Poslanici Evropskog parlamenta raspravljali o Srbiji: „Izborni uslovi nisu bili pošteni“

Zamenik generalnog direktora Evropske spoljnopolitičke službe (EEAS) Marko Markovec rekao je da EU ima snažna očekivanja da se Srbija uskladi sa bezbednosnom politikom EU i sankcijama prema Rusiji, Iranu i drugim zemljama i da intenzivira rad na sprečavanju izbegavanja sankcija, dodavši da neusklađivanje utiče na pregovore.

"Srbija je kandidat za EU, pa se očekuje da pokaže odlučnost za reforme koje su nužne za pristup i koje će dati stvarne rezultate, što posebno uključuje vladavinu prava, demokratske standarde, slobodu medija, sprovođenje sporazuma i normalizaciju odnosa sa Prištinom, koja je ključna za regionalnu stabilnost", rekao je Markovec.

On je istakao da se ocenjuje da Srbija ima bliske odnose sa Rusijom, uključujući česte sastanke sa ambasadorom Rusije, i da je važno pitanje odnosa Srbije i Kine, a pozvao je predsednika Srbije Aleksandra Vučića da jača odnose i sa drugim zemljama, ne samo sa pokretom nesvrstanih.

Šef odseka za Crnu Goru i Srbiju u Generalnom direktoratu Evropske komisije za susedstvo i politiku proširenja Majkl Miler dodao je da Srbija sarađuje na sprečavanju zaobilaženja sankcija i da se usklađuje sa viznom politikom, ali je naglasio preteranu zavisnost Srbije od ruskog gasa.

Govoreći o izborima u Srbiji, i Markovec je istakao da je na njima bilo političke alternative, ali da je predsednik Srbije bio dominantan i sa vladajućom strankom je stvorio nepravedne uslove.

Markovec je kazao da očekuje da kompetentna međunarodna tela prouče izveštaj Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava i da se očekuje da Srbija hitno sprovede mere iz izveštaja ODIHR pre narednih izbora, a naveo je i da je Srbija rekla da je voljna da to uradi.

Miler je istakao da je ODIHR u preliminalnom izveštaju ocenio da su izbori bili tehnički dobro organizovani i da je postojao izbor, ali su uslovi bili nepošteni, bilo je medijske pristrasnosti, nije bilo granice između države i stranke, zbog čega je ukazao da izborni proces zahteva poboljšanja i pozvao vlast da obezbedi konstruktivni dijalog kada konačni izveštaj ODIHR bude objavljen.

On je ocenio da su demonstracije u Beogradu bile uglavnom mirne, da je samo na jednom skupu došlo do esklacije, te istakao da nasilje nije prihvatljivo i da u svim okolnostima policijsko delovanje mora biti proporcionalno.

Obojica su istakla važnost normalizacije odnosa Beograda i Prištine, napomenuvši da su bila dva slučaja eskalacije - napad na Kfor i slučaj Banjska - dok je sa druge strane bilo napretka u vidu usvajanja sporazuma o putu ka normalizaciji, pa je 2023. završena ohrabrujuće što se tiče dijaloga, ali ima mnogo toga što se mora uraditi ove godine.

Markovec je istakao da sprovođenje sporazuma o putu ka normalizaciji bez odlaganja i uslova ostaje ključni uslov i da se svi moraju uzdržati od provokacija i mora se aktivno raditi na deeskalaciji situacije, posebno na severu Kosova.

Poslanica iz grupacije Socijalista i demokrata Alesandra Moreti istakla je duboku zabrinutost zbog informacija o pritiscima na birače u Srbiji, dovoženja birača autobusima i izborne kampanje koja je bila neproporcijalna, jer je prema njenim rečim "Vučić okupirao medije".

Ona je ukazala da želi da Srbija uđe u EU, ali ne po svaku cenu, jer svi znaju koliko košta kada u EU uđe neko ko ne deli zajedničke vrednosti, a rekla je da žele međunarodnu istragu o izborima, koja bi bila nezavisna i transparentna.

Poslanik iz iste grupacije Tonino Picula istakao je da izbori služe da konsoliduju autokratsku vlast predsednika Srbije.

Izvestilac za Srbiju Vladimir Bilčik iz grupacije narodnjaka obratio se Komitetu pismom i istakao da su na izborima uočene neregularnosti, da je bilo dominacije vlasti u medijima, korišćenja oštre retorike i izostanka reakcije regulatornih institucija, pa je važno sprovesti dubinsku istragu svih nepravilnosti i zahteva koji je upućen Ustavnom sudu.

Bilčik je u pismu naveo da treba razdvojiti pitanje lokalnih izbora u Beogradu i parlamentarnih izbora, te da su za razrešenje situacije potrebna institucionalna rešenja.

On je ocenio da je društvo u Srbiji izuzetno podeljeno i da je na Srbiji da smiri situaicju i spreči dalju polarizaciju društva.

Poslanik iz redova Liberala i demokrata Klement Grošelj rekao je da decembarski izbori u Srbiji nisu ispunili osnovne kriterijume za slobodne izbore i da se EU ne može pretvarati da će institucije koje su pomagale da dođe do nepravilnosti sada sprovedu odgovarajuću istragu.

Poslanica Zelenih Viola fon Kramon rekla je da su razmere izborne prevare neprihvatljive, da je za vreme kampanje opozicija teško dolazila do medija i da misli da je poslanicima Evropskog parlamenta u interesu da budu medijatori i pomognu da se birači u Srbiji ne osećaju prevarenima.

Poslanik Identiteta i demokratije Žan Lin Lakapel istakao je da je srpski narod potvrdio "predanost predsedniku Vučiću" i da mu je žao što se neki u Evropskom parlamentu protive neospornim rezultatima, dok je njegov kolega Tjeri Marijani rekao da EU ima dvostruka merila i da manipuliše izbornim rezultatima, te da je to poruka Srbiji kada ne glasa onako kako EU želi.

Lakapel je dodao i da Kosovo ukidanjem dinara pokazuje da želi nove nemire na Balkanu i da je pitanje kakav je stav Evropske komisije na jednostrano podsticanje napetosti.

Nezavisni poslanik, predstavnik mađarskog Fidesa Anton Deli, rekao je da je Srbija uvek otvorena i spremna za dijalog i zato misli da je pogrešno što nisu pozvani predstavnici Srbije.

***

BONUS VIDEO: