"Mladi smo ušli u brak, nije idealno": Nikolina Kovač iskreno o Saši Kaporu i trećem porođaju

Nikolina je imala svega 23 godine kada se udala za svog pet godina starijeg kolegu, a ubrzo su dobili i prvo dete.

U međuvremenu se njihova porodica proširila, a pevačica ističe da se njihov odnos kroz godine menjao i gradio, kao i da je presudno bilo to da shvati životne prioritete.

- Naš odnos je rastao iz dana u dan. Smatram da smo jako mladi ušli u brak i dosta stvari smo prevazišli. Bilo je tu mnogo iskušenja. Mnogo iskustva smo stekli, ono što je uvek naglašavam i šta je pozitivno i iz čega smo crpeli svu tu energiju jeste ljubav. Mi smo ušli iz ljubavi u brak i kao tinejdžeri. Zajedno smo stvarali i krov nad glavom i naše trenutke, uspomene i nekako je to na kraju i slađe kada uđeš sa nekim otvorenog srca i kada se i te manje lepe stvari prevazilaze u hodu, to te ojača. Nigde nije idealno. Nijedan odnos nije idealan. I dan-danas imamo trenutke koji nisu idealni, ali nekako to iskustvo čoveku donese određenu mudrost i shvatiš na ono što si polagao pažnju i vodio računa preterano da to sada nije vredno energije, nije vredno da ti trošiš svoju snagu, živce, jer treba tu energiju kanalisati i za vaspitanje dece i za vremena koja predstoje i probleme nazivati pravim, a ne ih izmišljati. Čvrsto stajati na zemlji u svoja četiri zida i izanalizirati ono što je dobro, a tu ima mnoštvo stvari na koje možemo da se ponosimo. Želim da podelim iskustvo, da kada se bira partner, da to srce bira. A danas živimo u materijalističkom vremenu gde svi gledaju da uđu u neku vrstu interesa i u prijateljstvu i u kumstvu, nažalost. Nema tu nekih istinskih iskonskih prijateljstava. Moraš pojesti sa nekim i kilo soli i proći razne životne situacije da bi ga poznavao i da bi mogao ući u neku vrstu dubljeg odnosa. Život je sam po sebi težak i nije život poljem preći, što kažu stari ljudi - rekla je za Blic.

Nikolina je rođena u Sarajevu, gde žive njeni roditelji, a rodnom gradu se rado vraća.

- Moji roditelji su tamo. Rodila sam se u tom gradu, u Istočnom Sarajevu odrasla, u Sarajevu rođena, živela malo ovde, malo onde. Imam mnogo prijatelja i ljudi koji me vole. Bogata sam, jer imam gde da odem. Imam svoju, svoju kućicu, svoje dvorište, mislim kuću mojih roditelja, ali negde gde se osećam ušuškano, ljude sa kojima mogu da popijem kafu, da se pozdravim, sa kojima uvek imam nešto da porazgovaram i pronašla sam suštinu života i smisao u tim malim stvarima - kaže ona i dodaje da su joj u trudnoći pomagali razgovori sa ljudima koje sretne u prolazu:

- Sve prenaglašene emocije koje su bile posle trećeg porođaja ja sam prevazilazila upravo u šetnjama, u razgovoru sa ljudima koje sretnem, sa mojim, ljudima iz okruženja koji mi nisu toliko bliski prijatelji, ali su odigrali jako veliku ključnu ulogu u trenutku kada je možda meni ta reč bila preko potrebna.

Nakon trećeg porođaja doživela je velike emotivne probleme, te je poput mnogih žena bila preosetljiva. Pevačica je pronašla način to prevaziđe, ali ističe da smatra bitnim ovu temu.

- Meni su emocije bile predimenzionirane. Nisam mogla da se izborim sa tim reakcijama emotivnim i baš sam se iscrpljeno osećala zbog toga. Reagovala sam tri puta više na sve što čujem i to je baš bilo nepodnošljivo za funkcionisanje, za susretanje sa problemima, situacijama drugih ljudi. Emotivna jesam po prirodi, ali to je baš bilo iscrpljujuće. Boravak u prirodi, te šetnje, to je toliko meni pomoglo protiv svih tih misli koje su ponekad bile ne baš tako lepe, što je sasvim normalna stvar kad se žena porodi, preosetljiv si.

Takođe, tokom trudnoće je nabacila dosta kilograma, a usledile su i mnoge druge promene.

- Do šestog meseca niko nije ni primetio da sam ja trudna. Imala sam te mučnine i nije se moglo ni videti, ali od sedmog sam krenula da osećam kao da je neko uzeo špric i po jedan kilogram nečega da je naduvavao u mene. Nisam se nešto prejedala, ali sam baš dobila na kilaži i mislila sam ovo je haos. Ja sam se vagala do određenog momenta dok sam mogla da podnesem tu cifru na vagi. Posle pred porođaj nisam se ni smela izvagati. To je baš bilo enormno, mnogo sam se ugojila - kaže ona i dodaje:

- Nisu to nikakve enormne dijete zbog toga što smatram da žena treba pre svega da vodi računa o svom mentalnom zdravlju, a posle toga i o svom fizičkom zdravlju i nadasve o zdravlju bebe. Ja sam mnogo šetala i gledala sam zbog dojenja šta unosim u svoj organizam i jela sam što čistiju hranu. Uspostavila sam lepu sinhronizaciju svega toga, ishrane i šetnje da prija i meni i bebi i da se vraćam polako na staro. Ja kažem, žena se posle porođaja ne može nikada vratiti na staro. Možda ona izgleda i bolje, ali ti si dobila neku novu verziju sebe. Donela si jedno biće na svet i prošla si i manje lepe stvari jer porođaj je divno iskustvo, ali samim tim nosi jako veliku bol, jako veliko odricanje, psihološke amplitude tvoje se mere gore dole iz sekunde u sekund, tako da sve to žena treba da prihvati i da podnese, a i društveni život i poslovni život žene kada se porodi se menja. To me negde boli što se susrećem s raznim iskustvima da žene se ne mogu vratiti u firme gde rade, da im je zato što su ostale u drugom stanju, da tu negde nisu žene zaštićene, kao da je negde postalo nešto loše kada ti doneseš jedno, jedno stvorenje na svet.