0
Prošlo je 20 dana od tragedije u Banjskom. O tome šta se zaista događalo te noći i dalje ne znamo gotovo ništa. O tome šta se dešava sa redovom Radoičić Milanom znamo sve. On je za advokata dobio dežurnog branioca državnih problema a, zatim je uhapšen, pa pušten, u roku kraćem od roka trajanja jogurta u čaši, piše za Nova.rs Branko Miljuš.
U međuvremenu priča o izborima je u režiji Aleksandra Vučića doživela vrhunac na “TV Prva. Potvrda da je akcija spašavanja redova Milana i ostalih u toku došla je od vrhovnog komandanta lično kada je počeo da nam objašnjava da je Radoičić junak koji je ulagao u svoju kuću na Kosovu i Metohiji.
PROČITAJTE JOŠ:
Besprizoran pokušaj predsednika države da imovinu čoveka koji skoro da ima više optužnica od godina starosti uporedi sa imovinom svojih politickih oponenata Dragana Đilasa i Mikija Aleksića jasno pokazuje paniku sa kojom se režim suočava kao i kontinuitet upotrebe glupavih izmišljotina i jeftinih spinova u obračunu sa onima koji mu ugrožavaju vlast i sistem koji se zasniva na sprezi politike, kriminala i nasilja.
Inače, redov Milan je pre nego što je u eri Vučića postao nezvanični gospodar Kosova bio poznat organima gonjena, jer je otimao ljude, kamione, švercovao sve i svašta, pretio svedocima i radio druge poslove iz tamno sive, kriminalne zone. Kada mu je Vučić dodelio titulu „jednog od onih koji čuvaju Srbiju na Kosovu“, firme redova Milana su postale obavezni podizvođači državnih projekata ogromne vrednosti.
I pored toga pristojan čovek ne može da shvati odakle redovu Milanu onakva kuća na Gazivodama. Nije pitanje samo odakle pare i zašto niko od nadležnih ne sme redova Milana da pita kako ih je stekao, već je pitanje ko mu je i zašto dozvolio, a ko tolerisao izgradnju vile koja je kombinacije kuća u kojima je Al Paćino snimao “Lice sa ožiljkom” i KUM 3.
Odgovor se krije na jahtama sa kojih smo mogli da vidimo samo zajedničke fotografije redova Milana sa Tačijem, Haradinajam i Pacolijem. Omerta o tome šta su se tamo i u čije ime dogovorili, još traje.
Bilo kako bilo, Vučić je i nakon Banjske odlučio da brani Radoičića baš kao što je to radio i kada je ovaj osumnjičen da je učestvovao u ubistvu Olivera Ivanovića. Tada je tvrdio da je redov Milan prošao poligraf čije rezultate je video samo on. Kada se ovaj našao na crnim listama SAD i Velike Britanije, Vučić je tvrdio da je to zato što se redova Milana plaše, a ne zato što je, kako tamo piše, vođa organizovane kriminalne grupe. I sve te detalje Vučič je znao iako sa redovom Milanom, kako je onomad tvrdio, nikada razgovarao nije.
Ova gomila besmisla dokazuje dve stvari. Prvu da je Vučić zarobljenik redova Milana, i drugu da Vučiću ne smeta da cela Srbija postane zarobljenik redova Milana samo da bi ovaj ćutao. Nikako drugačije se ne može objasniti odbrana čoveka koji je sa ili bez Vučićevog znanja odveo grupu ljudi u nekakvu akciju koja se završila tako što je desetoro dece ostalo bez očeva, a Srbija se našla pred novim pritiscima.
Redova Milana je sve to do te mere pogodilo da svakodnevno prebacuje vlasništvo nad firmama na druga lica, svestan da bi bilo previše da nastavi bogaćenje preko grbače naroda, na način kako je to radio do sada. Vučić to vreme koristi za jalove pokušaje da ubedi one koji ga još slušaju, kako nam ne prete sankcije iako je predsednika Mađarske, Orbana, molio da spreči takve odluke unutar EU kao i da nam obeća da neće biti egzodus Srba sa Kosova i Metohije na traktorima.
I sve to nakon neverovatnih pobeda u kojima je redov Milan imao ulogu lika koji urla “Aco Srbine” u jedino što je od Srbije na Kosovu i Metohiji ostalo od kada se o državi brine Vučić i od kada narod brani Radoičić, a to je jedan mobilni telefon.
Prvi i jedini cilj Vučićeve politike je opstanak na vlasti. U to ime, svim svojim redovima Vučić je sve dopustio i sve oprostio. Potrebno je samo da budu na položajima kada treba zastrašivati i ucenjivati građane i krasti na izborima. Redov Milan je ekspert za te radove. Za nagradu je dobio sve što ima.
Danas, kada je svakom dobronamernom čoveku jasno, da dvojac Vučić – Radoičić upotrebljava nacionalna pitanja kao dimnu bombu kojom prikriva sve vile, kuće i kućice kumova, partnera i drugara iz napredne ekipe, niko se više ne plaši ni jednog ni drugog. Ni komandanta, ni redova. Oni su danas vic koji se završava sa rečenicom “Sačuvaj me bože Alekove hrabrosti i Milanovog poštenja!”.
I zaista, dobro bi bilo da se Srbija sačuva od ovog dvojca. Možda tako što redov Milan, kada već poštenje ne može, hrabrost dokaže tako što će objasniti sa kim je dogovorio a sa kim organizovao događaje u Banjskoj jer samo tako će zaštiti narod od sankcija koje se već kuvaju.
U isto vreme, Vučić bi mogao da u nedostatku dokaza o hrabrosti, poštenje dokaže tako što bi ispunio preporuke OEBS-a, odnosno ODIHR-a i tako izborima obezbedio barem bazično regularnost.
