Senat Univerziteta u Beogradu danas će doneti odluku o tome da li je doktorat ministra finansija Siniše Malog plagijat. Njihov sud može biti konačni odgovor na pitanje da li su lažne diplome u Srbiji legitimna stvar, a gomilanje afera “nužni” deo biografije ljudi koji predstavljaju vlast.
Falsifikovanje diploma svakako nisu izmislili funkcioneri Srpske napredne stranke, ali su ovaj mehanizam toliko razradili da je postao jedan od sinonima njihove vlasti. Dokle je cela ova priča otišla svedoči to što upitne diplome i(ili) doktorske titule postoje i u slučaju bivšeg predsednika Tomislava Nikolića, ministra Nebojše Stefanovića, guvernerke Jorgovanke Tabaković, poslanika Aleksandra Martinovića i Igora Bečića, potpredsednika SNS Aleksandra Šapića…
Pandorinu kutiju SNS iz koje svako malo izađe po neka falsifikovana diploma ili doktorat otvorio je bivši predsednik Tomislav Nikolić.
U predizbornoj kampanji 2012. godine Nikolić u emisiji na TV Prva, nije uspeo da odgovori na pitanje profesora Filozofskog fakulteta Jova Bakića na kom smeru je završio master studije.
“Ako vas interesuje moja diploma, pogledajte u arhivi fakulteta moje radove, a možete i da dođete kod mene kući, ako vas to toliko interesuje. Nisam završavao škole da bih se time hvalio. Kao da je za predsedničkog kandidata bitno kakvu je školu završio”, rekao je Nikolić.
Zatim se pod lupom našao doktorat aktuelne guvernerke Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković.
Prve informacije o tome da je guvernerkin doktorat lažan objavio je CINS 2016. godine. Kako su utvrdili u svojoj analizi više od 20 odsto teksta preuzeto je bez citiranja iz radova ekonomista ili akademaca i doslovno su prepisani pasusi bez navoda autora. Ipak, privatni Univerzitet “Educons”, na kome je doktorat odbranjen, kako navodi CINS, nije pokrenuo proceduru za proveru plagijata.
Kad je Mali u pitanju, sve je počelo godinu dana nakon što je doktorirao. Zahtev da se tadašnjem gradonačelniku Beograda zbog plagijata ne dodeli titula doktora nauka predala je grupa od 330 akademika i univerzitetskih profesora u Rektoratu u Beogradu. Slučaj je tavorio sve do dolaska Ivanke Popović na čelo Beogradskog univerziteta, a njegovo razrešenje ubrzali su i studenti iz udruženja „1 od 5 miliona“, koji su 12 dana zaredom danonoćno blokirali zgradu Rektorata. Mimo svih očekivanja, doktorat Siniše Malog je pao, jer je na 51. stranici doslovno preuzimao tuđe tekstove, bez navođenja izvora, što je Univerzitet ocenio kao neakademsko ponašanje i proglasio ga nevažećim. Naknadno, Upravni sud donosi odluku da poništi rešenje Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu da se Malom zbog plagijata ne prizna doktorat. Senat Univerziteta u Beogradu danas će konačno presuditi.
Nekako podudarno sa Malim, nastala je i afera oko diplome ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića.
Savez za Srbiju optužio je ministra Stefanovića za krivično delo falsifikovanja, jer je na beogradskom fakultetu Megatrend nostrifikovao diplomu koju je stekao u Velikoj Britaniji u školi koja ne postoji, što je naknadno i potvrđeno.
Bivši poslanik Demokratske stranke Balša Božović razotkrio je i prevaru oko doktorata poslanika SNS Aleksandra Martinovića. On je, naime, u periodu od 2005. do 2009. godine šest puta objavio jedan isti naučni rad, samo pod drugačijim naslovom i tako stekao pravo da doktorira. Tema medija bila je i lažna diploma Ekonomskog fakulteta u Subotici, koja se našla u rukama poslanika SNS Igora Bečića. Upitnu diplomu ima i najnoviji potpredsednik SNS Aleksandar Šapić, a Peščanik je objavio da je veliki deo njegove doktorske disertacije zapravo prevod sa engleskog delova knjige “Selling and Sales Management”.
Kad je ministar finansija u pitanju, falsifikovana diploma nije jedina afera u kojoj se spominjalo njegovo ime.
Prva velika afera bila je Krikova priča o tome da je Mali vlasnik 24 apartmana u luksuznom letovalištu „Sveti Nikola“ na bugarskom primorju. Kupljeni su tokom 2012, jedan od stanova upisan je na Malog, dok je 23 kupljeno na ime dve ofšor kompanije sa Britanskih Devičanskih Ostrva. Šest godina kasnije, u međunarodnom projektu „Pandorini papiri“ koji predvodi Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara (ICIJ), pojavila su se dokumenta procurila iz agencije za osnivanje ofšor firmi „Trident Trust“, čiji je Mali bio klijent, a koja su dokaz da je Mali definitivno bio vlasnik dve ofšor kompanije i apartmana u Bugarskoj.
Firma ministra finansija i njegove porodice dovodila se u vezu sa nezakonitim prisvajanjem 10 hektara državne zemlje kod Vršca. Ovu zemlju na kojoj se proizvodila detelina koristila je državna kompanija „Alfa Protein“. Biznismen Srđan Gajić privatizovao je firmu u vreme kada je Mali radio u Agenciji za privatizaciju, a ubrzo ovo državno zemljište nezakonito poklonio privatnoj firmi „Compost Group“ u vlasništvu Siniše Malog, njegovog oca Borislava i njegovih poslovnih partnera. Zemlja nije vraćena državi.
Ne treba zaboraviti ni rušenje u Savamali, o čemu je govorila i njegova bivša supruga.
Bivša supruga ministra Marija Mali u intervjuu za Krik svojevremeno je otkrila mnoge detalje o njegovim sumnjivim poslovima. Objasnila je kako joj je Siniša donosio keš nepoznatog porekla koji je ona uplaćivala na svoj račun i potom trošila. Kada je Agencija za borbu protiv korupcije otkrila 95.000 evra koji su bili u nesrazmeri sa njenom zaradom, bila je ucenjena da slaže Agenciju. Ona je govorila i o čuvenoj izbornoj noći 2016, kada je grupa muškaraca sa fantomkama bagerima bespravno srušila privatne objekte u Hercegovačkoj ulici. Marija Mali je otkrila da joj je bivši suprug ispričao da je organizovao rušenje.
“Imao sam problem, neki nisu hteli da se isele. Organizovao sam akciju raščišćavanja. Došli ljudi usred noći, malo tamo nešto polupali. Ništa strašno nisam uradio. To su bile, po njegovim rečima, neke barakice tamo, kolibice“ – kazala je tada Marija Mali.
BONUS VIDEO: Novinarka N1 poklopila Sinišu Malog u Skupštini Srbije: „Ali ste Siniša Mali sa 24 stana“
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare