavak rata u Ukrajini gotovo izvesno izazvati svetsku krizu u snabdevanju hranom i da je jedini način da se to izbegne da sukob što pre prestane.
Rat u Ukrajini je produbio postojeću krizu u sistemu proizvodnje i potrošnje hrane, koja je posledica pandemije i smanjenih prihoda, kao i klimatskih promena koje se širom sveta dramatično odražavaju na poljoprivrednu proizvodnju“, rekao je Šmit-Traub na predavanju „Kako će se budućnost odraziti na poljoprivredu, hranu i vodu“, održanom u okviru programa CIRSD “Lideri budućnosti“, čiji su polaznici postdiplomski studenti iz svih krajeva sveta.
Šmit-Traub, koji je izvršni direktor Mreže UN za rešenja održivog razvoja, dodao je da Ujedinjene nacije predviđaju izbijanje nemira zbog gladi na mnogim kontinentima i podsetio da je „Arapskom proleću“ prethodila kriza sa hranom, a nekoliko godina kasnije je dovelo do velikog talasa migracija ka Evropi.
„Kriza hrane će, po svoj prilici, imati i ozbiljne geopolitičke posledice, ali ne postoji ’srebrni metak’ za rešenje tako komplikovanih problema“, rekao je Šmit-Traub, navodi se u saopštenju CIRSD.
Šmit-Traub je naveo da bi države koje to mogu trebalo hitno da smanje poreze i da ubrizgaju dodatna sredstva, ne samo u ekonomiju, već i u sistem socijalne sigurnosti.
„Sistem proizvodnje hrane je bio veoma uspešan i nisu se ostvarila predviđanja da će svetom vladati glad, jer će broj stanovnika rasti ekponencijalno, a proizvodnja hrane linearno. Glad je izbegnuta zahvaljujući napretku hemijske industrije i inovacijama, kao što je uvođenje Haber-Bošovog ciklusa za proizvodnju amonijaka, koji je ključni sastojak veštačkog đubriva“, kazao je Šmit-Traub.
On je istakao da povećana proizvodnja hrane dodatno zagađuje životnu sredinu zbog upotrebe toksičnih elemenata i izlivanja azota i fosfora u okeane, a povećava i efekat staklene bašte zbog seče šuma i emisije metana koji najviše ispuštaju krave i ovce.
„Nezdrava ishrana dovodi do ogromnih troškova u zdravstvu, između ostalog i zbog pandemije dijabetesa i bolesti srca. Kada kupite litar zašećerenog pića, na etiketi piše cena, ali ne piše da negativni efekti koje to piće izaziva iznose, recimo, polovinu cene. To znači da ako platite litar evro i po, onda će za lečenje od negativnih posledica morati da ode 75 centi“, rekao je Šmit-Traub.
Šmit-Traub je naveo da neke velike korporacije, poput britanskog Unilevera, razmatraju da ukinu proizvodnju majoneza, zato što nema dovoljno suncokretovog ulja, i dodao da u Francuskoj vlada nestašica senfa, što ukazuje da bi problemi mogli da budu i mnogo veći u bliskoj budućnosti.
Jeremić je rekao da je nedavno razgovarao sa predsednicima nekoliko afričkih država, od kojih je jedan predsednik Senegala Maki Sal, koji je i predsedavajući Afričkoj uniji, i dodao da je rat u Ukrajini izazvao ozbiljne posledice u snabdevanju Afrike hranom, jer je smanjeno snabdevanje žitaricama iz Ukrajine i đubrivom iz Rusije, između ostalog.
„Afrička unija će u septembru tokom zasedanja Generalne skupštine UN zahtevati hitan prestanak rata u Ukrajini i ukidanje svih prepreka za nesmetanu trgovinu, jer se taj kontinent suočava sa katastrofom u snabdevanju hranom“, rekao je Jeremić, i dodao da se to “sigurno neće dopasti sukobljenim silama, koje se trenutno rukovode drugačijim interesima od onih koje ima ostatak sveta”.
Jeremić je ocenio da će jedna od posledica rata u Ukrajini biti i to da Rusija i Kina postanu još bliži partneri nego ranije.
„Ako geopolitička recesija potraje, a sada se čini da hoće, mnoge žetve i u Ukrajini i u drugim državama biće žrtve geopolitičkih kretanja. Geopolitička recesija vodi u opasnost od geopolitičke depresije, odnosno svetskog rata, koji bi verovatno podrazumevao i upotrebu oružja za masovno uništenje. Globalna perspektiva u ovom trenutku, nažalost, nije svetla“, zaključio je Jeremić.
BONUS VIDEO: U Srbiji hrana papreno skupa
