Poslanici odobravaju blizu milijardu dolara kredita

Politika 06. jul. 202107:20 > 09. jul. 2021 14:56
Podeli:
Skupština, eruo, dolari
Foto: Dragan Mujan/Nova.rs/Shutterstock

Od početka ovog saziva Skupštine Srbije naša država se po osnovu kredita i zajmova do sada od zadužila oko milijardu evra, a kako se može zaključiti na osnovu zakona koji čekaju na usvajanje u parlamentu, ubrzo bi mogli doći i do brojke od blizu dve milijarde. Ekonomski stručnjaci kažu da je veći deo ovog novca namenjen za ulaganja u infrastrukturu, što je dobra stvar, međutim, da je veći problem od velikih suma zaduživanja, to što se projekti ne realizuju, pa država naknadno plaća i penale.

Ubrzo nakon prošlogodišnjih izbora i konstituisanja aktuelnog saziva Skupštine, poslanici su počeli sa usvajanjem zakona kojima se potvrđuju nova zaduživanja Srbije. Ako govorimo o periodu od oktobra prošle godine do danas, reč je o zaduživanju od oko više od 940 miliona evra.

Za šta smo se zadužili

Najviše je, ipak, otišlo na kreditiranje infrastrukturnih projekata i borbu za suzbijanje pandemije korone. Tako smo se, recimo, za vodosnabdevanje i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda zadužili 200 miliona evra, a za izgradnju deonice autoputa Niš – Merdare 85 miliona evra. Kad je reč o podršci naporima Republike Srbije na ublažavanju pandemije COVID-19, ušli smo u novi dug od 200 miliona.

Država je uzela kredit i za energetsku efikasnost, obnovu sistema daljinskog grejanja…

Kad govorimo o onome što tek treba da bude usvojeno u Skupštini, može se reći da na čekanju imamo zaduživanje od gotovo 800 miliona evra.

Najveći deo toga, 431.685.000 evra, otići će na izgradnju infrastrukturnog koridora autoputa E-761, takozvani Moravski koridor i to za deonicu Pojate-Preljina.

Na čekanju je i Ugovor o kreditu između Francuske agencije za razvoj i Srbije za Program urbane sredine otporne na klimatske promene, u vrednosti od 50 miliona evra. Ovaj projekat će kofinansirati i IBRD zajmom od 82.600.000 miliona.  I to je samo jedan u nizu onih za koje će se država zadužiti.

Kad se sabere ono što su poslanici usvojili sa onim što će biti odobreno, dolazimo do iznosa od oko 1,7 milijardi evra.

Ko će to da vraća ?

Ljubodrag Savić Foto: Medija Centar Beograd
Ljubodrag Savić Foto: Medija Centar Beograd

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić međutim, smatra da treba razmišljati o vremenu kad sve ovo bude došlo na naplatu, a posebno naglašava problem sa kojim se Srbija suočava godinama – zadužujemo se za projekte koji se ne realizuju.

“Ova Vlada ima izuzetnu investicionu aktivnost. Najveći deo tog novca ide u infrastrukturu. Ako pitamo Fiskalni savet to je u razumnim granicama. Veći problem je, prema mom mišljenju, kod ove, ali i kod prethodnih vlasti što se uzimaju ogromni krediti pod prilično povoljnim uslovima, a zatim država ne realizuje te projekte i onda plaća penale. To nije prvi put”, kaže Savić.

Veliko je pitanje, dodaje Savić, šta nas čeka u budućnosti i ko će i kako te dugove da vraća.

“Vučić je ukapirao još jednu stvar. Da bi nešto zaradio, moraš i da potrošiš. Da bi imao visoku stopu BDR-a moraš prvo nešto da potrošiš. Mi zato uglavnom ulažemo u infrastrukturu. Međutim, projekata nema. A ako nema projekata onda ti ministri ne treba da budu tu. Ta sadašnja trošenja za sada jesu u skladu sa rastom BDP-a, ali da li možemo sa sigurnošću da znamo da ćemo zadržati taj rast. Kao zdravorazumski čovek apelovao bih na Vladu da razmisli o toj stvari“, napominje Savić.

Foto:Shutterstock

Dodaje da stvar može da krene i u drugom pravcu što bi državu moglo da dovede u problem sa servisiranjem javnog duga.

„I u pravu je Vučić kada kaže da on uzima kredite da podmiri dugove bivše vlasti, ali svaka buduća vlast će isto raditi sa kreditima ove vlasti. To, na kraju, nije problem ako se sredstva iskoriste kako je namenjeno, pa imamo novi priliv u budžet. Ali, šta ćemo kao ne bude tako”, zaključuje Savić.

Zaduživanje predviđeno budžetom

Član Fiskalnog saveta Srbije Nikola Altiparmarkov kaže da je to posledica onoga što je usvojeno u Zakonu o budžetu.

“To je posledica većih infrastrukturnih projekata i relativno je pozitivna stvar. Da bi se sledeće godine pristupilo postepenoj stabilnosti i smanjenju javnog duga”, kaže Altiprimakov.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar